Sedamnaestog jula 2014. od posledica operacije na kičmi preminuo je astronaut NASA-e Henri Hartsfild (Henry W. Hartsfield, Jr), veteran tri misija spejs šatla. Imao je 80 godina. Hartsfild je bio pilot četvrte misije (STS-4) programa “Spejs šatl” (orbiter “Kolumbija”), obavljene u leto 1982. Kasnije, još je dva puta leteo kao komandant misija šatlova “Diskaveri” (bio je to prvi let ovog šatla) i “Čelandžer”. Kao 109. zemljanin i 48. američki astronaut u kosmosu, Hartsfild je u orbiti ukupno proveo preko 20 dana.
Astonaut Henri Hartsfild (1933-2014.)
Rodom iz Birmingema (Alabama), gde je rodjen 21. novembra 1933, Hartsfild je svoju vojnu karijeru započeo 1955. odmah po diplomiranju na univerzitetu Djuk, na katedri za fiziku i astronomiju. Tada pristupa Ratnom vazduholovstvu. Tokom 1961-64. Bio je stacioniran u Nemačkoj. Godine 1965. diplomirao je na školi probnih pilota vazduhoplovne baze Edwards, što je bio jedan od glavnih uslova za početak njegove karijere astronauta.
Već u junu 1966. uvršten je u grupu od pet pilota koji su započeli obuku za program vojne orbitalne stanice MOL koju je ravijalo američko ratno vazduhoplovstvo na bazi modifkovanog kosmičkog broda “Džemini” i male orbitalne stanice za vojna osmatranja SSSR.
Kada je u avgustu 1969. program ugašen, Hartsfild prelazi u sedmu grupu astronauta NASA-e i pristupa pripremama za podršku mesečevih misija “Apolo”. Kraće vreme (so septembra 1970.) je proveo kao član rezervnih ekipe misija “Apolo-16” i “Apolo-19”. Ova druga misija je trebala da bude obavljena decembra 1973. Ali je kasnije skupa sa misijama “Apolo-18” i “Apolo-20” izbačena iz programa letova na Mesec. Hartsfild je bio na vezi sa astronautima na Mesecu tokom poslednjih misija “Apolo”.
Po gašenju mesečevog programa “Apolo”, godine 1973. Hartsfild prelazi u sastav posade podrške (treća posada) sve tri misije orbitalne stanice “Skajlab”.
A posle završetka programa “Skajlab” i radjanja programa “Spejs šatl” Hartsfild prelazi u grupu astronauta koji su se pripremali za prve misije novog kosmičkog broda. U to vreme (1977.) napušta Ratno vazduhoplovstvo u činu pukovnika. Bio je rezervni pilot probnih misija STS-2 i STS-3.
Prvi kosmički let je obavio juna-jula 1982. u svojstvu pilota misije STS-4 šatla “Kolumbija”, kojom je komandovao Tomas Metingli skim se Hartsfidl poznavao još iz vremena priprema za let “Apolo-16”. Misija STS-4 je trajala sedam dana i pored testiranja Sistema novog kosmičkog broda, obilovala je naučnim i vojnim istraživanjima. Kuriozitet je da je astronaute posle ateriranja u bazi “Edvards” dočekao predsednik Regan, inicijator programa “Zvezdani ratovi” u kome je spej šatl imao posebnu ulogu. Inače, još iz najranijih dana kosmičke ere, američki predsednici su vrlo retko prisustvovali lansiranjima i posebno povratku astronauta iz kosmosa.
U septembru 1984. Hartsfild je komandovao šestočlanom posadom misije STS-41D. Ostaće zabeleženo da je to bio prvi let novog šatla “Diskaveri”. Misija je trebala za krene u junu iste godine, ali je samo četiri sekunde pre paljenja motora obustavljen proces lansiranja. Bio je to znak da se sa programom “Spejs šatl” u NASA-i poprilično žurilo, i da se popustilo u ozbiljnim analizama svih aspekata bezbednosti. To je, kao što znamo manje od dve godine kasnije dovelo do gubitka šatla “Čalendžer” i njegove sedmočlane posade.
Druga misija Hartsfildas je trajala šest dana. Za to vreme posada je na orbitu sa šatla izbacila tri satelita. Takodje, iz prtljažnog prostora šatla, astronauti su rasklopili veliki sunčev panel u cilju testiranja najpovoljnije konfiguracije panela koje će biti mnogo godina kasnije korišćene na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici.
Poslednji treći let, Hartsfild je obavio oktobra 1985. kao komandant šatla “Čalendžer” i medjunarodne američko-evropske osmočlane posade. Tada je šatl nosio evropsku laboratoriju “Spejslab” (Spacelab) u kojoj je obavljena serija naučnih eksperimenata. Misija STS-61A je trajala sedam dana i bila je poslednja pre fatalnog lansiranja “Čalendžera” u januaru 1986.
Kada je okačio skafander o kiln, Hartsfild je proveo nekoliko godina u NASA-i na različitim funkcijama, uglavnom vezanim za razvoj projekta Kosmičke stanice koja se tada zvala “Fridom” (Freedom). Po napuštanju NASA-e do penzionisanja 2005. rukovodio je departmentom za aviokosmičku tehnologiju kompanije Raytheon Co u Hjustonu.
Bio je oženjen i imao dve ćerke.