Ajfelov toranj je svojevrsno inženjersko čudo. Visok je 324 metra i najviša je građevina u Parizu i druga u Francuskoj, a njena najviša terasa je najviša u EU. Tokom gradnje, toranj je prestigao Vašingtonov spomenik i tako postao najviša građevina na svetu i to je ostala preko 40 godina, sve dok je nije pretekao 'Chryslerov' soliter u Njujorku. Zbog temperaturnih razloga, toranj može da 'poraste' za 18 cm. Toranj je sa liftovima, antenama i radnjama težak preko 10.000 tona, ali kada bi se gvožđe istopilo i sipalo na površinu između nogara kule (125×125 m) izlila bi se ploča debela samo 6,5 cm! Danas malo ko zna da je u birou francuskog konstruktora Aleksandra Gistava Ajfela (1832–1923) najverovatnije projektovano i nekoliko važnih građevina na Balkanu: brodska prevodnica Šlajza u Bečeju, veliki gvozdeni most u Zrenjaninu i Skenderija most na Miljacki u Sarajevu.
Kula je pravljena za Svetsku izložbu 1889. Srbija (dobila nezavisnost 1878.) je na toj izložbi nastupila sa različitim proizvodima (hrana, vino, tkanine, rude) i postigla zapaženi uspeh – osvojila je 19 zlatnih, 69 srebrnih i 98 bronzanih medalja. Јеdnu od zlatnih medalja dobili smo za računar koji je konstruisao Mika Petrović Alas. Bio je to analogni računar za rešavanje diferencijalnih jednačina na principu kretanja tečnosti, prvi tog tipa na svetu!
Ali nije mi cilj da danas pričam o Ajfelovoj kuli već da je iskoristim kao šlagvort za malo zanimljive fizike za početnike i ostale. Najviši toranj u Francuskoj, iako je u potpunosti izgrađen od gvožđa, teži je mnogo manje od poznatih američkih[1] ili evropskih[2] nebodera. Razlog je taj što je Ajfelov toranj otvoren, dok su neboderi čvrsti i masivni. Možemo samo da zamislimo kakvu čudovišnu težinu imaju takve zgrade. Ali ako misliš da je i njegov pritisak na tlo nezamislivo velik, onda se varaš – prilično je umeren i za jedan neboder neočekivano mali. Shvatićeš u čemu je ovde stvar ako pročitaš sledeći odlomak iz knjige američkog književnika Bonda 'Heroji tehnologije'.
Tu on opisuje posetu jednom neboderu u Americi u fazi izgradnje. Jedan od ljubopitljivih posetioca postavlja pitanje majstoru:
' – Koje je ograničenje u visini za vaš neboder? Konačno, temelji možda neće moći da izdrže njegovu težinu!
– Svakako da će izdržati, – odgovorio je majstor počevši da traži vizuelni primer. Izvukavši mali šraf iz džepa, odvrnuo je maticu i izmerio joj površinu i utvrdio da je oko 6 cm2. Zatim je stavio maticu na zemlju i nagazio na nju.
– Evo ovako. Sada na zemlju ne vršim ništa manji pritisak nego čitav moj neboder.
Posetioci su ga zbunjeno i s nevericom gledali odmahujući glavom,
'Tako je', nastavio je. – Ja imam 82 kilograma. Opterećenje od 82 kilograma raspoređeno na 6 kvadratnih santimetara. Koliko je to na jedan kvadratni santimetar?
– Oko 13 ½ kilograma.
– Tako je. I građevinski propisi grada Njujorka zabranjuju da opterećivanje temelja prelazi vrednost od 13 ½ kilograma po kvadratnom santimetru.
– Ali neverovatno je da kvadratni santimetar tako velike zgrade ne pritiska tlo silom ne većom od 13 ½ kilograma?
– Zgrada počiva na temelju koji raspoređuje ukupnu težinu na ogromnu masu armiranog betona. Ispod zgrade se nalazi 70 betonskih ploča, svaka do 6 metara širine. Ukupna težina konstrukcije biće oko 120.000 tona ... Mi još ni izdaleka nismo došli do granice. Račun pokazuje da se na temelju od 3600 kvadratnih metara može da izgradi zgrada od 150 spratova i 600 metara visine; težila bi oko 520.000 tona.'
Neboder od šesto metara ... užas! Amerikanci su počeli da ove monstrume više od Ajfelove kule grade još pre pola veka. Oni su potpuno nehumani za život, ali ko te pita, lova je najbitnija. Profit. Placevi su u velegradima basnoslovni i kako izvući maksimalni profit iz pola hektara neko nakarikati kućerendu od stotinjak spratova! Danas najviša zgrada na svetu, Burj Khalifa iz Dubaija, ima 828 metara i prema njoj naš toranj iz Pariza s početka priče je kao kepec. Kladim se da će u sledećih par godina Kinezi – a ko drugi? – napraviti soliter visok kilometar ili dva! Kažu da je Burj samo oko 15% betonske konstrukcije a 85% je vazduh!
Na osnovu neke brze matematike, ako je zgrada teška samo 15% u odnosu na čvrsti objekat, mogla bi da bude biti 6-7 puta viša a da teži isto kao taj čvrsti objekat. Zgrada bi, hipotetički, mogla da se naraste na skoro 59.000 metara a da ne bude teža od Mont Everesta ili da sravni samo tlo ispod sebe.Itd.
Japanski projekat X-Seed4000 visine 4000 metara
... Samo još da ispričam jednu svoju digresiju. Gledao sam zanimljivu britansku emisiju gde su producenti otišli u jedno afričko pleme ('prokleti imperijalisti!') koje je imalo vrlo retke kontakte s civilizacijom i opremili trojicu mladića i poveli ih u Englesku. S njima je išao previdilac a TV je sve snimala. Momci su bili jako bistri, mladi, jaki, sposobni ali u svom svetu. Njihovih faca, pitanja i komentara ... da ne veruješ. Priču ću završiti drugom prilikom u četiri oka, ali samo da kažem ono što se odnosi na današnju temu. Poentiranje je bilo kada su se vratili kod svojih i njima uz vatru pričali šta su videli. Kaže, 'oni tamo su glupi i nemaju pojma! Zamisli da oni ne umeju ni selo da naprave. Ne ređaju kolibe normalno kao mi jednu pored druge pa u krug, već ih slažu jednu na drugu i onda se pentraju u vis!!! Nismo im se smejali da se ne uvrede...?
[1] U SAD najviša zgrada se nalazi u NY (541 m), a onda sledi najmanje još 15 koje su više od Ajfela.
[2] Možda ne znaš, ali Rusija poseduje čak 5 solitera koji su viši: jedan u St. Petersburgu (463 m) i 4 u Moskvi.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
