Imena devetoro astronauta koji će leteti u prve četiri misije privatnih kosmičkih brodova “Dragon” i “Starlajner” objavio je administrator NASA-e Džejms Brajdenstajn u Džonsonovom kosmičkom centru u Hjustonu.
“Leteći na novim kosmičkim brodovima izrađenim od naših komercijalnih partnera “Boing” i SpaceX, ova grupa izuzetnih astronauta će započeti novu epohu čovekovih letova u kosmos”, rekao je Brajdenstajn.
NASA je imenovala devetoro astronauta, dve žene i sedam muškaraca, uključujući i nekoliko bez iskustva kosmičkog leta, za prve prbone misije kosmičkih brodova CST-100 “Starlajner” (Starliner) kompanije “Boing” (Boeing) i “Dragon” kompanije SpaceX. Nekoliko godina, inženjeri NASA-e su radili skupa sa stručnjacima ovih kompanija na projektovanju i ispitivanju sistema novih kosmičkih brodova. Osnovni kriterijum koji je morao biti zadovoljen je bezbednost astronauta tokom svakog dela kosmičke misije. NASA je za program privatnih kosmičkih brodova podigla za nekoliko puta nivo bezbednost u odnosu na spejs šatl (sa odnosom gubitka posade od 1:90 kod šatla, na 1:270 kod privatnih brodova), što je bio jedan od najvećih izazova pred inženjerima.
Početak letova američkih privatnih kosmičkih brodova je od velikog značaja, kako za NASA-u, tako i za budućnost čovekovih misija u kosmos. Kada je NASA u pitanju, od gašenja programa “Spejs šatl” 2011, američki astronauti lete u kosmos na ruskim kosmičkim brodovima “Sajuz”. Već gotovo osam godina ni jedan američki astronaut nije poleteo u kosmos na američkom kosmičkom brodu, sa američkog tla. NASA je u potpunosti zavisila, naravno uz dobre otplate “Roskosmosu”, (sada oko 82 miliona dolara po astronautu), od ruske strane. Iako je ova veza funkcionisala izuzetno, kako su godine prolazile sve su se češće čule kritike na račun američke zavisnosti od ruske strane.
Sada, situacija počinje da se menja. U grafiku lansiranja koji je objavljen na sajtu NASA-e, stoji da će “Dragon” poleteti prvi put, bez posade u novembru 2018. Za svaki slučaj, ostavljena je mogućnost da prvi bespilotni probni let bude obavljen i početkom 2019. Kosmički brod će automatski biti spojen sa modulom “Hasrmoni” (Harmony) američkog dela Međunarodne kosmičke stanice (MKS). Brod će provesti dve nedelje u sklopu MKS-a. Za to vreme, astronauti će ulaziti unutar broda i proveravati njegove sisteme. Zatim će “Dragon” biti odvojen i padobranima vraćen na talase Tihog okeana.
Krajem 2018, ili početkom 2019. planiran je i prvi eksperimentalni let “Boingovog” kosmičkog broda “Starlajner”, takođe bez posade. I on će obaviti automatsko približavanje sa MKS-om i spajanje. Posle ispitivanja njegovih sistema u sklopu MKS-a, brod će dve nedelje kasnije biti odvojen i vraćen uz pomoć vazdušnih jastuka na čvrsto tle u Teksasu. Za razliku od svih američkih kosmičkih brodova tipa kapsula, “Starlajner” je prvi koji će se vraćati na kopno.
U aprilu 2019. “Dragon” će poleteti prvi put sa posadom, sa astronautima Robertom Benkenom (Behnken) i Daglasom Harlijem (Douglas Hurly).
Prva posada “Dragona” – Benken i Harli
Lansiranje će biti obavljeno pomoću rakete-nosača “Falkon-9” (Falcon) kompanije SpaceX sa rampe 39A Kenedijevog (Kennedy) kosmičkog centra na Kejp Kanaveralu. SpaceX je od NASA-e zakupio ovu legendarnu lansirnu rampu korišćenu za lansiranje ljudi na Mesec. Prva pilotirana misija “Dragona” trajaće dve nedelje i obuhvata spajanje sa MKS-om i zajednički rad sa posadom Kosmičke stanice.
Vazduhoplovni pukovnik Robert Benken je astronaut NASA-e od 2000. Dva puta je leteo u kosmos, na šatlu “Endevor” i šest puta izlazio izlazio izvan šatla. Marinski pukovnik Daglas Harli je iz iste klase astronauta kao i Benken (iz 2000.). I on je veteran iz dve misije spejs šatla, uključujući i poslednju misiju STS-135 (šatl “Atlantis”) u kojoj je bio pilot.
Datum lansiranja prvog “Starlajnera” sa posadom nije preciziran, zbog problema iskrslih nedavno prilikom ispitivanja sistema za spašavanje ovog kosmičkog broda. Zbog neispravnog rada nekoliko ventila, došlo je do isticanja toksičnog goriva iz rezervoara sistema za spašavanje koji, u slučaju problema tokom lansiranja, treba da izdvoji kosmički brod od rakete-nosača i vrati ga bezbedno na Zemlju. U “Boingu” mešutim smatraju da problem neće zahtevati dugo vreme da bude odstranjen, tako da se računa da će “Starlajner” sa prvom posadom obaviti kosmički let sredinom 2019.
Prva posada “Starlajnera” – Bo, Manova i Ferguson
Vazduhoplovni pukovnik Bo je astronaut NASA-e od 2000. Bio je pilot u dve misije spejs šatla. Mornarički kapetan u penziji Ferguson je takoše veteran iz dve misije spejs šatla. Bio je komandant poslednje misije šatla STS-135. Te 2011. napušta NASA-u i prelazi u “Boing” gde je rukovodio ispitivanjima kosmičkog broda CST-100, kasnije nazvanog “Starlajner”. Praktično, kao probni astronaut kompanije “Boing”, Ferguson je jedini iz ove grupe koji ne pripada korpusu astronauta NASA-e. Za razliku od Boa i Fergusona, Manova još nije letela u kosmos. Ona je potpukovnik marinskog korpusa i postala je astronaut 2013.
“Starlajner” će biti lansiran u kosmos raketom “Atlas V” kompanije ULA (koja radi pod patronatom kompanija “Boing” i “Lokid Martin”) sa rampe 41 u sklopu vojnog dela kosmodroma na Kejp Kanaveralu. Zanimljivo je da prvi stepen ovog nosača pokreću dva ruska motora RD-180, tako da će “Boingov” “Starlajner” u kosmos poneti ruski raketni motori!
Kada obe kompanije uspešno obave prve eksperimentalne misije – bespilotnu i sa posadom astronauta – NASA planira početak operativnih misija privatnih kosmičkih brodova ka MKS-u, uz standardno trajanje od po šest meseci. Trenutno, NASA je potpisala ugovore sa kompanijama “Boing” i SpaceX na po šest misije po kompaniji uz učešće četvoročlanih posada. Takođe, skupa sa astronautima prvih eksperimentalnih misija, NASA je obelodanila imena astronauta koji će učestvovati u prvim operativnim misijama privatnih kosmičkih brodova. Normalno, datumi ovih misija nisu precizirani jer tek treba videti kako će proteći eksperimentalne misije, ali se očekuje da će one biti obavljene 2020. U prvoj operativnoj misiji “Dragona” učestvovaće astronauti Viktor Glover (Victor) i Majkl Houpkins (Michale Hopkins). Glover je mornarički komandir, astronaut od 2013. bez iskustva kosmičkog leta. Vazduhoplovni pukovnik Houpkins je astronaut od 2009, i obavio je kosmički let na MKS-u u trajanju od 166 dana.
Druga posada “Dragona” – Glover (levo) i Houpkins
Te 2020. očekuje se da će i “Starlajner” poleteti u svoju prvu operativnu misiju. U posada će biti veteranka Sunita Vilijams (Sunita Williams) i Džon Kasada (John Cassada). Među svim izabranim astronautima, mornarički kapetan Sunita Vilijams ima najduži astronautski staž (od 1998.). Ona je provela 322 dana na MKS-u, bila je komandant MKS-a i sedam puta izlazila u otvoreni kosmos. Kasada je takođe mornarički pilot, astronaut je od 2013, ali nije leteo u kosmos.
Druga posada “Starlajnera” – Kasada I Vilijamsova
Planirano je da se američkim astronautima u ovim misijama “Dragona” i “Starlajnera” 2020. pridruže članovi partnera NASA-e u projektu MKS. Za sada, jedino se zna da je japanski astronaut veteran dve kosmičke ekspedicije Sojći Nogući (Soichi Noguchi) određen u posada drugog “Dragona”.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
