Nedelja, 5. april 2020.

DANAS SAM IZAŠAO NAPOLJE. Nigde nikog nije bilo i samo bi povremeno, jako retko projurio koji auto. Policijski je čas pa na ulicu izlazi samo onaj ko ima posebnu dozvolu i onaj ko voli da krši propise o ograničenom kretanju u vreme pandemije virusa korona. Mene bi bilo sramota da prekršim taj propis i zato sam izašao samo na terasu. 

Čuo sam kroz prozor gugutku i taj njen glas me je izvukao iz sobe. Pa to je fantastično, otkrio sam da u spoljnjem svetu postoje ptice. Uzeo sam fotoaparat i malo ih slikao. 

 Iz albuma fotografija pticaz albuma fotografija ptica

Vidim preko puta ispred velike robne kuće jedan stoji i puši. Naslonio se nogom na zid. To mora da je čuvar. Ispred robne kuće je veliki i prazan parking i čuvar verovatno može da se šeta po parkingu, a da ne krši policijski čas. Samo njega to mrzi pa se ne miče. Zalepio se za zid i gleda ispred sebe. 

Zatim sam čuo cvrkut, ali ne mogu da se setim koja ptica tako peva. Možda je to slavuj, možda senica. Sve sam zaboravio jer decenijama nisam čuo takav ptičji poj.

Pticama uopšte ne smeta naša pandemija. Šta više, rekao bih da im prija novo stanje. Mogu bezbrižnije da lete i da se šetaju po sred kolovoza bez straha da će naići neko vozilo i spljoštiti ih.

I vazduh je čistiji. Ovom ulicom svakog dana prođe milion automobila i svaki ispušta svoje otrovne gasove. Svakog časa čuju se automobili, kamioni, motorcikli, vatrogasna kola, kola hitne pomoći, autobusi, cisterne, kamioni čistoće, čuje se zavijanje policijskih sirena, vatrogasnih sirena, sirena hitne pomoći. Sve je to sada umuklo i čuje se cvrkut ptica. U takvoj situaciji čovek pomisli: oh kako je ovo lepo, mora da ću se uskoro probuditi i ulice će opet biti krcate, a vazduh ispunjen toplim smogom. 

Onda vidim bicikl. Neki momak sa velikom kockastom torbom Wolt vozi po sred puta. Konačno je odahnuo i vozi bez bojazni da će ga neki auto udariti ili kamion oduvati. Kod semafora je samo malo zastao, pa kad je video da je upaljeno crveno svetlo veselo je produžio. Posle sam čuo da dostava hrane radi i u vreme policijskog časa. Cool. 

Svi astronomski prijatelji i poznanici s kojima sam pričao u zadnjih 15 dana su dobro, svi poštuju propise o ograničenju kretanja i svi nešto rade čak i ako ne idu na posao. Nisam ni sumnjao u njih. 

Čuo sam da francuski medicinari treniraju pse sa posebno razvijenim njuhom. To su oni koji mogu da otkriju drogu, eksploziv i slično. E sad računa se da ti psi mogu da otkriju i virus korona, tj. da otkriju zaraženog pacijenta. Dođu do čoveka, pomirišu ga, pa ako osete virus onda ga ujedu za nogu.  To je znak da je taj pozitivan. 

Zapravo ne ujedu ga, to sam izmislio, bilo mi je smešno. Ne ujedu nego samo kažu: ovaj čovek je zaražen, marš u bolnicu!

Hm, možda nisam sve to najbolje shvatio, ali razumeli ste poentu.

Pogled na svet sa terase