Prošle godine sam napisao text o neizvesnoj budućnosti “Sea Launcha” posvećen rusko-ukrajinskim raketama “Zenit” koje se lansiraju iz Tihog okeana. Nakon više godina tehničkih i ekonomskih problema i povlačenja američkog partnera “Boinga”, kompanija je došla u ruke ruskoj korporaciji RKK “Energija”, slavnom proizvođaču brodova sa ljudskom posadom “Sojuz”. Nažalost, konflikt u Ukrajini je ubrzao kraj “Sea Launcha”, te je državna kosmička agencija Roskosmos objavila nameru da raskrsti sa ukrajinskim raketama “Zenit”.
UVOD
Posle raspada SSSR-a, svi su počeli da razmišljaju na koji način komercijalizovati kosmičke potencijale bivše zemlja. Ubrzo su Rusi, Amerikanci, Ukrajinci i Norvežani došli na ideju da osnuju kompaniju koja bi lansirala komercijalne rakete – sa mora. Amerikanci su u Kaliforniji napravili (za Norveške pare[1]) pokretnu ploveću platformu „Ocean Odyssey“, koja je mogla da otplovi na idealnu lokaciju u okeanu i odatle za male pare vrši lansiranja značajno povećane nosivosti. Kao komandni centar služio je 200-metarski brod „Sea Launch Commander“ registrovan u Liberiji. Kao većinski vlasnik (40%), SAD su se obavezale (preko kompanije „Boing“) da će sastavljati rakete i proizvoditi vrhove za njih, dok je Rusija (tj. kompanija „Energija), kao manjinski vlasnik (25%), davala III stepen rakete i motore za I i II stepen. Norveška je imala 20% vlasništva, a najmanje – 15% – Ukrajina, koja je proizvodila rakete „Zenit“. Ubrzo je sklopljen prvi ugovor sa „Hughes Space and Communications” o 10 lansiranja i 10 opcija, čija bi vrednost iznosila \(1 milijardu. Prva raketa je poletela 1995. godine. Uspešno.
2006. je objavljeno da će Jim Maser, predsednik i generalni menadžer kompanije nazvane „Sea Launch“ postati predsednik nove kompanije milijardera Elona Muska, poznate kao „SpaceX”. Ubrzo potom, “Sea Launch” propada i bankrotira, a “Energija” izjavljuje spremnost da otkupi 85% vlasništva i da od 2011. počne da lansira rakete sa Bajkonura. Ali već od 2012. “Boing” podiže seriju sudskih tužbi protiv Rusa i Ukrajinaca sa obrazloženjem da odbijaju da im plate preko \)355 miliona nekog duga posle bankrota.
A onda su sredinom 2014. počeli sukobi Ukrajine i Rusije. Neki ruski mediji su počeli da objavljuju vesti da bi lansirna platforma „Odyssey“ mogla da posluži za vojne svrhe, ali je ruska kompanija to uvek demantovala nastavljajući da kupuje rakete „Zenit“[2] od Ukrajine i sve do avgusta 2014. reklamirajući lansirni servis na međunarodnom tržištu. Ipak, od avgusta 2014. dolazi do velikog otpuštanja zaposlenih a oba broda su bila povučena iz upotrebe da bi se ogromni troškovi održavanja smanjili na minimum.
Prošlog leta se pronela vest da je kineska vlada zainteresovana da kupi komandni brod i lansirnu platformu, ali to ni ruska kompanija ni kineska vlada nisu ni demantovali ni potvrdili.
Jedan od prvih koncepata „Sea Launcha“. (Sea Launch/Boeing).
Lansirna platforma „Odyssey“ prolazi kroz Suecki kanal.
ŠTA DALJE?
Ruska kompanija je nastojala da očuva flotu projekta bukvalno do prošle godine[3], iako su se neprestano čula govorkanja – ali ništa više od toga! – da se pregovara sa Kinom, Brazilom, Australijom, Ujedinjenim Emiratima, pa čak i sa američkom kompanijom „Orbital ATK“[4]. „Energija“ je takođe pominjala i mogućnost da Roskosmos preuzne „Sea Launch“, što bi možda značilo da bi ukrajinske „Zenite“ zamenile rakete „Angara A3“ ruske kompanije „Hruničev“, ali izgleda da kosmička agencija nije previše zainteresovana.
Dugovi projekta su porasli na preko pola milijarde dolara, te je „Energija“ bila primorana da obustavi operacije „Sea Launcha“. Pored toga, zbog pravnog spora sa „Boingom“, „Sea Launch“ se suočava sa problemom korišćenja postrojenja koja poseduju u Kaliforniji, te je „Energija“ bila prisiljena da odveze lansirnu platformu „Odyssey“ i kontrolni brod „Sea Launch Commande“ ka Uskršnjem ostrvu u Indijskom okeanu (istorija odnosa Rusije i ovog malog ostrva je duga: tokom 90-id Rusija je pokušala da napravi bazu za lansiranje raketa „Avrora“ – verzije „Sojuza“ sa motorima NK-33 – baš na Uskršnjem ostrvu). Ali čak i kad ništa ne rade brodovi troše pare, jer „Sea Launch“ zahteva oko \(30 miliona godišnje samo za održavanje infrastrukture, pare koje danas indirektno odvaja ruska vlada preko „Energije“.
Imajući sve u vidu, jedinu razumnu opciju predstavlja prodaja kompanije. Većina analitičara pretpostavlja da ako bi Roskosmos ostao u igri, kako se pričalo, da bi „Sea Launch“ bioi prodat nekoj od gorenavedenih zemalja ili kompanija. Ali najveće iznenađenje je izazvala vest da bi „Sea Launch“ mogao da kupi ruski tajkun Vladislav Filov (52), suvlasnik velike aviokompanije „S7“ („Sibirean Airlines“) i čovek sa velikim iskustvom u vazdušnom sektoru Rusije (zovu ga ruskim Bransonom). Detalji će biti pozneti tek u maju, ali je teško zamisliti da će, bez obzira koliko milijardi poseduje, Filov preuzeti kosmičke operacije „Sea Launcha“. To bi, da se razumemo, možda spasilo kompaniju od gašenja, ali ne garantuje buduća kosmička lansiranja sa „Odyssey“ platforme.
Platforma „Odyssey“ (levo) i komandni brod „Sea Launch Commander“ (desno) tokom testiranja rakete.
Podsetimo se da je „Zenit“ raketa čija dva prva stepena konstruišu i proizvode ukrajinske kompanije KB „Južnoje“ iPO “Južmaš”. Međutim, srce rakete, motore u prvom stepenu – snažne RD-170 kompanije NPO „Energomaša“ – kao i treći, dodatni stepen „Blok DM“, proizvode Rusi. Ukrajina trenutno nema para da bi ostvarila svoj san i preuzela „Sea Launch“, ali čak i kada bi uspela da nađe garanta koji bi uplatio dolare potrebne radi očuvanja projekta radi strateških interesa – čitaj američkih – bilo bi potrebno kompletno promeniti dizajn rakete „Zenit“, a to bi svakako potrajalo mesecima a možda i godinama. U svakom slučaju, dokle god RKK „Energija“ kontroliše „Sea Launch“ nije moguće očekivati da će Kremlj dati zeleno svetlo za neki takav manevar.
Povrh toga, interesovanje „Energije“ za „Sea Launch“ uglavnom je vezano za planove kompanije da iz „Zenita“ razvije porodicu raketa koja bi im omogućila ostanak na tržištu kosmičkih lansera. Nažalost, nedavna odluka Roskosmosa da stvori jednu alternativnu 100% rusku „Zenit“ raketu, zvanu „Feniks“ (proizvođača RKC „Progress“) baca čitave planove u vodu (mada će kompanija nastaviti da kontroliše postrojenja „Land Launch“ u Bajkonuru). U svakom slučaju, ostaje nam da vidimo šta će doneti sapunska opera zvana „Sea Launch“.
Mogući dizajn „Feniksa“ (levo) i različite verzije sa više modula, Sve rakete nose kosmički brod sa ljudskom posadom „Federacija“.
[1] Prebogata kompanija za bušenje nafte i gasa iz mora “Aker Kvaerner“ godišnje radi poslove u vrednosti od oko \)45 milijardi.
[2] To je poslednja porodica raketa razvijena u SSSR-u. konstruisana je i proizvođena u birou KB „Južnoje“, sada u Ukrajini. Trebalo je da ima dve namene: da bude tečni buster za rakeru „Energija“, čineći drugi stepen, i kao srednji nosač veće nosivosti od „Sojuza“ (7 tona) a manje od „Protona“ (20 tona). Prednost je bila i to što je raketa koristila sigurnije i manje toksično gorivo od „Protona“.
[3] Do sada su izvedena 36 lansiranja rakete „Zenit-3SL“, sa samo 3 neuspeha.
[4] Veliki proizvođač iz Virdžinije za kosmičke potrebe – proizvodili bustere SRB za šatlove, a prave i teretne brodove „Cygnus“ koji treba da nose opremu na ISS. Prave i sve vrste satelita i nekoliko tipova raketa. Uzgred, opak proizvođač taktičkih projektila, odbrambene elektronike, i municije srednjeg i velikog kalibra.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
