Izjutra, 18. septembra 2014. u 92. godini preminuo je Oleg Ivanovski, vodeći konstruktor kosmičkog broda "Vastok" koji je 60-ih godina prošlog veka poneo prve ljude u kosmos. Ivanovski je poslednja legendarna ličnost iz vremena prvih čovekovih koraka u kosmos.   

Oleg Ivanovski je rodjen 18. januara 1922. u Moskvi. Učestvovao je u Velikom otadžbinskom ratu, kako u Rusiji nazivaju Drugi svetski rat. Posle rata radio je u Naučno-istraživačkom institutu broj 88 (NII-88) gde su se projektovale rakete. Godine 1953. Ivanovski je završio Moskovski institut energetike, a od 1957. radi kao vodeći konstruktor kosmičkih aparata u OKB-1 Karaljova, uključujući i kosmički brod "Vastok". 

Za vreme priprema lansiranja Jurija Gagarina, 12. aprila 1961. Ivanovski je predvodio tim inženjera koji su pratili prvog kosmonauta do vrha rakete-nosača. Ivanovski je bio poslednji čovek koji je za Gagarinom zatvorio poklopac.

Na predlog Karaljova, Ivanovski je decembra 1965. imenovan za zamenika Glavnog konsktruktora Konstruktorskog biroa Lavočkina Georgija Babakina, u kome su se projektovale medjuplanetarne i mesečeve automatske stanice. Od 1976. Ivanovski rukovodi razvojem mesečevih aparata. Učestvovao je u razvoju "Lunohoda", aparata "Luna" koji su dostavili uzorke mesečevog tla na Zemlju, kao i opservatorija "Astron" i "Prognoz". Penzionisao se 1983. ali je sledećih dvadeset godina ostao u "Lavočkinu", radeći u muzeju ovog konstruktorskog biroa.

Autor je sedam knjiga, uključujući i epsku knjigu "Vpervie" o lansiranju prvog sputnjika, koju je kao visoko rangirani konstruktor sovjetske kosmičke tehnike potpisao pseudonimom "Aleksej Ivanov". Evo citata iz poslednje knjige Ivanovskog "Raketi i kosmos v SSSR" ("Rakete i kosmos u SSSR-u", "Malodaja Gvardija", Moskva 2005):

"... Već me stižu devedesete, ali imam osećaj da sam ovakva bio i kada sam imao, 25, 50 ili 75 godina. I hoću reći da sam uvek bio optimista, i da će to i ostati. Uvek sam se prema životu odnosio ovakvim kakav je i bio. To je moja filozofija - radovati se onome što jeste, koliko je to god moguće".    

Author: Grujica Ivanović

Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:

• 2019-01-20 - Srbija i kosmos
• 2019-01-17 - Prva kosmička lansiranja 2019.
• 2019-01-15 - 'Chang'e 4' - fotografije sa Meseca
• 2019-01-04 - Ljudi su bili na Mesecu
• 2019-01-03 - Kineski aparat “Čang’e-4” sleteo na drugu stranu Meseca!