Danas, 28. aprila 2016. u 05:01č po moskovskom vremenu, obavljeno je prvo lansiranje sa novog ruskog kosmodroma Vastočnij. Raketa je lansirana prema severozopadu, tako da je preletala Sibir i Arktik.   

5

Raketa-nosač “Sajuz-2.1a” je nešto manje od devet minuta posle poletanja sa, za sada jedine lansirne rampe Vastočnog, uspešno na orbitu izbacila četiri kosmička aparata. Prvo je od njenog trećeg stepena odvojen gornji raketni blok “Volga”, sa korisnim teretom sastavljenim od kosmičkih aparata “Lomonosov”, “Aist-2D” i nano-satelita “SamSat-218”.

1
2
3
4

Tokom sledeća dva časa, raketni blok “Volga” je preveo tri satelita sa takozvane prelazne niske orbite na njihovu operativnu kružnu polarnu orbitu visine 500 km i nagiba 97.3 stepeni. Posle toga su se sva tri aparata odvojila i započela samostalno kruženje oko Zemlje. Za to vreme, raketni blok “Volga” je sveden sa orbite i uništen u gustim slojevima atmosfere, iznad Tihog okeana.

Prvobitno, bilo je planirano da lansiranje bude obavljeno juče, 27. aprila. Međutim, minut i po pre starta kontrola lansiranja je prekinula operacije zbog problema u prijemu podakata sa sistema upravljanja.

Gradnja kosmodroma Vastočnij započela je 2012. i bila je praćena velikim organizacionim i logističkim problemima.

Bilo je takođe zloupotreba položaja i hapšenja nekoliko visoko rangiranih menadžera kompajije “Specstroj” koja je bila glavni izvođača radova na Vastočnom. Nezvanično, dva bivša direktora “Roskosmosa” – pokojni Vladimir Popovkin i Oleg Ostapenko – su smenjena između ostalog zbog propusta u organizaciji gradnje kosmodroma. Od 2015. Kremlj je preuzeo direktnu kontrolu nad projektom gradnje Vastočnog.

Za rusko rukovodstvo, gradnja kosmodroma Vastočnij je od strateškog značaja i to sa nekoliko aspekata.

Sa jedne strane, Vastočnij smanjuje zavisnost Rusije od starog kosmodroma Bajkonur koji se nalazi na teritoriji Kazahstana. Naravno, Bajkonur će ostati glavna ruska kosmička luka još najmanje deset godina, ali se očekuje da će Vastočnij, kako vreme prolazi postati sve opeterećeniji.

Sa druge strane, gradnja Vastočnog daje ogroman ekonomski podsticaj razvoju ruskih dalekostičnih regija.

Takođe, kako se nalazi nedaleko od granice sa mnogoljudnom Kinom, Vastočnij po zamisli Kremlja treba da promeni demografsku sliku ovih oblasti. Kao primer toga, navešćemo da u gradnji kosmodroma učestvuju grupe studenata aviokosmičkih univerziteta iz evropskih gradova Rusije, dok je veći deo osoblja koje održava postrojenja kosmodroma veoma mlado. Zbog toga se paralelno sa kosmodromom razvija jedan novi grad lepog imena – Ciolkovski. 

Današnjim lansiranjem završena je prva etapa u razvoju nove ruske kosmičke luke. U okviru nje, na kosmodromu su podignuti impresivna zgrada kontrole lansiranja, ogroman Montažno-ispitni kompleks (MIK) za sklapanje raketa-nosača i kosmičkih aparata i neophodna infrastruktura za operativno korišćenje kosmodroma (radio-antenski sistemi, komunikacije, mreže puteva i železnica, aeredrom, elektroenergetski sistem). Konačno, sagrađena je prva lansirna rampa za rakete-nosače serije “Sajuz” sa mobilnim servisnim tornjem (MOB) visine 60 metara, prvim takve vrste u Rusiji, koji znatno olakšava rad osoblju kada je raketa postavljena na lansirnoj platformi.

Druga etapa u razvoju Vastočnog obuhvata završetak gradnje Ciolkovskog i drugu lansirnu rampu za rakete-nosače porodice “Angara”.

Planirano je da do kraja 2018. druga rampa bude završena posle čega će uslediti prva lansiranja i ove serije lansera.

Druga rampa je od posebnog značaja za “Roskosmos” jer će se sa nje obavljati i lansiranja kosmičkih brodova sa ljudskim posadama.

Godine 2021. planiran je prvi start novog broda “Federacija” ali bez posade, a dve godine kasnije ovaj brod treba da poleti prema Međunarodnoj kosmičkoj stanici sa kosmonautima.

Posle 2025. novi ruski kosmički brod će leteti ka Mesecu, tako da će druga lansirna rampa Vastočnog igrati ključnu ulogu u planovima Rusije vezanim za osvajanje Meseca.  

Uoči za vreme prvog lansiranja sa kosmodroma Vastočnij

6

Satelit “Lomonosov”

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Okavango said More
    Nisam siguran, ali kontam da ne postoji... 11 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Letela ptica ili ne, ukupna masa celog... 12 sati ranije
  • Qaurk Mark said More
    Eto nama superpozicije i narušavanje... 12 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 19 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 21 sati ranije

Foto...