U pravoj poplavi raznoraznih godišnjica i proslava na globalnom nivou, ipak mislim da je jedan bitan događaj promakao pažnji merodavnih i ostao totalno nepomenut i neobeležen, iako se svojevremeno radilo o prvorazrednoj senzaciji. Govorim, naime, o prvom letu avionom oko sveta.
Elem, 6. aprila davne 1924. godine četiri vojna dvokrilca tipa „Douglas World Cruiser" (DWC), zajedno sa osmoricom hrabrih Amerikanaca, krenuli su iz Sijetla u Vašingtonu u avanturu za koju je tada malo ko verovao da će se uspešno okončati - trebalo je obleteti našu planetu! Tri od četiri dvokrilca su ponovo sletela u Sijetl 28. septembra, nakon prevaljenih 44.342 km za 175 dana.
O kakvim letilicama se radilo? DWC su bili čvrsti aluminijumski avioni, opremljeni točkovima ili sa pontonima, čiju je prvobitnu varijantu DT-2 američka Mornarica godinama uspešno koristila kao torpedne bombardere. Fabrika „Douglas Aircraft Company" je sa vojskom potpisala ugovor u leto 1923. godine, a već nakon 45 dana isporučila pet prototipova nove letilice. Sistemi za gorivo su u novim modelima bili potpuno promenjeni, tako da je umesto 115 galona (435 litara) goriva, koliko je stajalo u DT-2, sada stajalo 644 galona (2.644 l). U novim letilicima je sačuvan originalni V-12 „Liberty" motor od 420 KS, ali je dodat još jedan hladnjak zbog predviđenog letenja u tropima. Svaki avion je koštao $23.721.
Sve letilice su bile nazvane po nekom od velikih američkih gradova[1]: „Seattle", sa majorom Frederickom L. Martinom kao pilotom i komandantom ekspedicije i narednikom Alvom L. Harleyem kao mehaničarem; „Chicago" sa pilotom poručnikom Lowellom H. Smithom i mehaničarem L. Arnoldom; „Boston" sa pilotom poručnikom L. P. Wadeom i mehaničarem H. H. Ogdenom; i „New Orleans" sa E. Nelsonom i J. Hardingom.
Uspehu misije je u najvećoj meri doprinelo izuzetno planiranje i logistika: pre leta, duž čitave planirane trase raspoređeni su rezervni delovi za 30 avionskih motora, a u snabdevanju hiljada litara kerozina i ulja za podmazivanje učestvovalo je 28 zemalja. Po prvi put su sarađivali i američka pešadija i mornarica.
Pomenutog dana avioni su ujutro pre zore napustili vojni aerodrom u Sijetlu i uzeli kurs ka zapadu. I pored velike pomoći u navigaciji sa zemlje, pratili su ih pehovi u vidu magle, mećava, orkana i peščavih oluja. Zbog toga je nakon tri nedelje leta, 30. aprila, na putu ka Aleutskim ostrvima, avion „Seattle" je zbog guste magle udario u planinu Port Moller na Aljasci. Začudo, posada je preživela i kroz sneg i led posle brojnih nedaća peške stigla do prvih naselja. Preostala tri aviona su nastavila dalje, leteći ka Japanu, a odatle preki jugoistočne Azije, Sijama, Burme i Indije za Evropu, Balkan, Francusku, Englesku i Irsku.Tokom leta preko severnog Atlantika, 3. avgusta, u blizini Faroskih ostrva, „Boston" je počeo da gubi ulje i bio je primoran da se spusti na nemirno more, dok je posadu pokupila američka laka krstarica USS Richmond (CL-9). Ubrzo je iz Amerike na aerodrom u Novoj Škotskoj stigao onaj jedini preostali avion za treninge, preimenovan u „Boston II" a pilot i njegov mehaničar su se uskoro pridružili grupi. Usput su sletali u nekoliko američkih gradova da bi konačno 28. septembra sleteli u Sijetl.
Za 175 dana leta sleteli su u 61 grad i u vazduhu proveli 371 sat i 11 minuta, leteći prosečnom brzinom od 112 km/h. Kako je to nedavno izjavio jedan od zvaničnika američke avijacije, taj događaj se po popularnosti tada mogao meriti sa spuštanjem ljudi na Mesec 1969. godine.
Devet godina kasnije, 1933., jednom Amerikancu pod imenom Wiley Post (1899-1935) bilo je potrebno samo 7 dana da napravi teda nečuveni podvig - da prvi solo letom obiđe svet. Između 15. i 22. jula Post je preleteo 25.110 km i u 7 dana 18 sati i 49 minuta pokazao svetu jednu od najvećih predstava u tom veku. Naravno, podviga nebi ni bilo bez „Winnie Mae", Lokidovog jednomotorca tipa „Vega", koji je bio opremljen automatskim pilotom, radio kompasom, i sličnim novotarijama za to vreme.
Pre ovog rekorda, bivši aeroakrobata u letećem cirkusu i padobranac Post, zajedno sa navigatorom Haroldom Gattyjem, već je bio u centru pažnje nacije jer se upravo vratio sa jednog drugog puta oko sveta. To nije bio samo čin neverovatne hrabrosti, već i dokaz velike tehničke izdržljivosti mašine i opreme. Za 106 sati leta, ni Post ni Gatty nisu imali prilike da spavaju. Ukupno, let je trajao 8 dana 15 sati i 51 minut, čime je daleko nadmašen prethodni rekord iz 1929. od 21 dan, koji je držao „Graf Zeppelin" i Hugo Eckard.
Ovde je zgodna prilika da pomenem i prvi let oko sveta bez prekida, koji su opet izveli Amerikanci. Radilo se o vojnim pilotima i očiglednom „pokazivanju mišića" Rusima, što je bilo uobičajeno u to vreme. Avion B-50A Supertvrđava, pod imenom „Luckey Lady II", uzleteo je 26. februara 1949. godine iz baze Rarswell u Fort Worthu. Avionom je upravljao iskusni kapetan James Gallagher, a posadu je činilo 14 članova posade. Za postizanje rekorda bila su potrebna 4 punjenja gorivom u vazduhu. To je iznad Azora, Saudijske Arabije, Filipina i Havaja omogućio leteći tanker KB-29M tehnikom koju su prvi usavršili Britanci. Nakon 94 sata i 1 minut leta i preletenih 37.743 km, avantura je završena 2. marta. Letelo se prosečnom brzinom od 398 km/h.
Sledeći podvig koji se nametao tadašnjim pilotima i mamio ih bio je let oko sveta bez sletanja i bez punjenja gorivom. Na njega je moralo da se popričeka.
Ipak, posle pet godina priprema i mukotrpnih testiranja, 1986. godine konstruktor Burt Rutan je uspeo da finalizuje svoju letilicu „Voyager model 76". Dick Rutan (Burtov brat) i Jeana Yeager su uzleteli iz kalifornijske baze Edwards 14. decembra, sedeći u kabini 2,30 m dugoj 1,10 m širokoj i metar visokoj. Uzletna pista je bila dugačka čak 4.600 metara, što je bilo neophodno da spora letilica, koja je na poletanju bila 10 puta teža nego što je bila ona sama teška[2], poleti. Tokom uzletanja vrh levog krila je zbog prevelike količine goriva bio oštećen i tom prilikom su izgubili oko 75 cm grafitne površine.
Leteći prosečnom brzinom od 185 km/h, „Voyageru" je za podvig trebalo 9 dana 3 minuta i 44 sekunde! Trijumfalno su se vratili u bazu Edvards rano ujutro 23. decembra 1987. godine.
Da još kažem da tek 1964. godine jedna žena napravila solo put oko Zemlje. Bila je to Geraldine „Jerri" Mock iz Ohaja. Letela je na jednomotornoj Cessni 180, kome je ona dala ime „Spirit of Columbus". Put je trajao 29 dana.
[1] Peti avion je bio korišćen za treninge i obuku pilota.
[2] Letilica je bila napravljena od fiberglasa, ugljeničkih vlakana i Kavlara, teška 426 kg. Puna je bila teška 4.397kg
IZVOR:
http://www.didyouknow.org/
Možda će vas i ovo interesovati:
Tu 144 i Konkord - neki zanimljivi podaci o čuvenim avionima Tupoljevu 144 i Konkordu.
KOJI AVION JE NAJVEĆI NA SVETU?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
