Na kosmodromu Vastočnij pored postojeće lansirne rampe za raketu-nosač “Sajuz-2”, planirana su još dva startna kompleksa – jedan za rakete porodice “Angara” a drugi za super-tešku raketu. Rusija namerava da etapno pre 2025. prebaci najveći broj lansiranja sa Bajkonura na novi kosmodrom.
Preliminarni radovi na lokaciji druge lansirne rampe Vastočnog - za raketu-nosač “Angara” su već počeli. Uskoro će biti raspisan kontrakt za njenu gradnju. Nova rampa treba da bude završena 2018. Tri godine kasnije sa nje će biti lansiran novi ruski kosmički brod “Federacija”, prvo bez posade, a onda 2023. i sa kosmonautima. Lansiranja kosmičkih brodova “Sajuz” sa Vastočnog nisu planirana, tako da će ovaj veteran kosmonautike (prvi put je lansiran krajem 1966.) nastaviti da leti sa Bajkonura još koju godinu posle prvih misija “Federacije”. Posle toga će biti potpuno zamenjen bodom nove generacije. Do tada će stare rakete-nosači “Sajuz-U” (lanser teretnih brodova “Progres”) i “Sajuz-FG” (koristi se za lansiranje kosmičkih brodova “Sajuz”) koje koriste dve rampe na Bajkonuru biti povučene iz upotrebe i zamenjene nosačem “Sajuz-2”, koja pored Vastočnog leti i sa severnog kosmodroma Pleseck,
Kada je rampa za lansiranje super-rakete nosivosti od 70-80 t do 190 t u pitanju, poznato je da je ovaj projekat povučen iz finalnog predloga Federalnog kosmičkog programa za sledećih deset godina. Medjutim, nedavno je iz Kremlja poručeno “Roskosmosu” da treba da precizira koliko lansirnih rampi je potrebno na Vastočnom za postizanje strateških ciljeva vezanih kako za letove na niskim orbitama, tako i za lansiranja misija osvajanja Meseca. Odgovor je stigao veoma brzo – na Vastočnom su potrebne tri lansirne rampe – jedna za porodicu nosača “Sajuz-2” (i buduće serije “Feniks”/”Sajuz-5”), druge za sve nosače tipa “Angara”, dok će treća rampa biti korišćena za lansiranja super-rakete. Iako nije precizirano kada bi gradnja treće rampe na Vastočnom mogla da krene, pretpostavlja se da će njena gradnja trajati oko deset godina, tako da bi mogla da postane operativna oko 2030. “Roskosmos” je inače već pozvao medjunarodne partnere da, ako su zainteresovani učestvuju u projektu razvoja super-rakete za koju Rusija vezuje svoje mesečeve i strategije istraživanja drugih planeta aparatima sa ljudskom posadom.
Kada su planovi lansiranja u pitanju, posle prvog kosmičkog starta obavljenog krajem aprila, ove godine neće biti novih lansiranja sa Vastočnog. Sledeće 2017. planirana su dva lansiranja kosmičkih aparata, dok će 2018. biti obavljeno šest lansiranja – uključujući po prvi put i četiri komercijalna.
Inače, na Vastočnom još mnogo toga treba da bude završeno pre nego kosmodrom postane potpuno operativan. Pored postrojenja vezanih za pripremu i lansiranja raketa-nosača i normalno funkcionisanje kosmodroma, kao što su putna i železnička infrastruktura, električna mreža, vodovod, telekomunikacije i aerodrom, nedaleko od kosmodroma gradi se novi grad za oko 20.000 ljudi lepog imena – Ciolkovski. Tamo će živeti osoblje kosmodroma kojim će dominirati mladi ljudi, čime Kremlj namerava da, pored realizacije dugoročnih kosmičkih planova, promeni demografsku sliku Dalekog istoka. Kada smo spomenuli Ciolkovskog, postoje neki nagoveštaji da bi ime Vastočnog moglo da bude promenjeno u - Gagarin.
Iako na Vastočnom nema nikakvih planova za lansiranja raketa-nosača “Proton”, indirektno novi kosmodrom takodje utiče na sudbinu ovog starog lansera. Naime, počev od 2022. lansiranja “Protona” sa kosmodroma Bajkonur u okviru nacionalnog programa biće obustavljena i prebačena na “Angaru” koja će leteti sa Vastočnog. Očekuje se da će biti 10-12 ovakvih lansiranja godišnje. “Proton” će nastaviti da leti sa Bajkonura ali isključivo kao nosač stranih satelita, u okviru komercijalnog programa ILS, još nekoliko godina. Zatim će orijentaciono oko 2025/26. biti potpuno povučen iz upotrebe i zamenjen nosačem “Angara A5”.
Na Bajkonuru se inače nalaze dve jedine “Protonove” lansirane rampe koje će, kao i “Proton” posle toga otići u istoriju. Po povlačenju lansiranja raketa-nosača “Sajuz” i “Proton”, i već ugašenog “Zenita”, stari kosmodrom Bajkonur (gradjen 1955-57.) će, kada je kosmos u pitanju, izgubiti na značaju. Iako Rusija sa Kazahstanom ima potpisan ugovor o korišćenju Bajkonura do 2050, teško je očekivati da će legendarna kosmička luka, kada je “Roskosmos” u pitanju do tada ostati u upotrebi.
Vastočnij (gore sa raketom “Sajuz-2”) će tokom sledećih deset godina preuzeti dobar deo lansiranja sa Bajkonura (na donjoj slici je jedna od dve rampe rakete “Proton” na Bajkonuru)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
