- Stručnjaci NASA-e i kompanije SpaceX će u maju proanalizirati trenutno stanje projekta kosmičkog broda "Dragon" za let astronauta na MKS u okviru Komercijalnog programa čovekovih letova u kosmos (CCP). Ovakve analize se obavljaju redovno i na osnovu njih se grafik prvih lansiranja usklađuje. U kompaniji SpaceX očekuju da će prva eksperimentalna misija pilotiranog kosmičkog broda "Dragon" bez posada, označena kao DM-1 (Demo Mission), biti obavljena u avgustu, dok će drugo lansiranje, a prvo sa dvočlanom posadom, najverovatnije sa decembra 2018. biti pomereno na početak 2019.
- NASA pregovara sa kompanijom "Boing" (Boeing) da prvi eksperimentalni let kosmičkog broda "Starlajner" (CST-100 Starliner) bude ujedno i prva operativna misija uz šestomesečni boravak tročlane posade na MKS. Ukoliko se dogovor postigne, posada će biti uvećana sa dva na tri astronauta, dok će trajanje prve misije privatnog kosmičkog broda "Starlajner" umesto dve nedelje, trajati šest meseci, što je standardno vreme trajanja osnovne ekspedicije na MKS. Pored dodatnih naučnih istraživanja, NASA ovom promenom želi da obezbedi prisutnost američkih astronauta na MKS ukoliko, zbog nekog razloga dođe do kašnjenja sa operativnim misijama privatnih brodova "Starlajner" i "Dragon".
- Poslednje mesto koje će NASA imati na ruskom kosmičkom brodu "Sajuz-MS" je u misiji MKS-63/64. Za ovu misiju se priprema astronautkinja Džesika Meir (Jessika Muir) i treba da krene marta 2020. Ovo je jedno od pet mesta koje je kompanija "Boing" dobila od RKK "Energija" kao otplatu gubitaka posle prekida projekta "Morski start".
- Novi direktor Centra za pripremu kosmonauta (CPK) Pavel Vlasov je izjavio da među finalnim kandidatima nove grupe ruskih kosmonauta više nema žena. Na otvoreni konkurs se prijavilo 88 žena, ali su nažalost sve ispale tokom detaljnih ispitivanja. Do sada su četiri kandidata prošla sve testiranja, dok se očekuje da će nova grupa ruskih kosmonauta imati od šest do osam kandidata. Posle odlaska nekoliko veterana, odred kosmonauta CPK broji 26 kosmonauta, trinaeastoro, uključujući jedinu ženu Anu Kikinu, još nije letelo u kosmos.
- Direktor CPK Pavel Vlasov se usprotivio nagoveštajima formiranja dve nove grupe ruskih kosmonauta izvan Centra za pripremu kosmonauta korporacije "Roskosmos". Naime, u RKK "Energija" i kompaniji S7 koja je vlasnik plovećeg kosmodroma "Morski start" planiraju da formiraju sopstvene grupe kosmonauta, mimo postojeće grupe CPK. U odredu kosmonauta RKK "Energija" se inače još uvek nalaze dva veterana, Aleksandar Kaleri i Pavel Vinogradov, dok se u ovoj kompaniji zalažu za formiranje posebne grupe kosmonauta koja bi se pripremala za eksperimentalne misije novog kosmičkog broda "Federacija".
- Kina je pomerila lansiranje osnovnog modula "Tjanhe-1" (Tianhe) svoje orbitalne stanice za 2020. Na ovom modulu će se nalaziti svi komandno-kontrolni sistemi kineske stanice. Posle toga, sa modulom će biti spojen teretni brod, a zatim i kosmički brod "Šenžou" sa tročlanom posadom. Godine 2022. sa osnovnim biće spojena dva naučna modula, svaki mase po 20 tona. Konačno, sa osnovnim modulom koji na prednjem delu ima šest agregata za spajanje, biće pripojena odsek sa kosmičkim teleskopom prečnika oko dva metra.
- Paralelno sa pripremama za lansiranje modula kineske orbitalne stanice, radi se na razvoju novog skafandar za izlazak u otvoreni kosmos. Na kineskoj stanici će sve vreme raditi posada sastavljena od tri tajkonauta, dok će kraće vreme, za vreme rokade posada, tamo biti šestočlana ekipa. Nedavno, započete su pripreme tajkonuata za misije na kineskoj orbitalnoj stanici. Na jednom snimku vide se veterani Liu Van (u komandnom sedištu), Čen Dun i Liu Jang, prva kineskinja u kosmosu u trenažeru kosmičkog broda "Šenžou".
- Osnovni modul kineske orbitalne stanice treba da bude lansiran u kosmos pomoću rakete-nosača CZ-5B. Njeno premijerno lansiranje je planirano za jun 2019. CZ-5B je modifikacija najsnažnije kineske rakete CZ-5 koja je do sada imala dva lansiranja, prvo je bilo uspešno, dok za vreme drugog usled problema u motoru drugog stepena korisni teret nije dospeo na orbitu. Visina rakete-nosača CZ-5B iznosi 53,7m, prečnika 5m, masa na startu 837,5t, dok je kapacitet 22t za nisku orbitu.
- NASA je odložila lansiranje Vebovog kosmičkog teleskopa za maj 2020. Iako su radovi na razvoju svih komponenti teleskopa završeni, za vreme ispitivanja uočeni su tehnološki problemi zbog kojih je NASA odlučila da pomeri lansiranje za godinu dana. Sve do lansiranja mora da bude odrađeno sa juvelirskom preciznošću, jer za razliku od Hablovog, novi teleskop NASA-e nije projektovan za servisiranja u kosmosu. Ovo odlaganje može da dovede do dodatnog povećanja cene projekta. Kada je on 2001. odobren u Kongresu, cena projekta je iznosila 8 milijardi dolara (bez troškova lansiranja). Do sada, u projekta je uloženo više od 7,3 milijardi dolara, tako da u NASA-i očekuju da odobrena suma neće biti dovoljna da Vebov teleskop bude lansiran u kosmos. Dodatne finansije treba da odobri Kongres.
- Indija je 29. marta lansirala telekomunikacioni satelit GSAT-6A pomoću rakete-nosača GSLV Mk2 iz kosmičkog centra Satiša Dhavana.
- Samo nekoliko časova posle indijskog, sa kosmodroma Pleseck lansiran je ruski vojni satelit "Kosmos-2525" namenjen daljinskom sondiranju ciljeva na Zemlji. Lansiranje je obavljeno pomoću lake rakete-nosača "Sajuz-2.1v". Satelit je izveden na kružnu orbitu visine oko 320km, pod nagibom od 96,64 stepeni.
- Kampanja lansiranja tog 29. marta je završena lansiranjem dva kineska navigaciona satelita tipa "Bejdou-3". Nosač je bio CZ-3B, a lansiranje je obavljeno sa kosmodroma Sičan.
- A već sledećeg dana, 30. marta, kompanija SpaceX je sa kosmodroma Vandenberg u Kaliforniji, raketom "Falkon-9" lansirala deset telekomunikacionih satelita "Iridijum". Masa svakog satelita oznosi 860kg.
- Američki astronauti Endrju Fejstel i Ričard Arnold koji su pre nekoliko nedelja dospeli na MKS, obavili su kosmičku šetnju (EVA-49) radi opsluživanja spoljašnjih sistema američkog segmenta MKS. Astronauti su na modulu "Trankjuliti" (Tranqulity) instalirali opremu za bežične komunikacije i zamenili su nekoliko spoljašnjih kamera koje snimaju površinu Zemlje. Konačno, oni su zamenili nekoliko ventila sistema termoregulacije MKS. Vanbrodske aktivnosti su obavljene 30. marta i trajale su šest časova.
- Kina je 1. aprila lansirala tri satelita daljinskog sondiranja zemljine površine. Lansiranje je obavljeno pomoću rakete-nosača CZ-4 sa kosmodroma Taj Juan, koji se nalazi u severnoj provinciji Šansi.
- Stručnjaci Ruske akademije sumnjaju u mogućnost dugotrajnih kosmičkih letova ljudi prema drugim planetama. Na osnovu simulacija dugotrajnog uticaja bestežinskog stanja i kosmičke radijacije koje su obavljene na majmunima 2017, ruski stručnjaci su došli do zaključka da je najveći problem uticaj jonizovanog zračenja. Usled dejstva teških jona, dolazi do poremećaja centralnog nervnog sistema i smanjenja kognitivnih funkcija koje je zapaženo kod majmuna.
- "Roskosmos" je zvanično odložio lansiranje višenamenskog laboratorijskog modula (MLM) "Nauka" prema MKS za drugu polovinu 2019. Ovaj dugočekivani modul ruskog segmenta MKS je trebao da bude lansiran još 2014. Međutim, zbog veoma složenih problema kontaminacije otkrivenih u pogonskim magistralama modula, za vreme ispitivanja sistema došlo do serije odlaganja, sa poslednjim datumom u grafiku lansiranja ka MKS u decembru 2018. Modul je iz Centra "Hruničev" vraćen u RKK "Energija" (gde su otkriveni problemi), gde sada teku detaljna ispitivanja njegovih sistema. Očekuje se da će MLM "Nauka" biti transportovan na kosmodorm Bajkonur u novembru gde treba da prođe kroz ciklus dodatnih predstartnih provera koje tipično traju oko pola godine. Prema nezvaničnim informacijama, lansiranje modula "Nauka" može da bude obavljeno u jesen 2019.
- Prvo lansiranje kosmičkog broda "Sajuz-MS" na raketi-nosaču tipa "Sajuz-2" planirano je marta 2019. Raketu je naručila kompanija RKK "Energija" i ona je sada u izgradnji u pogonima kompanije RKC "Progres", u Samari. Cena nosača je 1,41 milijardi rubalja, što je po postojećem kursu iznosi oko 21 miliona dolara. Za razliku od stare rakete "Sajuz-FG" koja ima sistem urpavljanja ukrajinske proizvodnje, rakete serije "Sajuz-2" imaju daleko složeniji digitalni sistem upravljanja koji je u kompletu preoizveden u Rusiji. Pored toga, nosivost "Sajuz-2" (u serijama "A" i "B") je za oko 300kg veća u odnosu na "Sajuz-FG", tako da zahvaljujući boljim energetskim karakteristikama ovaj nosač omogućava daleko bolje uslove lansiranja, uključujući prelazak na super-brzo spajanje, već za vreme treće orbite.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
