|
anagrami. Svoja otkrića nekada su astronomi i drugi naučnici objavljivali u vidu komplikovanih anagrama. Bio je to način da, danas bismo rekli, zaštite svoja autorska prava. Bilo je naime slučajeva da se neko dokopa pisma sa naučnim otkrićem i da onda to otkriće objavi pod svojim imenom. Da bi sebi obezbedili prvenstvo u otkriću mnogi naučnici su ta svoja otkrića objavljivali u anagramima.
|
Čim je napravio sebi teleskop Galileo Galilej je prionuo na posao i na nebu otkrio čuda neviđena, prvo brda i doline na Mesecu, a zatim i četiri Jupiterova satelita. Nakon toga, 1610. video je još neobičniju sliku u svom durbinu. Posmatrao je Saturn i utvrdio da to nije, kao što je očekivao, obična okrugla planeta, već planeta sasvim neobičnog oblika. Odmah je o tome sastavio anagram: Altissimum planetam tergeminum observavi. Bilo je to 16. jula 1610. A 13. novembra 1610, kada je saznao da se za anagram interesuje i sam car Rudolf Galilej otkriva njegovu sadržinu: "Najvišu planetu video sam trostruku". Jednom prijatelju je pisao da je video "najneobičnije čudo", da planeta Saturn nije jedno telo, već je sastavljena iz tri tela koja se skoro dodiruju, a da je srednje otprilike ti puta veće od bočnih!
 |
|
|
Razni osmatrači u XVII veku različito su videli Saturn
|
Teleskopi su u ono vreme bili sasvim skromnih mogućnosti i Saturn je u njima zaista izgledao misteriozno i skoro svakom osmatraču malo drukčije nego ostalima. Šajner je video kao neke drške na Saturnu, Hevel opet dva dodatka u obliku polumeseca, neki su opet videli jajoliko telo sa dve rupe itd. Dodatna zabuna nastala je kad se utvrdilo da Saturn polako menja svoj izgled. Galilej je 1612. video sasvim okrugao Saturn. Nešto kasnije Hevel je izračunao da se oblik Saturna menja u periodu od 15 godina i da za to vreme prođe kroz šest glavnih faza. Ali niko nije tačno znao uzrok čudnom izgledu planete.
 |
|
|
Hajgensov crtež Saturna sa prstenom.
|
Misteriju je rešio Hajgens. Bilo je to 1655, ali i Hajgens je svoje otkriće takođe zapisao u vidu anagrama (aaaaaaa ccccc d eeeee g h iiiiiii llll mm nnnnnnnnn oooo pp q rr S ttttt uuuuu.) i prošlo je tri godine dok ga nije dešifrovao: Annulo cingitur tenui, piano, nusquam coherente, ad eclipticam inclinate, a što znači: "Opasan je prstenom, tankim, ravnim, nigde spojenim, nagnutim prema ekliptici." Sem ovoga Hajgens je objasnio i kako dolazi do promena izgleda Saturna, odnosno njegovog prstena i čak je predvideo da će 1671. prsten biti nevidljiv. A prsten može da bude nevidljiv u dva slučaja: kada se Zemlja nađe u njegovoj ravni pa se onda ne vidi jer je suviše tanak, i zatim u slučaju kada Sunce dođe u njegovu ravan pa ga osvetljava sa strane.
Bilo je onih koji su osporavali Hajgensovo otkriće, neki su govorili da je upitanju samo optička varka.
 |
|
|
Kasinijev crtež Saturna sa pukotinom koja danas nosi Kasinijevo ime
|
A 1975. Žan Kasini uočava da je prsten podeljen tankom linijom po sredini na dva dela, te da je unutrašnji deo nešto svetliji.
Dalje se ređaju otkrića i nova saznanja o prstenu, često sasvim pogrešna.
Dugo se verovalo da samo Saturn ima prsten. Danas međutim znamo da i Jupiter, Uran i Neptun imaju svoje prstenove. Međutim, sa naše planete teleskopom se može videti samo Saturnov prsten. Prstenovi su sačinjeni od mnoštva komadića leda, kamenja i prašine. Saturnov prsten sadrži najviše ledenih komadića koji dobro reflektuju Sunčevu svetlost. Ostale navedene planete imaju u svojim prstenovima uglavnom prašinu koja je opet tamna i slabo odbija svetlost. Sem toga njihovi prstenovi su mnogo tanji pa je i to razlog što ih sa Zemlje ne možemo videti. Jupiterovi, Uranovi i Neptunovi prsteni su verovatno nastali od udara meteora o sićušne unutrašnje satelite kada su se prašina i krhotine stena rasejali oko planeta.
Saturnov prsten je verovatno nastao nakon sudara nekih njegovih ledenih satelita, a kako se čestice prstena kreću suviše blizu same planete oni nisu u stanju da se ponovo spoje u jedinstveno telo. Naime, u tome ih sprečava gravitacija samog Saturna.
|
Evo šta o nastanku Saturnovih prstenova kaže Chat GPT: Saturnovi prstenovi su nastali od leda, stena i drugih čestica koje kruže oko Saturna. Naučnici veruju da postoji nekoliko mogućih scenarija koji su doveli do formiranja ovih prstenova: 1. Razbijanje meseca: Jedna od najverovatnijih teorija je da su prstenovi formirani kada je neki od Saturnovih meseca došao previše blizu planete i gravitacione sile su ga razbile na mnoge male komade. Ovi komadi onda kruže oko Saturna i formiraju prstenje. Ovaj proces se naziva "razbijanje meseca" ili "rozdrobljenje meseca". 2. Formiranje iz materijala: Druga teorija sugeriše da su prstenovi formirani iz preostalog materijala koji nije postao deo Saturna ili njegovih meseca tokom formiranja planete. Ovaj materijal bi se kondenzovao u prstenaste strukture pod uticajem gravitacije. 3. Interakcija sa prolaznim objektima: Moguće je da su prstenovi formirani kao posledica interakcija sa prolaznim objektima poput asteroida ili kometa. Kada bi ovi objekti prolazili blizu Saturna, gravitaciona sila planete bi mogla da izazove raspodelu materijala iz njihovih površina i stvori prstenje. 4. Sudar meseca: Još jedna teorija sugeriše da su prstenovi formirani nakon sudara dva Saturnova meseca ili sudara između meseca i drugog objekta. Sudar bi stvorio veliku količinu čestica koje bi onda kružile oko planete. Važno je napomenuti da se različiti delovi prstenova sastoje od različitih materijala, uključujući led, stene i prašinu. Naučnici i dalje proučavaju Saturnove prstenove kako bi bolje razumeli njihovu formaciju i evoluciju. |
Pa i naša Zemlja ima svoj prsten, ali on je sačinjen od raznih otpadaka koji potiču od starih veštačkih satelita i pogonskih raketa.
Prstenovi imaju sasvim mali efekat na same planete. Iako su velikih dimenzija prema masi matičnih planeta oni su gotovo ništavni. Predstavljaju jedino dobar rezervoar za buduće zvezde padalice, tj. meteore.
Sa Saturna njegov prsten bi se mogao videti, iz nekog balona visoko nad oblacima gasovitog džina. Tamni prstenovi ostalih planeta mogli bi se videti samo uz pomoć odgovarajućih instrumenata
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
