Pišući godinama o aeronautici, često sam (verovatno) nesvesno svemirskim letilicama davao ljudske osobine. Da li je to nešto u mom karakteru ili je to normalna osobina kod svih ljudi, ostaje da se proanalizira. Međutim, nisam baš imao često priliku da priznam da ima stanovnika naše vrste koji su u stanju ne samo da stanu na crtu mašinama, već bogme i da im zadaju domaći na temu „Kako biti bolji od čoveka“. Zato ću danas da vas upoznam sa Dinom Karnazesom, čovekom kome zavide čak i najsavremenije mašine na planeti „a i šire“.
Prvi put sam za njega čuo kada sam 2006. bio u Americi. Tada je moja snajka, jedna debelguza ženica od 160 cm trčala Njujorški maraton iako je dojila drugo dete, i za mene, rekreativca koji voli da trči po Adi, bila je u rangu US čuda, zajedno sa Grand kanjonom, Nijagarinim vodopadima i MekDonaldsom. Njeno vreme je bilo oko šest sati, a moj brat, koji ju je kao publika pratio po gradu i davao podršku, pričao mi je posle da je bio crk’o i da je često morao da ulazi u kafiće i moli vlasnike da prilegne na 5 minuta jer su mu leđa totalno propala od stajanja na ulici (oni su oboje ’61. godište). A onda se na cilju napravila gungula od novinara i kamermana, što nije čudo u NY jer taj maraton trče neverovatni likovi – učestvovale su i face kao što je Džordž Buš, Paf Dedi, Opra Vinfri, Alanis Moriset, Al Gor, i sl. Ovog puta nisu bili oni povod, već momak koji je za 50 dana pretrčao 50 maratona u 50 država Amerike! Umalo nisam pao u nesvest – to ne može da se izvede ni kolima! Njujorški maraton mu je bio poslednji po rasporedu – pretrčao ga je za 3 sata i 30 sekundi (svetski rekord je 2:05).
A sve je počelo kada je za svoj 30. rođendan otišao da sruštvom da se proveseli. Toliko se napio piva i tekile (proverena kombinacija za patosiranje) da nije smeo da ode kući kod žene. Zato je rešio da se malo otrezni, pa je obuo patike iz gepeka i krenuo da trči. Kada se otreznio, otkrio je da se nalazi 25 km od kuće i shvatio da je to njegova budućnost – počeće ozbiljno da trči! Ubrzo je počeo da pobeđuje ne na maratonima već na tzv. ultramaratonima, trkama preko 100 milja – prvo je na pokretnoj traci za 24 časa pretrčao 238 km (2004), a onda je (2005) pretrčao 560 km bez zaustavljanja. Za to mu je trebalo 80 sati i 44 minuta. Posle se prijavio za trku u kojoj 6-člani timovi štafetno trče 12 dana. Problem je bio što se on prijavio u ekipi u kojoj je on bio – sam. Žiri ga nije puštao, ali je na pritisak javnosti i medija ipak startovao i stigao osmi! Ispostavilo se da je ovaj čovek 1962. godišta praktično neumoran, jer njegov organizam volšebno uspeva da se izbori sa navalom mlečne kiseline. O tome je 2010. snimljen i naučno-popularni dokumentarac „Ultra Marathon Man“.
Ja sam nastavio da trčim svojih 10 km po Adi sve dok me kao grom nije pogodila vest da je ovaj Amerikanac, sin grčkih emigranata, 25. februara ove godine krenuo iz Diznilenda u Kaliforniji na dvomesečnu trku po Americi! Kao Forest Gamp!
Plan mu je bio da kroz trčanje promoviše zdrav život, posebno kod mlađih (i debelih!) Amerikanaca, ali i da skupi donacije za dobrovoljnu zdravstvenu organizaciju „Heathy Kids“ koja se bori protiv gojaznosti kod dece i omladine. Ali kakvo trčanje – smislio je rutu dugačku 5.000 kilometara, koja će ga provesti kroz 16 saveznih država i distrikt Kolumbija. Da bi ostvario to svojevrsno hodočašće, zadao je sebi da svakog dana trči u proseku 65-80 km (8-15 sati trčanja svakog dana). To je dva maratona dnevno! A sećam se da je naša najbolja mataronka Olivera Jeftić pričala da iz zdravstvenih razloga maratonci trče 3-5 trka godišnje.
 |
Početak Karnazesove trke sa jedne obale Amerike na drugu. Trka je počela u Diznilendu. |
Kaže da se već prvog dana osećao loše. „Bio sam uništen. Pomislio sam, ’Kako li ću izdržati narednih 74 dana ako mi je prvog ovako?’ Bilo je lako pričati o tome, ali posle tog prvog dana pogodila me je ogromnost onoga što moram da postignem. A onda sam rekao sebi: Ustani ujutro i uradi najbolje što možeš. Možda uspeš, možda ne, ali imaš obavezu da pokušaš da daš sve od sebe.“
Posle 75 dana stigao je u Njujork, gde su ga čekali žena i dvoje dece, kao i reka obožavalaca i sponzora – tokom trke je pocepao 50 pari patika. Kući u Kaliforniju ipak se vratio avionom.
Da Karnazes nije samo sposoban da trči, pokazuje i podatak da je do sada napisao tri knjige (doduše o trčanju), i da ume da se pomalo bavi i biznisom. U San Francisku od 1995. ima svoju prodavnicu zdrave hrane, a ove godine je otvorio i prodavnicu zaleđenog jogurta „U-Top It“. Diplomirao je u Meklarenovoj školi biznis i menadžment, a čitave godine putuje po zemlji i drži motivacione govore zainteresovanima.
 |
Danas 48-godišnji Karnazes je 2004. u Americi bio proglašen za „Best Body of the Year“. Drugi ultramaratonci ga kritikuju da se puno samoreklamira. Ne razumem, šta bi trebalo da radi? Da bude skroman i ponavlja kako to što radi nije ništa naročito? |
Pre neku godinu je prešao 218 km neprestano trčeći kroz Dolinu smrt na temperaturi od 49 stepeni. Ubrzo potom je istrčao i maraton na Južnom polu, gde je bilo -40 stepeni.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
