Projekat Mesečeve orbitalne stanice “Kapija” (The Gateway) je najavljen kao sledeći veliki korak čoveka u kosmosu. Dali je baš tako?
Pregovori o gradnji stanice na orbiti oko Meseca (MOS) započeli su 2013. U osnovama novog projekta su bila tri dominanta cilja - razrada osnovnih tehnologija za boravak posada u uslovima dubokog kosmosa, provera tehnologija i elemenata programa čovekovog leta na Mars i obavljanje automatskih i misija uz učešća čoveka na površini Meseca. Dok su prva dva cilja imali zajednički imenitelj u programu NASA-e za osvajanje Crvene planete, to su misije spuštanja na Mesec bile potisnute u drugi plan. Znači, osnove programa MOS koja je tada dobila prvo ime – “Kapija dubokog kosmosa” (Deep Space Gateway - DSG) – su ležale isključivo u dugoročnim ciljevima NASA-e. Konačno, kompletna gradnja DSG-a se zasnivala na dominantnoj ulozi NASA-e – korišćenjem američke rakete-nosača super-teške kategorije SLS i kosmičkog broda “Orion” koga NASA razvija skupa sa Evropskom kosmičkom agencijom (ESA). Pored “Oriona”, Evropi je pružena mogućnost da razvije projekta jednog od modula DSG-a, dok su projekat odmah uključeni i stari zapadni saradnici SAD-a, Japan i Kanada, preko svojih Kosmičkih agencija JAXA i CSA. Japanci učestvuju u projektu preko jednog modula, dok Kanadjani, kao što se očekivali, gradnjom robotske ruke slične onoj koje su korišćene na šatlu i MKS-u. Kao glavni finansijer projekta, NASA je od prvog dana jasno stala do znanja da DGS nije MKS, i da je ona lider u ovom projektu koji finansira njegove misije i odlučuje o tome ko će i kako učestovati u njemu.
Za Evropu, Japan i Kanadu koje nemaju svoje nacionalne pilotirane kosmičke programe, već su vezali letove svojih astronauta za američke projekte, ovakav pristup NASA-e je sasvim logičan. Iako ESA i JAXA imaju u svojim dugoročnim planovima projekta spuštanja ljudi na Mesec, oni vrlo dobro znaju da su ovakve misije moguće u okviru saradnje sa zemljama koje imaju tehnologije neophodne za ovakve misije, pre svega sa SAD-om.
Gde je u ovoj priči bilo mesto Rusije?
Talasanja oko učešća Rusije u projektu DSG započeta su u njegovim najranijim danima. Prvo, kada je postalo jasno da kao najveći finansijer projekta NASA želi da ima neprikosnovenu lidersku ulogu. Drugo, bilo je mnogo neslaganja oko orbite “Kapije”, odnosno oko njenog osnovnog cilja. Za NASA-u, “Kapija” je upravo ono što joj ime kaže, kapija koja vodi u dubine kosmosa. Konačno, ovaj projekat je nastao na temeljima neuspešne avanture Obamine Bele kuće vezane za “hvatanja” jednog asteroida, znači objekta dubokog kosmosa, i njegov prevoz do orbite oko Meseca gde bi ga astronauti istražili. Ono što je NASA medjutim podcenila je da je Rusija imala (i ima) svoj nacionalni mesečev program u kome nema planova za gradnju orbitalne stanice oko Meseca, već je razvoj baze na površini Meseca primarni cilj Kremlja. NASA je medjutim uprkos protivljenju Rusije, istrajala u svojoj odluci da “Kapija” bude postavljena na šestodnevnu, tzv. “halo” orbitu visine 1500 x 70000km iznad Meseca, sa koje spuštanja na površinu Meseca i poletanja natrag do stanice nisu energetski najjefikasnija.
Takodje, za razliku od MKS-a gde je uloga “Roskosmosa” ravnopravna, od prvih dana se NASA tako postavila u projektu DGS da je tretirala Rusiju kao mladjeg brata. I, kada je počela velika “deoba”, kao što smo naveli, JAXA i ESA su vrlo brzo dobile svoje parče kolača – da grade po jedan modul “Kapije”, dok je Rusija gurnuta u stranu, dugo bez ikakvog čak i preliminarnog predloga o njenoj ulozi u ovom projektu. Pokušaji “Roskosmosa” da dobije svoje mesto pod Suncem, povremeno su poprimali ponižavajuću formu, kada su svi predlozi ruske strane glatko odbijeni. Predlozi Rusije da u projekat budu uključeni njena raketa-nosač super-velike nosivosti (koja, uzgred budi rečeno, čak nije ni na papiru) i kosmički brod “Federacija” (koji kasni već nekoliko godina) nisu naišli na pozitivan odjek, kao i predlog da Rusija gradi nekoliko modula. Na kraju, NASA je predložila Rusiji, istina nikada zvanično, već je to prevejavalo u razgovorima izmedju ljudi kompanija “Boing” koja je glavni kontraktor projekta, i RKK “Energija”, koja bi trebala da bude glavni ruski partner “Boingu”, da bi Rusija mogla da gradi malenu komoru za izlazak astronauta u otvoreni kosmos. I to po američkim standardima! A to znači, potpuno drugi “američki” sistemi i interfejsi, kako za funkcionisanje modula, tako i za isključivo korišćenje američkih skafandera za rad u otvorenom kosmosu. Ako se izuzme politička strana ovog pitanja i tretman Rusije koji je čak niži od tretmana drugih partnera, tehnička strana prelaska na američke standarde je jednostavno neizvodljiva za rusku stranu bez maltene potpune “amerikanizacije” ruskog modula za izlazak u otvoreni kosmos. Koliko je to složeno tehničko pitanje dovoljno govori to što elektroenergetski sistem ruskih modula koriti napon od 28V, dok američki (i medjunarodni) moduli na MKS i na DSG koriste napon od 120V!. Kako svi sistemi modula koriste električne energiju, to bi praktično značilo da se kompletna infrastuktura modula potpuno izmeni. Rusi su, po svemu sudeći bili čak spremni da i ovo progutaju, ili bolje rečeno RKK “Energija”, budući da su oni predložili da u ovoj kompaniji razrade projekat modula primenom američkih standarda ali američkim parama. NASA je, medjutim ovo glatko odbila i dovela Rusiju u veoma nezavidnu poziciju.
Kako je vreme prolazilo tako je i uloga Rusije postajala sve manje jasna. Kao i njena strategija kada su istraživanja Meseca u pitanju. Uzgred budi rečeno, veoma je zanimljivo u ovoj priči shvatiti koliko je bilo strategije i dugoročnog planiranja projekta mesečeve “Kapije”. Naime, projekat ovakvog kalibra mora da se zasniva na dubokim tehno-ekonomskim, naučno-istraživačkim, sociološkim i geopolitičkim analizama koje dosežu nekoliko decenija u budućnost. Elementarno pitanje čak i najmanjeg projekta je koji je njegov osnovni cilj i koliko se taj cilj uklapa u globalno strateško planiranje razvoja, u ovom slučaju SAD-a i/ili čovečanstva. Kada je američka strana u pitanju, iako u njihovim ciljevima ovog projekta ima mnogo rupa, mnogo nelogičnosti, jasno je da je DSG “Kapija” duboko američki projekat od nacionalnog prioriteta. “Kapija” ima takodje ogromno socio-političko značenje, jer je, slično projektima spejs šatl i MKS, vezan za milione radnih mesta šitom SAD-a. Naime, posle ekstravagancija Baraka Obame, koji je prvo ugasio projekat “Kanstelejšn” (Constalation) koji je planirao spuštanje ljudi na Mesec i gradnju mesečeve baze na površini našeg najbližeg nebeskog suseda, pa pokrenuo projekat hvatanja asteorida, ostala su dva nacionalna projekta sa kojima NASA nije imala jasnu viziju šta treba da uradi. Prvi je razvoj super-rakete SLS nosivosti preko stotinu tona, a drugi kosmički brod “Orion” namenjen za letove u duboki kosmos. Oni su, na neki način preživeli Obamine čistke programa “Kanstelejšn”, iz kojih je medjutim mesečeva infrastruktura izbačena. NASA se preko noći našla, ne svojom krivicom, pred veliku dilemu – kako upotrebiti ova dva projekta. U redu, SLS može u nekoliko misija da pošalje “Orion” sa astronautima na let oko Meseca, medjutim to su astronauti “Apola-8” prvi put uradili još decembra 1968. I kakve bi bilo koristi od rizičnih i veoma skupih letova od Zemlje do i oko Meseca, i natrag, i to bez spuštanja? Džinovska raketa-nosač SLS je zamišljena kao jedan od osnovnih elemenata čovekovih letova na Mars, medjutim od prvog leta na Crvenu planetu deli nas minimum petnaestak godina (naravno, uz redovno finansiranje). Tako je u projektima NASA-e nastao vakuum koga je trebalo nečim popuniti i uposliti SLS i “Orion”. U odsustvu Marsa i ugašenih planova gradnje mesečeve baze iz vremena programa “Kanstelejšn”, za NASA-u je izbor gradnje mesečeve orbitalne stanice bio slamka spasa. Sa jedne strane, njeni astronauti će kako je planirano leteti dubinama kosmosa, nošeni raketama SLS i brodovima “Orion”, a sa druge, u odnosu na bilo koji drugi program u dubokom kosmosu, “Kapija” je finansijski i tehnički najprihvatljivije rešenje.
Pored toga, Obama je, kao što rekosmo, pokrenuo jedan od najneobičnijih projekata – lov asteroida! Za ovakvu, po mišljenju ljudi u Beloj kući veoma spektakularnu misiju, NASA će koristiti sistem SLS-“Orion” i tako će vakuum do prvih letova na Mars biti popunjen, dok će i Bela kuća i Kongres imati opravdanja zašto se godišnje milijarde dolara troše na ova dva projekta koja širom SAD-a zapošljavaju na stotine hiljada ljudi. Istovremeno, kako rekosmo, pre pet godina, otpočeli su razgovori izmedju parnrera MKS šta raditi posle MKS, i u tim razgovorima se projekat mesečeve orbitalne stanice nabolje uklopio u strateške planove NASA, odnosno SAD-e. I nikog više! Kada je Tramp odmah ugasio projekat asteroidske misije, NASA odlučuje da iz njega preuzme neke od tehnologija koje će koristiti u razvoju mesečeve stanice “Kapija” i testirati za letove na Mars. Na visokoj “halo” orbiti će testirati tehnologije koje će nedge oko 2030. biti upotrebljene za prve letove na Mars, tako da je “Kapija” za njih bila upravo to – kapija za let u dubine kosmosa, ne na Mesec.
I malo ko se zapitao o svrsihodnosti, čak i o elementarnoj logici, ovakvog projekta. Zamislite kako džinovske rakete SLS nose u kosmos module koji, umesto da budu spušteni na Mesec, idu dalje, na 70000km iznad njega gde će, uz pomoć astronauta “Oriona” biti umontirani u stanicu mase svega oko 50 tona (MKS teži preko 400 tona!). Njen prvi modul je enerergetsko-pogonski element (PPE) koji treba da bude lansiran 2022. Ostali ključni delovi “Kapije”, kao robotska ruka, stambeni i moduli logistike, uslediće vrlo brzo posle PPE, tako da NASA planira već stredinom 2020-ih da na “Kapiji” ima prve astronaute. [ta će tamo da rade? U skučenom prostoru od svega 55 kubnih metara (to je upola od zapremine starih ruskih stanica “Saljut”, odnosno sedam puta manje od unutrašnjeg volumena MKS-a), teško da će se naraditi. Kao prvo, posada će brojati četvoro astronauta, koji će zbog skupih misija SLS-“Orion” tek povremeno leteti na “Kapiju”. Njihove misije će trajati od 30 do najviše 90 dana i, za razliku od MKS-a, gde se šestočlane ekipe rotiraju sve vreme, tako da Kosmička stanica nikada nije bez ljudi, “Kapija” će najviše vremena leteti bez posade, u automatskom režimu! Maltene, kao jedna super-složena i veoma skupa konstrukcija koja će malo toga doprineti istraživanjima udaljenog Meseca. U NASA-i kažu da će astronauti imati pune ruke posla, da će obavljati mnogo naučnih eksperimenata, da će čak upravljati mesečevim vozilima koji će krstariti površinom Meseca. Znači, poslati ljude na orbitalnu stanicu oko Meseca koji će sa nje upravljati lunarnim roverima! To isto su Rusi sa Zemlje radili pre 40 godina, dok su njihova dva “Lunohoda” istraživali površinu Meseca. A to rade sami inženjeri NASA-e sa roverima na daleko udaljenijem Marsu, ili Kinezi sa njhovim “Jujtijem” na Mesecu.
Pored toga, u NASA-i kažu, da će “Kapija” služiti kao odskočna daska, kako za robote koji će biti spuštani na Mesec, tako i za aparate koji će sa nje leteti dalje, u duboki kosmos. Ovo je još jedna tamna strana ovog projekta. Naime, decenijama se aparati spuštajua na Mesec, ili šalju u dubine kosmosa, prema drugim planetama, čak i do najudaljenijih kutaka sunčevog sistema, direktno sa Zemlje, bezbedno, veoma efikasno i, u poredjenju sa korišćenjem “usputne stanice” kao što će biti “Kapija”, daleko jeftinije. Energetski posmatrano, kosmički brodovi “Orion” koji su razvijeni sa primarnim ciljem iz programa “Kanstelejšn”, a to je bio spuštanje ljudi na Mesec, će trošiti dragoceno gorivo da bi, kao prvo dospeli na “Kapiju” postavljenu na visoku orbitu iznad Meseca, zatim da obavi seriju složenih manavara oko stanice, pa da se spoji sa njom, po završenom zadatku odvoji i krene natrag prema Zemlji. Upravo zbog ovakve strukture misije i ograničene energetike, pojedine sa aspekta posmatranja površine Meseca daleko privlačnije orbite oko Meseca ća za “Orion” biti nedostupne.
Konačno, postavlja se pitanje bezbednosti astronauta, kako sa stanovišta njihovog zdravlja, tako i u slučaju kvara na “Orionu”. Na visokoj orbiti oko Meseca, astronauti će biti izloženi dvostruko većim dozama kosmičke radijacije od onih na niskim orbitama oko Zemlje. Takodje, astronauti će živeti i raditi u spartanskim uslovima, skučeni u malom prostoru, u uslovima mikrogravitacije sa, za razliku od MKS-a, veoma malo opreme koja će pomoći njihovim kostima i mišićima da ne izgube čvrstini i snazi. Na Mesecu, medjutim, modul može biti prekriven mesečevim regolitom koji ne dozvoljava smrtonosnim kosmičkim zracima da dospu do astronauta. Tamo je takodje prisutna gravitaciona sila, istina šest puta manja od one na Zemlji, ali još uvek je to daleko bolje nego biti sve vreme u bestežinskom stanju, bez fizičkih pomagala kao što će biti na “Kapiji”. A u slučaju pogonskih ili električnih problema na “Orionu”, čak i banalnijih od onih sa “Apola-13”, astronauti neće imati praktično nikakve šanse da prežive dolazak do “Kapije” ili povratak sa nje.
“Kapija” je očigledno deo američkih strateških planova u kojima se ničim ne uklapaju ruska razmišljanja. Kremlj je davno od “Roskosmosa” zatražio da razvije sveobuhvatan koncept leta na Mesec i u njemu je, po analizama CNIImaš baza na Mesecu najlogičniji ruski korak u budućnost. U svom neslaganju kako sa konceptom “Kapije”, tako i sa podredjenom ulogom Rusije u ovom projektu, Rogozin je pre nekoliko dana ponovo zatražio od CNIImaša, vodećeg raketno-kosmičkog naučno-istraživačkog centra “Roskosmosa” da predloži osnovne smernice čovekih letova na Mesec. Za Rusiju, “Kapija” ne predstavlja nikakvu kariku u njenoj strategiji osvajanja Meseca, pa zbog toga čudi kako se Kremlje upleo u mrežu Bele kuće bez ikakvih vidljivih strateških koristi. Rogozin, koliko mogu da vidim želi da stvari postavi na svoje mesto i vidi šta je Rusiji potrebno činiti.
O “Kapiji” će se govoriti i pisati još mnogo puno. Mnogi će biti “za”, drugi “protiv”. Ja pripadam ovoj drugoj grupi, jer ma koliko se trudio da pronadjem logike ovog projekta, osim američko-političke logike, ne mogu nikako da se složim da je “Kapija” sledeći veliki korak čovečanstva u kosmosu. Čovek treba da se vrati na Mesec, da tamo sazda mesečeve baze, istražuje površine i dubine Meseca, da traga za novim resursima, da Mesec pretvori u osmi kontinent na kome će u sledećim decenijama nići prvi proizvodni pogoni, opservatorije i naučno-istraživačke stanice, sa koje će prema Zemlji voditi kosmički “putevi svile” i donositi blagodet Zemljanima. To bi po meni trebao biti sledeći veliki cilj čovečanstva, za koji “Kapija”, uz svo dužno poštovanje, nije potrebna.
Neizvesno učešće Rusije u Mesečevoj orbitalnoj stanici
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
