Protekli mesec su obeležili neuspelo lansiranje kosmičkog broda “Sajuz MS-10” sa dvočlanom posadom, početak misije BepiColombo istraživanja Merkura, spuštanje malog japanskog rovera na površinu asteroida Rjugi i povratak dva kosmička teleskopa – “Habl” i “Čandra” – u operativno stanje.
Pored toga, u mesecu kada je pre 61. godine započela kosmička era, obeležili smo šest decenija NASA-e i pet decenija od prve misije kosmičkog broda “Apolo” pomoću koga su jula 1969. prvi ljudi kročili na Mesec.
31. oktobar
• “Roskosmos” objavio da će sledeći kosmički brod “Sajuz MS-11” sa tročlanom posadom poleteti ka MKS 3. decembra. Biće to prvo lansiranje ljudi u kosmos posle neuspelog starta “Sajuza MS-10” 12. oktobra. U sastav nove posade ulaze Rus Oleg Kononjenko, Kanađanin David Sen-Žak i Amerikanka Eni Meklejn. Povratak “Sajuza MS-09” sa posadom koja se od juan nalazi na MKS-u (Sergej Prokopjev, Aleksander Gerst i Serena Onjon-Čanselor) je planiran za 20. decembar.
• Do neuspeha lansiranje “Sajuza MS-10” je došlo zbog kvara na senzoru koji je trebao da otvori ventil oksidatora na gornjem delu bočnog bloka “D” prvog stepena. Zbog toga se blok, posle odvajanja od centralnog stepena nije udaljio od njega, već je udario u njegov donji deo oštetivši rezervoar za gorivom.
• Američka alijansa kosmičkih lansiranja ULA dobila je novi paket od četiri ruska raketna motora RD-180. Ovo je druga isporuka ruskih raketnih motora ovoj kompaniji u 2018. Prva je obavljena u aprilu. Kompanija ULA koristi po dva ruska motora na svojim raketama “Atlas-5”.
• NASA će još nekoliko meseci pokušavati da uspostavi vezu sa marsohodom Opporunity izgubljenu pre četiri meseca za vreme peščane oluje. Istovremeno, Marsu se približava američki kosmički aparat InSight koji treba da sleti 26. novembra.
30. oktobar
• Hablov teleskop je izašao iz havarijskog režima u koji je dospeo 5. oktobra, i potpuno je vraćen u normalno operativno stanje.
• Japan je lansirao dva naučna satelita pomoću rakete H-II F40 sa kosmodroma Tanegašima. Satelit GEOSAT-2 je namenjen praćenju gasova u atmosferi radi analize klimatskih promena, dok je drugi satelit KhalifaSat, mase 330kg, meteorološke namene. To je deveti satelit Ujedinjenih Arapskih Emirata lansiran u orbitu.
29. oktobar
• Kina je raketom CZ-2 iz centra Czju Cjuan, lansirala okeanološki satelit CFOSat razvijen u saradnji sa Francuskom.
• Ruski stručnjaci istraživačkog centra “Keldiš“ obavili su uspešno testiranje sistema hlađenja, ključnog elementa kosmičkog elektro-motora na atomski pogon megavatne klase.
27. oktobar
• Japanski aparat “Hajabusa-2” je odbacio malu sondu-“svetionik” na asteroid Rjugu, udaljenom 280 miliona kilometara od Zemlje. Reč je o loptastom objektu prečniku 10cm izrađenom od aluminijuma. On će odbijajući svetlost poslužiti kao orijentir za spuštanje aparata “Hajabusa-2” na asteroid koje se planira januara 2019.
• Lansiranje kineske komercijalne rakete ZQ-1, obavljeno sa kosmodroma Czju Cjuan je završeno neuspehom. Problemi su nastali uskoro posle odvajanja drugog stepena. Raketa visine 19m i mase 27t, je namenjena komercijalnim lansiranjima malih satelita mase do 200kg za heliosinhronu orbitu visine 500km.
Pakistan namerava da pošalje svog prvog kosmonauta na orbitu na kineskom kosmičkom brodu. Kosmički let prvog Pakistanca bi mogao biti obavljen 2022, iste godine kada stari južni suparnik Islamabada – Indija – planira let svog prvog kosmonauta.
26. oktobar
• U 89. godini, preminuo je Vahtan Vačnadze, koji je učestvovao u projektovanju prvih sovjetskih balističkih raketa, sistema kosmičkih brodova “Vastok”, “Vashod” i “Sajuz”, mesečevih brodova L1 i kompleksa N1-L3, orbitalnih stanica “Saljut” i “Mir” i rakete “Energija”. Vačnadze je od 1977. do 1991. bio generalni direktor NPO “Energija”.
• Napunilo se 50 godina od lansiranja kosmičkog broda “Sajuz-3” sa kosmonautom Georgijem Beregovojem (1921-1995.). Bio je to prvi kosmički let “Sajuza” sa kosmonautom posle tragičnog prvog pilotiranog leta aprila 1967. Beregovoj je proveo četiri dana na orbiti i pokušao, bez uspeha, da obavi ručno spajanje sa bespilotnimm brodom “Sajuz-2” koji je bio lansiran dan ranije.
• Orbitalni rendgenski teleskop Chandra obnovio je naučna istraživanja posle problema sa jednim od žiroskopa koji su pre dve nedelje prebacili sisteme teleskopa u režim “spavanja”. Od tada stručnjaci NASA-e su uspeli da promene operativni režim problematičnog žiroskopa i obavili nekoliko korekcija položaja teleskopa u prostoru.
25. oktobar
•Sa kosmodroma Pleseck obavljeno je uspešno lansiranje rakete-nosača “Sajuz-2.1b” sa vojnim satelitom “Kosmos-2528”. Ovo je bilo prvo lansiranje jedne od raketa serije “Sajuz” posle neuspelog starta rakete “Sajuz-FG” sa kosmičkim brodom “Sajuz MS-10” dve nedelje ranije.
• Kina je lansirala okeanološki satelit “Hajan-2B” pomoću rakete CZ-4B sa kosmodroma Taj Juan.
20. oktobar
• Započela je misija BepiColombo istraživanja planete Merkur. Evropsko-japanska međuplanetarna sonda je lansirana raketom Ariane-5ECA iz centra u Gvajani. U sastav aparata BepiColombo ulaze dva orbitera, tzv. magnetosferski (MMO) i planetarni (MPO) orbiteri i njihov nosač. Na njemu će ova dva orbitera prevaliti devet milijardi kilometara, pre nego krajem 2025. stignu do svog odredišta – Suncu najbliže planete Merkur. Na tom putu, aparat će obaviti devet gravitacionih manevara prilikom prolaska pored Venere, Zemlje i Merkura.
19. oktobar
• Kina namerava da 2020. na orbitu visine 500km postavi “veštački Mesec”. Satelit koji će odbijati sunčevu svetlost i preusmeravati je radi noćnog osvetljavanja grada Čendu. Ukoliko eksperiment uspe, 2022. Kina će lansirati još tri ovakva aparata čije će osvetljenje biti osam puta jače od svetlosti punog Meseca.
• Prvi kosmonaut Uzbekistana bi mogao da obavi kosmički let na ruskom brodu “Sajuz”, u “ne tako dalekoj budućnosti”, izjavio je predsednik ove države Šavkat Mirzijejev.
• Bela kuća je privremeno sa liste sankcionisanih ličnosti skinula Dmitrija Rogozina, generalnog direktora ruske državne korporacije “Roskosmos”. Time će Rogozin moći da poseti SAD sledeće godine i radi susreta sa administratorom NASA-e Džejmsom Brajdanstajnom.
17. oktobar
• Sa Kejp Kanaverala kompanija ULA je lansirala raketom Atlas-5 vojni telekomunikacioni satelit AEHF-4.
16. oktobar
• Nova evropska raketa-nosač Ariane 6 će moći, ako zatreba da se koristi i za lansiranje kosmičkih brodova sa ljudskom posadom, izjavio je predsednik kompanije Ariane Group Alen Šarmo, piše Figaro. On dodaje da će SAD od sledeće godine početi da koriste privatne kosmičke brodove za letove astronauta, dok Indija takođe planira da 2022. započne lansiranja svojih kosmonauta. Evropa, dodaje on, treba da bude spremne da ukoliko se pojave komercijalne prilike, prilagodi svoju novu raketu i za lansiranja ljudi u kosmos. Prvi start Ariane 6 planiran je jula 2020.
15. oktobar
• Kina je raketom CZ-3B sa kosmodroma Sičan lansirala dva navigaciona satelita “Bejdou-39” i “Bejdou-40”
12. oktobar
• Dramatično lansiranje kosmičkog broda “Sajuz MS-10” sa ruskim kosmonautom Aleksejem Ovčinjinom i američkim astronautom Niklausom Hejgom. Usled nepravilnog odvajanja jednog od četiri bočnih blokova rakete “Sajuz-FG”, došlo je odvajanja kosmičkog broda i njegovog balističkog povratka na Zemlju sa oko 80km. Posada je trebala da provede pola godine na MKS-u. Ovo je bilo prvo neuspelo lansiranje jednog sovjetsko/ruskog kosmičkog broda sa ljudskom posadom od septembra 1983.
• Pre 54. godine (1964.) obavljen je prvi kosmički let jedne višečlane posade. Kosmonauti potpukovnik Vladimir Komarov (1927-1967.), inženjer Konstantin Feoktistov (1926-2009.) i lekar Boris Jegorov (1937-1994.) su proveli jedan dan na orbiti, u kabini kosmičkog broda “Vashod”.
11. oktobar
• Prvi let ruskog kosmičkog broda “Federacija” biće pomeren za godinu dana, na 2023. Prethodno, 2022. planirana su dva eksperimentalna lansiranja njegovo nosača, nove rakete “Sajuz-5” sa bespilotnim kosmičkim aparatima.
• Napunilo se 50 godina od lansiranja kosmičkog broda “Apolo-7”, prvog mesečevog broda iz ove serije sa ljudskom posadom. Astronauti Volter [ira (1923-2007.), Don Ejzel (1933-1987.) i Volter Kaningem (1933.) su tokom 11 dana isprobali sisteme novog kosmičkog broda koji će manje od dva meseca kasnije poneti prve ljude oko Meseca (“Apolo-8”).
10. oktobar
• Sa dve nedelje zakašnjenja, javljeno je da je 29. septembra 2018. u 62. godini preminuo američki astronaut Ričard Sarfos, veteran tri misije spejs šatla. Sarfos je bio astronaut NASA-e od 1990. do 1998.
• Japanski milijarder Jusaku Maedzava, uplatio je kartu za prvi turistički let oko Meseca na kosmičkom brodu “Dragon” kompanije SpaceX
9. oktobar
• Kina je lansirala dva satelita serije “Jaogan-32” namenjena sondiranjima površine Zemlje. Lansiranje je obavljeno sa kosmodroma Czju Cjuan raketom-nosačem CZ-2C koja je prvi put imala gornji stepen “Juan Čžen-1S” povećane nosivosti.
• NASA planira da obavi prvu misiju kosmičkog broda Orion sa astronautima 2022. Dve godine ranije (2020.), Orion će obaviti prvi let bez posade.
• Ruski mesečev aparat “Luna-25” (“Luna-Glob”) će obaviti misiju spuštanja na površinu Meseca 2020. Spuštanje je planirano na južnom polu Meseca gde će “Luna-25” tragati za vodenim ledom. Takođe, planirano je testiranje nove platforme za spuštanje kosmičkih aparata na Mesec. Za 2022. planiran je let orbitalnog aparata “Luna-26” (“Luna Resurs”), dok je sletanje “Lune-27” na Mesec planirano 2023. Poslednji sovjetsko/ruski kosmički aparat koji je sleteo na Mesec je bio “Luna-24”. On je avgusta 1974. doneo na Zemlju uzorke mesečevog tla.
8. oktobar
• Sa kosmodroma Vandenberg (Kalifornija), kompanija SpaceX je raketom Falcon-9 Block-5 lansirala u orbitu argentinski satelit SAOCOM-1A. Posle lansiranja, prvi stepen rakete se uspešno vratio na sletno mesto nedaleko od lansirne rampe.
• Prvi letovi privatnih kosmičkih brodova Dragon (kompanije SpaceX) i Starliner (Boeing) su s’kraja ove prebačeni za januar, odnosno mart 2019. Oba broda će poleteti bez posade, a planirana su spajanja sa Međunarodnom kosmičkom stanicom (MKS). Prve misije ova dva broda sa astronautima planirane su juna (Dragon), odn. avgusta (Starliner) 2019.
6. oktobar
• Sa japanskog modula “Kibo” koji je u sastavu MKS, lansirana su dva japanska eksperimentalna satelita STARS i RSF-00 i singapurski SPATIUM-I. Satelit STARS je planiran za testiranje tehnologija “kosmičkog klifta”, SPATIUM proučava jonosferu, dok je RSP-00 namenjen ispitivanjima tehnologija kosmičkih telekomunikacija. Ove satelite ja na MKS prošlog septembra doneo japanski teretni brod HTV-7.
• Evropski rover MASCOT je završio radove na površini asteroid Rjigu, posle 17 časova funkcionisanja, koliko su mu trajale zalihe električne enegije. On je proučavao hemijski sastav tla asteroida.
4. oktobar
• Pre 61. godinu (1957.) lansiranjem prvog veštačkgo satelita Zemlje “Sputnjik” sa kosmodroma Bajkonur, započela je kosmička era.
• Kosmički brod “Sajuz MS-08” sleteo je na Zemlju sa rusko-američkom posadom u sastavu Oleg Artemjev, Endrju Fejstel i Ričard Arnold. Oni su proveli pola godine na MKS-u.
• Američka kosmička sonda Parker, koja je 12. avgusta lansirana prema Suncu, uspešno je obavila prvi od sedam planiranih gravitacionih manevara pored Venere, prolaskom na manje od dve i po hiljade kilometara od njene površine. Tokom sledećih sedam godina, sonda će uz pomoć gravitacionog polja Venere smanjiti radijus orbite oko Sunca do minimalnog rastojanja od samo 6,9 miliona kilometra od njegovog centra. Sonda Parker je namenjena proučavanju korone naše zvezde.
• Stručnjaci kompanije Blue Origin Džefa Bezosa započeli su radove na razvoju aparata za spuštanje na Mesec. Modul je planiran za višekratno korišćenje spuštanja tereta velike mase na površinu Meseca. Komercijalni transport materijala između Zemlje i Meseca uvršten je u budžet NASA-e u nameri da se ohrabre privatne kompanije da rade na tehnologijama koje će pomoći povratku američkih astronauta na Mesec.
3. oktobar
• Indijski kosmonaut bi mogao da poleti na MKS-u na ruskom kosmičkom brodu “Sajuz MS” u kratkotrajnu misiju posete 2022.
• Ujedinjeni Arapski Emirati su potpisali dogovor sa NASA-om o pripremi emiratskih astronauta u Džonsonovom kosmičkom centru u Hjustonu za misije na privatnim kosmičkim brodovima Dragon i Starliner. Ugovor su potpisali čelnici kosmičkih agencija UAE i SAD, Ahmed ben Abdala al-Flasi i Džejms Brajdenstajn. Od septembra ove godine, dva kosmonauta Emirata se pripremaju u Zvezdanom gradu, za kosmičke letove na ruskim “Sajuzima” i MKS.
2. oktobar
• U “Roskosmosu” je obavljen prvi tehnički sastanak o raketi-nosaču super-teške nosivosti. U njenu osnovnu će biti raketa srednje kategorije “Sajuz-5”, a prvo lansiranje ruske super-rakete je planirano 2028. sa kosmodroma Vastočnij.
• Rusija i Kina bi mogle zajedno da osvajaju Mesec, izjavio je Dmitrij Rogozin, prvi čovek “Roskosmosa”. On je izjavio da Moskva ne isključuje mogućnost da skupa sa Pekingom radi na projektima budućih naučno-istraživačkih baza na površini Meseca.
• Rupa u zidu orbitalnog odseka kosmičkog broda “Sajuz MS-09” koji leti u sklopu MKS-a, nije nastala usled narušenja režima proizvodnje, već je napravljena namerno. Bivši kosmonaut Sergej Krikaljov, koji u “Roskosmosu” rukovodi pilotiranim kosmičkim programom, je rekao da je šansa da je rupa nastala dok je brod bio u kosmosu 50%.
• Iran namerava da pre kraja marta 2019. lansira u orbitu tri satelita – “Pajam-e Amir-Kbir”, “Dusti” i “Nahid”, izjavio je direktor kosmičke agencije ove države Morteza Barari. Nije precizirana namena novih iranskih satelita.
• Napunilo se 60 godina (1958.) od formiranje američke Nacionalne agencije za kosmos i aeronautiku – NASA.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
