Liftovi ne moraju da budu dosadne metalne krletke koje voze zaposlene gore-dole. Prikazaću samo neke od najčudnijih liftova na svetu, koji se nalaze u akvarijumu ili se penju uz visoke litice.
„AquaDom“
Gde: Berlin-Mitte, Nemačka
U hotelu „Raddison Blu“ u Berlinu, nalazi se lift „AquaDom“, čije se providne kabine nalaze u sredini 25-metara visokog akvarijuma. Akvarijum sadrži više od 1.000.000 litara morske vode i dom je za više od 50 vrsta različitih riba. Četiri ronioca svakog dana poroše po 10 kg hrane za hranjenje više od 1.500 riba.
Andertonski lift za brodove
Gde: Chashire, Engleska
Jedan od najstarijih preživelih brodskih liftova – ogromni inženjerski poduhvat za dizanje ili spuštanje brodova sa jenog na drugi vodeni nivo – jeste andertonski brodski lift u Engleskoj. Sagrađen je još 1875. godine i radio je sve do 1983, da bi bio restauriran 2002. Hidraulični klipovi se dižu ili spuštaju u dva masivne stubline, tzv „kesonima“ – i podižu brobove iz Marsey kanala u Trent ili ih spuštaju na reku Weaver.
„Sky Tower“
Gde: Auckland, Novi Zeland
Lift „Sky Tower“ definitivno nije za akrofobične. Svaka od četiri kabine lifta ima stakleni pod, pružajući putnicima divan pogled i uzbuđenje dok se penju po fasadi 70 spratova visokoj zgradi.
Liftovi Bailonga
Gde: Zhangijajie, Kina
Konstruisan na ivici litice Wulingyuan u Kini, lift Bailong je najviši spoljni lift na svetu. „Lift Hiljadu Zmajeva“, što njegovo ime znači u prevodu, diže se i spušta niz liticu visoku preko 300 metara. Putnicima kji se popnu na vrh puca fantastičan pogled na ogromne kvarcne peščarne vrhove, od kojih su neki visoki preko 800 metara.
Stepenice u Luvru
Gde: Pariz
U domu nekih od najvećih istorijskih blaga umetnosti, posetioci imaju mogućnost da se voze u jednom liftova budućnosti. Bez krova nad glavom, fidraulički lift razvozi putnike po Luvru tiho i glatko. Čak ih i rashlađuje, jer se na kraju svakog nalazi ventilator koji im pirka u lice nakon svake vožnje.
Lift „Rastuća Plima“
Gde: Karipski brod „Oasis of the Seas“
Postavljen je na najvećem svetskom brodu za krstarnja, i ovo je jedini lift sa barom na svetu. Noseći 35 putnika u jednom cugu, lift spaja palubu Centralnog parka sa Kraljevskom promenadom lajnera. Putovanje između dva sprata traje oko 8 minuta, što je većini dovoljno da trgne makar po jedan koktel koji se mućka i samom liftu.
Lift u zgradi „Umeda Hankyu“
Gde: Osaka, Japan
Neki moji prijatelji žive u stanovima koji su manji od liftova u osakijskoj (?) poslovnoj zgradi „Umeda Hankyu“. Ovaj prostor dimenzija 3,6 x 2,8 metara može da povede do 80 persona ili teret od 5 tona – zavisi ko prvi stigne. Razlog za ovako velike liftove krije se u tome što kancelarije zaposlenih počinju tek od 15. sprata, te je potrebno vozilo koje će za kratko vreme da podigne veliki broj užurbanih Japanaca.
Falkirkški točak
Gde: Falkirk, Škotska
Ovaj smešni točak prenosi čamce između Union kanala i kanala Forth and Clyde. Otvoren je 2002. godine, i do danas je jedini rotacioni lift za čamce na svetu. Deset hidrauličnih motora okreće točak brzinom od osmine obima u minuti (znači, pun krug za 8 minuta). Za pokretanje ovog uređaja težog 600 tona, koriste se vodene pumpe snage svega 30-ak konjskih snaga.
Lift za bicikle u Trondhajmu
Gde: kao što rekoh, u Trondhajmu, Norveška
Tamo se nalazi prvi i jedini lift za bajsove na svetu. Grad je 1993. napravio ovaj lift u cilju promocije međugradskog prevoza biciklima. Za korišćenje ovog lifta, dovoljno je spustiti slobodnu nogu na pokretni podest. Lift je dug 130 metara, i uz nagib od 20 procenata vozi brzinom od oko 8 km/h.
Lift iz Santa Juste
Gde: Lisabon, Portugalija
Raul Mesnier de Ponsard, jedan od učenika Gustavea Eiffela, konstruisao je ovaj neogotički lift. Kada je bio konstruisan 1902, bio je pokretan parom, a danas se ovaj 130-metarski lift pokreće strujom, ali se ljudi i dalje prevoze u kabinama koje podsećaju na drvene kaveze za ptice. Portugal je ovaj lift proglasio nacionalnim spomenikom 2002. godine.
Autostadt Silos
Gde: Wolfsburg, Nemačka
Odmah pored Folcvagenovih fabrika nalazi se verovatno najsofistikovanija auto-garaža današnjice. Nakon što se automobil napravi u VW fabrici, pokretna traka ga nosi u pola milje dugaški podzemni tunel i jedan od nekoliko 60 metara visoki silos. Automatski elevator podiže auto u kompjuterski isplanirani kontejner, a pošto sistem ne zahteva vožnju, kupci dobijaju automobile sa kilometražom na nuli.