Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

Sitno toliko da se okom ne može videti, milion puta manje od milimetra, a tako moćno da obara gorostase, pa zapravo i čitave milione ljudi. Seje smrt, urušava ekonomiju i vojnu silu čak i moćnih država i prati čoveka kroz istoriju. To su mikroorgnizmi koji izazivaju bolesti. 

AZCL7932

Kada se zaraza razbukti i zahvati velik broj ljudi na jednom prostoru onda se zove epidemija. Ukoliko se proširi mnogo dalje pa obuhvati ogromnu oblast, čitav kontinent, pa i čitav svet onda se zove pandemija.

Pandemija se pamti za sva vremena. U istoriji ih je zabeležen velik broj jer su ostavljale duboke tragove. U staro vreme ljudi su se protiv epidemija i pandemija borili molitvama, vradžbinama i ritualima. Ostatke te zatucanosti i praznovernosti vidimo i danas iako je 21. vek.

Sledi spisak najpoznatiji i najopasnijih epidemija i pandemija.

AZCL7086Atinska kuga. Pojavila se u Atini, 430. godine pre nove ere. Zatim se proširila po istočnom Mediteranu

Nije poznato koja bolest je izazvala pandemiju, verovatno tribušni tifus, ali bila je žestoka. Usmrtila je četvrtinu ili čak trećinu atinskih građana i njihove vojske, dovela do poraza u Peloponeskom ratu i izazvala, kako neki istoričari smatraju, kraj zlatnog doba Atine. Od ove bolesti umro je i sam Perikle sa celom svojom porodicom. Jedan od preživelih bio je Tukidid koji je u svojoj Istoriji peloponeskog rata detaljno opisao bolest i njene teške posledice. 

Antoninijeva kuga. Pogodila je Rimsko carstvo između 165. u 180. godine. Ne zna se tačno koja bolest je izazvala epidemiju, ali pretpostavlja se da su to bile velike ili male boginje. U Rim su je doneli vojnici s bliskog istoka. Bolest se ponovo javila nakon devet godina kada je dnevno je u Rimu ubijala po 2000 ljudi. Ukupno stradala je četvrtinu od svih zaraženih, što je oko pet miliona. Od nje su umrli i carevi Lucije Ver i Marko Aurelije iz dinatije Antonina, po kojoj je epidemija i dobila naziv. 

Justinijanova kuga. Izbila je 541. i trajala do 750. Započela je u Egiptu pa se proširila na Carigrad u kome je ubijala i po 10.000 ljudi dnevno. Danas je ova bolest poznata pod nazivom bubonska kuga (najčešći oblik kuge, naziv potiče od reči bubon koja označava otečenu žlezdu). Širi se uglavnom putem inficiranih buva i malih životinja. Između 550. i 700. godine prepolovila je evropsko stanovništvo. 

Crna smrt. Epidemija je počela 1300-tih godina, osam vekova nakon bubonske kuge. U roku od šest godina ubila je između 20 i 30 miliona Evropljana, što je bila trećina stanovništva kontinenta. Nastala je u Kini 1334. i zatim se polako proširila na zapad. 

Izazvala je paniku i ljudi su smatrali da je ona Božja kazna. Neki su za nju krivili Jevreje, sa odgovarajućim posledicama po Jevreje.

Španski grip. Pandemija je trajala od 1918. do 1920. i ubila je pet puta više ljudi nego što ih je poginulo na bojištima Prvog svetskog rata. Oko 500 miliona ljudi je tada bilo zaraženo, a računa se da je od nje umrlo između 80 i 100 miliona ljudi. Pandemija je počela, gde nego u Kini, zatim se proširila do Rusije, Evrope i severne Amerike. Zapravo nema direktne veze sa Španijom, a tako se zove jer je u toj zemlji najdetaljnije opisana (u drugim zemljama vladala je stroga ratna cenzura pa se malo pisalo o problemima).

Boginje (ili lat. variola i variola vera). Izaziva smrt kod 20 do 40 procenata od svih zaraženih. Kod preživelih često ostavlja trajnu unakaženost i slepilo. Postoje procene da je u XX veku od boginja umrlo između 300 i 500 miliona ljudi. Posle vakcinacije u XX veku boginje su iskorenjene.

Male boginje. Izuzetno zarazna bolest. Dok vakcina nije pronađena samo u SAD je bilo tri do četiri milina ljudi zaraženo. Ova bolest je obično benigne prirode, ali može da izazove komplikacije koje su često uzrok smrtnosti.

Tuberkuloza. Svake godine od tuberkuloze umre dva miliona ljudi što je čini najsmrtonosnijom zaraznom bolešću posle side. Bolest je bila smrtonosna dok protiv nje nije pronađen lek 

Hiv ili sida. Zarazna bolest. Potekla je sa afričkog kontinenta i proširila se na SAD i Haiti u drugoj polovini XX veka. Zahvaljujući prevenciji njeno širenje po svetu je usporeno. Procenjuje se da će do 2025 odneti čak i 100 miliona života. 

Korona virus. Aktuelna pandemija, posledice će biti zabeležene u istoriji. 

Spisak epidemija i pandemija zaraznih bolesti (Vikipedija)

AZCL8746


Komentari   

dragant
0 #3 dragant 30-03-2020 21:37
Možda ne spada u grupu ovih bolesti, malarija, smatra se da je najviše ljudi tokom cele ljudske istorije stradalo od ove bolesti. Da je otprilie svaki 3 do 4 čovek umro od nje.
Aleksandar Zorkić
0 #2 Aleksandar Zorkić 30-03-2020 15:16
Dragi ----ccc, ne razumem zašto ste se osetili prozvanim. Pa u članku i ne piše da ste vi zatucani. Verujte, zatucani ljudi ne čitaju Astronomski magazin. Ako se neki takav i nađe on brzo pobegne.
----
+2 #1 ---- 30-03-2020 02:13
Verujem u Boga, u njegovu ljubav. Često mu se obraćam i pomolim se s puno ljubavi u srcu. Ne smatram da sam zatucan, fakultetski sam obrazovan ako to nešto znači. Obožavam nauku, redovno čitam astronomski magazin, pratim sve Nasine misije i pogledao sam veliki broj naučnih emisija. Volim da saznajem kako funkcioniše ovaj svet u kojem živimo i divim se. Razumijem da ima ljudi koji žele sve da objasne umom ali ne smatram da su zatucani. Mi smo svi braća i sestre. I autoru i čitaocima želim puno Božje ljubavi i svijetla.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži