Predsednik Donald Tramp (Trump) je 11. decembra 2017. potpisao Direktivu o nacionalnoj kosmičke strategije, kojom poziva američki narod, privatne kompanije i međunarodne partnere na ekspanziju čoveka u duboki kosmos.
Nova nacionalna kosmička strategija predsednika Trampa predstavlja veliki zaokret u odnosu na dugoročne planove koje je Obamina administracija imala. Njenu osnovu čini objedinjeni program NASA-e i privatnog sektora povratka čoveka na Mesec, posle čega će uslediti misije na Mars i dalje, u dubine kosmosa.
Predsednik Tramp predlaže NASA-i da “rukovodi inovativnim i samodrživim programom istraživanja, skupa sa komercijalnim i međunarodnim partnerima, koji će omogućiti čovekovu ekspanziju kroz sunčev sistem i doneti nova znanja i mogućnosti”.
 Mesec i Mars - u žiži Trampove nove kosmičke doktrine |
“Direktiva koju danas potpisujem će promeniti fokus američkog kosmičkog programa čovekovih istraživanja”, rekao je predsednik Tramp. “Ona predstavlja prvi korak ka povratku američkih astronauta na Mesec, prvi put od 1972, sa ciljem dugoročnog istraživanja i korišćenja. Sada, mi ne planiramo da tamo samo pobodemo našu zastavu i ostavimo naše stope – mi ćemo stvoriti temelje za potencijalnu misiju na Mars, i možda jednoga dana, još dalje, ka mnogim drugim svetovima”.
U ovoj direktivi predsednika Trampa ima itekako zanimljivih i značajnih detalja, koji nedvosmisleno ukazuju na istorijsku dimenziju nove američke kosmičke strategije. U njoj, praktično nema mesta bliskom kosmosu, niskim orbitama oko Zemlje. Međunarodna kosmička stanica se ne spominje, dok njenu osnovu čini Mesec, zatim Mars, dok se, takođe po prvi put u jednoj doktrini Bele kuće govori i o “drugim svetovima”.
Kao i svaka strategija od nacionalnog značaja, inicijativa predsednika Trampa nema mnogo detalja. Ona ne govori o gradnji baze na Mesecu, kolonizaciji Meseca ili postavljanju kosmičke stanice na orbiti oko Meseca. Tu nema reči o finansijama i vremenskim rokovima. Jedno je sigurno, teško je očekivati da će Tramp povećati godišnji budžet NASA-e koji iznosi oko 19 milijardi dolara. Fokus će biti na optimalnom korišćenju ovog novca, prioritizaciji projekata, uz oslonac na investicije privatnog sektora. Takođe, u direktivi se ne govori o kosmičkim brodovima “Orion” ili “Crveni Dragon”, ne spominju se džinovske rakete-nosači SLS (NASA), “Falkon hejvi” (Falcon Heavy – “Teški Falkon”, kompanije SpaceX) ili “Nju Glen” (New Glenn – “Novi Glen”, kompanije “Blu oridžin”). Direktiva “samo” ukazuje na osnovne smernice budućeg razvoja američke astronautike, dok se NASA-i ostavlja da dalje razradi strategiju i pripremi dugoročan program njene primene. U tih nekoliko rečenica direktive, ključno je da se Amerikanci vraćaju na Mesec, ali ne u okviru samostalnog programa NASA-e, kako je to urađeno za vreme projekta “Apola”, već u saradnji sa privatnim kompanijama. Ovim potezom, lukavi Tramp je, po svemu sudeći uspeo da konačno objedini privatne kompanije “Spejs iks” (SpaceX), “Blu oridžin” (Blue Origin), “Boing” (Boeing), “Orbital ATK”, “Lokid Martin” (Lockheed Martin). Neke od ovih kompanija su već započele sa individualnim pripremama za veoma ambiciozne kosmičke projekte, uključujući i one vezane za automatske misije u duboki kosmos.
Raketa-nosač SLS - oslonac nove kosmičke strategije
Kao što je poznato, vlasnici ”Spejs iksa” Ilon Mask (Elon Musk) i “Blu oridžina” Džef Bezos (Jeoff Bezos) su u ekonomskom savetodavnom telu Donalda Trampa, tako da u novoj doktrini sigurno ima tragova njihovih sugestija.
Pored naglašavanja učešća privatnog sektora u planovima američkog povratka na Mesec, Tramp spominje i njegovo korišćenje. Podsećamo, Bezos je u pismu Trampu između ostalog predložio stvaranje magistrale Zemlja-Mesec-Zemlja za protok ljudi i materijala, svojevrstan "kosmički put svile".
Tramp ujedine "kosmičke" milijardere - Bezos, Mask i Brenson
Nova doktrina je sazrevala tokom zadnjih nekoliko meseci, ali je izvesno da ima korene u nekim od prethodnih strategija Bele kuće i planovima NASA-e iz vremena epohalnog programa “Apolo”. Međutim, svoje osnovne forme dobija na sastancima Nacionalnog saveta za kosmos, kojim upravlja potpredsednik Majkl Pens (Michael Pence). Savet je posle pauze od 24 godine ponovo formiran na inicijativu predsednika Trampa. Ovaj savet je nastao 1989. za vreme predsednika Džordža Buša starijeg, kao telo pri Beloj kući koje je razvijalo dugoročne planove SAD u kosmosu. U njegov sastav, pored potpredsednika, ulaze vodeće ličnosti administracije Bele kuće, kao i administrator NASA-e. Zanimljivo, posle samo četiri godine, zbog sukoba između tadašnjeg potpredsednika Džejmsa Dena Kvejla (James Dan Quayle) i administratora NASA-e Ričarda Trulija (Richard Truly), Savet je ugašen, dok su neke od njegovih funkcija prebačene u Nacionalni savet za nauku i tehnologiju. Za vreme predizborne kampanje Barak Obama je u više navrata govorio kako će da oživi Nacionalni savet za kosmos, ali i pored dva mandata u Beloj kući on to nikada nije uradio. Kada je krenula kampanja za novog predsednika, u oktobru 2016. savetnici Trampa su najavili će, ukoliko on pobedi, ponovo oživeti Savet, što se i desilo. U julu ove godine, Tramp je najavio ponovno formiranje Nacionalnog saveta za kosmos uz napomenu da je cilj Saveta da pomogne u implementaciji njegove kosmičke politike kao prioriteta od nacionalnog značaja.
“Pod vođstvom predsednika Trampa, Amerika će ponovo biti lider u kosmosu, i to na svim frontovima”, rekao je potpredsednik Pens. “Kao što je predsednik rekao, kosmos je sledeća granica američkog liderstva, hrabrosti i vrednosti. Potpisivanje ove nove doktrine još jedno od obećanja koje predsednik Tramp ispunjava”.
Predsednik Tramp pokazuje potpis na novoj doktrinu američke kosmičke strategiju u prisustvu, između ostalih astronauta [mita (stoji odmah levo od Trampa), Oldrina (sa bradom, u drugom planu) i Vitsonove (kranja desno). Iz {mita se pognute glave vidi kongresmen Nelson
Potpisivanju doktrine u Beloj kući, shodno lepoj praksi predsednika Trampa, su prisustvovala dva proslavljena astronauta sa Meseca. Baz Oldrin (Buzz Aldrin), drugi čovek na Mesecu kome će uskoro biti 88 godina, i senator Harison “Džek” [mit (Harrison “Jack” Schmitt), koji ima 82 godine. On je jedini geolog na Mesecu i član poslednje ekipe koja je decembra 1972. bila na Mesecu. “Ovom doktrinom”, rekao je Tramp okrenut prema [mitu, “mi se obavezujemo da on neće biti poslednji (na Mesecu)”. Iako je pored njega bio mnogo poznatiji Baz Oldrin, koji je skupa sa Nilom Armstrongom jula 1969. kao drugi čovek kročio na Mesec, Tramp u svom obraćanju nije spomenuo slavnog astronauta. Oldrin je, inače poznat kao veliki zagovornik leta na Mars i otvoreno kritikuje NASA-u što baca pare na Međunarodnu kosmičku stanicu koja godišnje proguta oko tri i po milijarde dolara.
Drugi čovek na Mesecu - Edvin Oldrin u Moru tišine 21. jula 1969. (kasnije je promenio ime u Baz)
Zanimljivo, da bi se dodatno izrazila simbolika ovog čina, u Belu kuću je donet i jedan 2195 kamena sa Meseca dovezenih tokom misija “Apolo” između 1969. i 1972. Ovaj uzorak je inače doneo sa Meseca upravo astronaut [mit pre tačno 45 godina, kao član posade kosmičkog broda “Apolo-17”, poslednjeg koji je leteo na Mesec. Tada je Dr [mit proveo tri dana na Mesecu skupa sa komandantom misije Judžinom Sernanom (Eugene Cernan), poslednjim čovekom na Mesecu. Sernan, kao što smo pisali, je nažalost preminuo početkom ove godine. Treći član poslednje mesečeve posade, Ronald Evans davno nije među živima (preminuo je aprila 1990.). Objavljivanjem nove kosmičke doktrine SAD u vreme kada je pre 45 godina obavljena poslednja mesečeva misija "Apolo-17", i pozivom astronautu [mitu, poslednjem živom članu te ekipe da prisustvuje ovoj ceremoniji u Beloj kući, Tramp je očigledno želeo da poveže prošlost sa budućnošću.
Poslednja posada koja je pre 45 godina letela na Mesec - (l-d) astronauti [mit, Sernan i Evans
Prvi geolog na Mesecu - dr [mit istražuje ogromnu stenu za vreme misije "Apolo-17"
Pored Oldrina i {mita, u Beloj kući su takođe bile i dve astronautkinje. Višestruki rekorder među ženama-astronautima Pegi Vitson (Peggy Whitson), koja se u septembru vratila iz, za žene, rekordno dugog kosmičkog leta je prisustvovala ovom značajnom činu. Ona je inače razgovarala upravo sa predsednikom Trampom u aprilu 2017. dok se nalazila na Međunarodnoj kosmičkoj stanici. Bio je to prvi Trampov razgovor sa nekim od astronauta u kosmosu. On ju je tada, pomalo naivno, pitao može li Amerika za vreme njegovog predsednikovanja da spusti ljude na Mars.
Predsednik Tramp, u društvu astronautkinje Ketlin Rubins i ćerke Ivanke Tramp, ragovara sa Pegi Vitson koja se, u to vreme nalazila na MKS. Pored Vitsonove, na ekranu se vidi i astronaut Džek Fišer
Pored Vitsonove, u Beloj kući je bila i astronautkinja iz klase 2013. Kristina Hamok Koh (Christina Hammock Koch) koja tek treba da leti prvi put u kosmos.
Ostalo je nezabeleženo da je među zvanicama okupljenim oko Trampa bio još jedan čovek koji je leteo u kosmos - demokratski kongresmen Vilijam Nelson (William Neslon), koji je kao drugi političar u kosmosu, bio član posade šatla "Kolumbija" u januaru 1986. U Kongresu, Nelson je inače jedna od ključnih ljudi u telima koji donose važne odluke za budućnost američke astronautike.
Nova inicijativa predsednika Trampa ima svoju specifičnu istorijsku težinu koja je svrstava rame uz rame sa doktrinama iz prošlosti. Od početka kosmičke ere, nekoliko američkih predsednika je ušlo u istoriju astronautike najavom revolucionarnih programa kosmičkih letova sa ljudskim posadama. Džon Kenedi (John Kennedy, predsednik SAD od 1960. do 1963.) je, na primer 1961. pozvao Ameriku na Mesec. Bilo je to samo nekoliko nedelja posle Gagarinovog istorijskog leta u kosmos. Tako je rođen mesečev program “Apolo-Saturn” (Apollo).
Predsednik Kenedi u svom čuvenom govoru pred Kongresom maja 1961. objavljuje inicijativu osvajanja Meseca pre kraja šeste decenije
Manje od deset godina kasnije, Ričard Nikson (Richard Nixon, 1969-1974.) je prekinuo program “Apolo” i sveo ga, maltene na kako je Tramp naveo samo nekoliko pobodenih američkih zastave, nekoliko stotina kilograma mesečevog kamenja i stope dvanaest astronauta ostavljene u mesečevu prašinu. Međutim, taj isti Nikson će ostati upamćen po programu “Spejs šatl” (Space Shuttle) koji je odobren upravo za vreme njegove administracije, i najavljen dok su astronauti “Apola-16” aprila 1972. hodali Mesecom.
Predsednik Nikson (desno, snimljen pored administratora NASA-e Flečera) je 1972. najavio novi kosmički program "Spejs šatl"
Ronald Regan (Reagan, 1981-1989.) je zatim najavio “Rat zvezda”, otvorenu militarizaciju kosmosa i projekat kosmičke stanice “Fridom” (Freedom), koji je kasnije Vilijam Klinton (William Clinton, 1993-2001.), skupa sa Rusijom i zapadnim partnerima transformisao u projekat Međunarodne kosmičke stanice (MKS).
Predsednik Regan pokazuje premijeru Velike Britanije Tačer maketu kosmičke stanice "Fridom" koja je kasnije evoliurala u MKS
Onda je usledila prava revolucija Džordža Buša mlađeg (George Bush, Jr, 2001-2009.), koji je posle gubitak šatla “Kolumbija” (Columbia) 2003. pozvao Ameriku da se otarasi kamene oko vrata zvanog spejs šatl i okrene Mesecu. Tada je programom “Kanstelejšn” (Constellation) posejano seme projekata kosmičkog broda “Orion” za čovekov povratak na Mesec oko 2020. i džinovske rakete-nosača SLS (pod imenom “Ares”) koji se, posle toliko godina lagano privode finalu i prvom startu početkom 2019.
Predsednik Buš mlađi, najavom programa "Kanstelejšn" 2003, poziva Ameriku natrag na Mesec
Cena programa “Kanstelejšn” je procenjena na oko stotinu miljardi dolara, što je za novog predsednika Baraka Obamu (Barack, 2009-2017.), posle velike ekonomske krize, bio preveliki zalogaj. On gasi mnogo toga od Bušovih planova, uključujući povratak na Mesec. Kada je to obelodanio osoblju NASA-e u Kenedijevom kosmičkom centru na Kejp Kanaveralu, pored njega je bio i Baz Oldrin, koji je tada, kao jedini veteran sa Meseca, zdušno podržao Obaminu strategiju. “Zašto da idemo ponovo na Mesec”, upitao je tada Obama, “pa Baz je već bio tamo”, dodao je. Time je, posle gotovo deset milijardi dolara potrošenih, program “Kanstelejšn” poslat u istoriju. Međutim, Obama je tada pozvao Ameriku na nešto mnogo veće umesto Meseca, da se okrene Marsu, mada do kraja svog predsednikovanja nije potpisao bilo kakvu dugoročnu direktivu sličnu Trampovoj ili Bušovoj kojom se NASA-i sa najvišeg nivoa nalaže postizanje ovog cilja.
Predsednik Obama koji je 2009. ugasio program "Kanstelejšn" snimljen na 40. godišnjici prve mesečeve ekspedicije "Apolo-11" sa članovima legendarne posade - Bazom Oldrinom, Majklom Kolinsom i Nilom Armstrongom
Nova kosmička doktrina predsednika Trampa stupa na snagu odmah, tako da će u fiskalnom budžetu NASA-e za 2019. biti uvršteni njeni prvi programi.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
