Dana 24. decembra, AES Andes, podružnica američke elektroenergetske kompanije AES Corporation, predala je projekat za veliki industrijski kompleks za procenu uticaja na životnu sredinu. Ovaj kompleks preti netaknutom nebu iznad ESO-ove opservatorije Paranal u čileanskoj pustinji Atakama, najmračnijoj i najjasnijoj od svih astronomskih opservatorija na svetu [1] . Planirano je da se industrijski megaprojekat nalazi na samo 5 do 11 kilometara od teleskopa u Paranalu, što bi nanelo nepopravljivu štetu astronomskim posmatranjima, posebno zbog svetlosnog zagađenja koje se emituje tokom cijelog radnog veka projekta. Premeštanje kompleksa bi spasilo jedno od posljednjih zaista netaknutih tamnih neba na Zemlji.

Nezamenjivo nasleđe za čovečanstvo 

Od svog inauguracije 1999. godine, Paranalna opservatorija, koju je izgradila i kojom upravlja Evropska južna opservatorija (ESO), dovela je do značajnih otkrića u astronomiji, kao što je prva slika egzoplaneta i potvrđivanje ubrzanog širenja svemira. Nobelova nagrada za fiziku 2020. godine dodeljena je za istraživanje supermasivne crne rupe u centru Mlječnog puta, u čemu su instrumentalni bili teleskopi Paranal. Opservatorija je ključna imovina za astronome širom sveta, uključujući i one u Čileu, gde je njegova astronomska zajednica značajno porasla u posljednjim decenijama. Osim toga, obližnji Cerro Armazones je domaćin izgradnje ESO-ovog ekstremno velikog teleskopa (ELT), najvećeg svetskog teleskopa te vrste — revolucionarnog objekta koji će dramatično promeniti ono što znamo o našem svemiru.

„Blizina industrijskog megaprojekta AES Andes Paranalu predstavlja kritičan rizik za najneobičnije noćno nebo na planeti“, istakao je generalni direktor ESO-a, Xavier Barcons. “Emisije prašine tokom izgradnje, povećane atmosferske turbulencije, a posebno svetlosno zagađenje nepopravljivo će uticati na sposobnosti za astronomsko posmatranje, koje su do sada privukle više milijardi eura ulaganja vlada država članica ESO-a.”

Uticaj megaprojekta bez presedana 

Projekat obuhvata industrijski kompleks od više od 3000 hektara, što je blizu veličine grada ili okruga, kao što je Valparaiso, Čile ili Garching kod Minhena, Nemačka. To uključuje izgradnju luke, postrojenja za proizvodnju amonijaka i vodonika i hiljade jedinica za proizvodnju električne energije u blizini Paranala.

Zahvaljujući stabilnosti atmosfere i nedostatku svetlosnog zagađenja, pustinja Atakama je jedinstvena prirodna laboratorija za astronomska istraživanja. Ovi atributi su neophodni za naučne projekte koji imaju za cilj da se pozabave fundamentalnim pitanjima, kao što su poreklo i evolucija Univerzuma ili potraga za životom i nastanjivost drugih planeta.

Poziv da se zaštiti čileansko nebo 

"Čile, a posebno Paranal, je zaista posebno mesto za astronomiju - njegovo tamno nebo je prirodno nasleđe koje prevazilazi njegove granice i koristi cijelom čovečanstvu", rekao je Itziar de Gregorio, predstavnik ESO-a u Čileu. “Ključno je razmotriti alternativne lokacije za ovaj megaprojekat koje ne ugrožavaju jedno od najvažnijih svetskih astronomskih blaga.”

Premeštanje ovog projekta ostaje jedini efikasan način da se spreči nepovratna šteta na jedinstvenom nebu Paranala. Ova mera neće samo zaštititi budućnost astronomije, već će i sačuvati jedno od posljednjih zaista netaknutih tamnih neba na Zemlji.

Beleške

[1] Studija Falchija i saradnika, objavljena 2023. u Monthly Notices of the Royal Astronomical Society , upoređivala je svetlosno zagađenje u svih 28 velikih astronomskih opservatorija, otkrivajući da je Paranal najmračnije mesto među njima.

-----------------

Lepota noćnog neba otkriva se iznad Cerro Paranala, gde se nalazi veoma veliki teleskop (VLT). Mali i Veliki Magelanovi oblaci mogu se videti prema horizontu dok meteori pucaju po nebu. Sve je snimljeno u ovom vremenskom intervalu tokom ESO ekspedicije ultra visoke rezolucije.