Napustio nas je jedan od najčuvenijih kosmonauta iz vremena trke za kosmos. 19. februara u 79. godini umro je Вале́рий Никола́евич Куба́сов, kosmički veteran koji je učestvovao u tri kosmičke misije, uključujući i slavni projekat Sajuz-Apolo iz 1975. godine.

Nakon što je 1958. diplomirao na Moskovskom institutu avijacije (МАИ[1]) započeo je da radi kao aeronautički inženjer u legendarnom konstruktorskom birou ОКБ-1Sergeja Koroljeva na balističkom odelenju biroa. U maju 1964. odabran je zajedno sa devet drugih kandidata u drugu grupu civilnih kosmonauta ОКБ-1. U to vreme Koroljev je bio odlučan da razbije monopol u odabiru kosmonauta koje je držalo Ratno vazduhoplovstvo zemlje, ubeđen da njegovi inženjeri mnogo bolje poznaju svoje kosmičke brodove od vojnih pilota. Pored Kubasova izabrani su Sergej Anohin, Vladimir Burgov, Genadi Dolgopolov,Georgi Grečko, Valeri Kubasov,Oleg Makarov, Vladislav Volkov i Aleksej Jelisejev (prva trojica nikada nisu poletela u kosmos). Dve godine kasnije, prošavši preliminarni medicinski pregled i završivši sa treninzima, Kubasov je zajedno sa Grečkom i Volkovom postao član male novoformirane grupe civilnih kosmonauta.

VKubasov

Valeri Nikolajevič Kubasov (1935-2014). Bio je sovjetski kosmonaut № 18.

Prvobitno je planirano da Kubasov bude član posade u jednoj od misija “Восходprograma[2], ali posle otkazivanja brodova te serije biva prebačen u program “Союз[3]. U novembru 1966. Kubasov postaje član rezervnih posada u prve dve misije “Союзa”, zajedno sa Jurijem Gagarinom, Andrijanom Nikolajevim i Viktorom Gorbatkom. Nakon tragedije Союза 1, kada je poginuo pukovnik Vladimir Komarov[4] i Gagarinove smrti, Kubasov je nastavio da bude deo grupe kosmonauta odabranih da lete jednim od prvih “Союзa” sa ljudskom posadom. 1969. godine postaje član rezervnih posada brodova Союз 4 i Союз 5, koji su učestvovali u prvoj misiji spajanja u kosmosu dva broda sa ljudskom posadom i zamene kosmonauta.

11. oktobra 1969. Kubasov je konačno u svojstvu brodskog inženjera poleteo prvi put u kosmos u Союзу 6(7K-OK#14), zajedno sa godinu dana starijim Georgijem Šoninom. Tada su se u istom trenutku u orbiti našli i brodovi “Союз 7” (sa A. Filipenkom, V. Volkovom i V. Gorbatkom) i “Союз 8,” (sa V. Šatalovom i A. Jelisenkom). Bio je to prvi put da su se u istom momentu u orbiti oko Zemlje našla tri putnička broda, sa ukupno sedam kosmonauta. Nakon skoro pet dana Kubasov se vratio iz kosmosa, ne uspevši ipak da zbog kvara automatskog sistema za pristajanje “Игла” snimi film o randevuu “Союзa 7” i “Союзa 8” kao što je planirano. Tokom misije izvedeno je prvo eksperimentalno “hladno” zavarivanje u vakuumu uređajem nazvanim “Bулкан[5], kada je skoro probušen orbitni modul (rus. бытовой отсек, БО) “Союзa[6], koji je u tom trenutku bio bez kiseonika i putnika. Srećom, tokom eksperimenta kosmonauti su se premestili u povratnu kapsulu (rus. спускаемый аппарат, СА). Kada je nešto kasnije dvočlana posada otvorila kapak kapsule da bi proverila valjanost eksperimenta, Kubasov je bio zaprepašćen štetom koju je “Bулкан napravio na orbitnom modulu. Dvojica putnika su se vratila u kapsulu plašeći se dekompresije, i nisu se vraćala u boravišni modul sve do kraja misije.

grupni-portret

Posade Союза 6, Союза 7 i Союза 8.

Kubasov je bio dodeljen programu za spuštanje na Mesec “Н1/Л3“, ali posade nikada nisu određene. Takođe je trenirao i u okviru programa „Л1“ („Зонд“) za misijeleta oko Meseca, ali kao što znamo, nijedan od tih programa nije ugledao svetlost dana već je bio otkazan. U maju 1970. odabran je da poleti kao član posade Союза 11, što je trebalo da bude drugi pokušaj posete prvoj sovjetskoj orbitnoj stanici ДОС (kasnije prekrštenoj u Салют 1). Pored njega, trebalo je da polete i Aleksej Leonov i Pjotr Kolodin. Mesec dana ranije, „Союз 10 nije uspeo da se spoji sa ”Салютом, pa je trebalo da Leonov, Kubasov i Kolodin budu prvi ljudi koji će boraviti na orbitnoj stanici. Trećeg juna 1970, samo tri dana pred lansiranje, doktori su tokom rendgenskog pregleda uočili sumljivu mrlju na desnom plućnom krilu Kubnasova. Posumljavši na prve znake tuberkuloze, doktori su odlučili da skinu Kubasova sa leta. Državna komisija je odlučila da zameni čitavu posadu Союза 11 i umesto njih pošalje rezervnu ekipu – odluka koja je spasila živote Kubasovu, Leonovu i Kolodinu. Jer trojica kosmonauta koja su na kraju poletela na „Союзу 11“ bila su Volkov, Dobrovoljski, i Pacajev, ali se nažalost nisu vratili živi na Zemlju jer su prilikom priprema za ulazak u atmosferu[7] imali nesavladive probleme sa dekompresijom kapsule. Na kraju se ispostavilo da je mrlja na Kubasovljevom snimku bila samo lažna uzbuna.

obuka

Obuka na lunarnom modulu ЛК. Da program „Л3“ nije otkazan, Kubasov je mogao da bude jedan od prvih ljudi na Mesecu.

10. oktobra 1970. godine Kubasov i Leonov su odabrani da budu članovi prve posade koja će posetiti drugu sovjetsku orbitnu stanicu ДОС-2. Nažalost, stanica je 29. jula 1972. godine uništena nakon što je drugi stepen „Протонa“ eksplodirao tokom lansiranja. Posada je odmah prebačena na sledeću stanicu ДОС,ДОС-3. ДОС-3 („Космос 557“) uspešno je ušao u orbitu 11. maja 1973. godine, ali zbog ozbiljnih oštećenja nije mogao da primi posadu, već je izgoreo u atmosferi nedelju dana kasnije.

Konačno, 23. maja 1973. Leonov i Kubasov su odabrani za glavnu posadu Союза 19“ (11Ф615А#75), misije koja je trebalo da se spoji sa američkim „Apollom[8], u okviru Apolo-Sojuz test projekta (ASTP), u SSSR-u poznatom kao ЕПАС[9]. Apolo-Sojuz projekat, prva i poslednja kosmička misija u saradnji dve supersile, donela je Kubasovu ogromnu popularnost na Zapadu, jer je posetio Ameriku da bi trenirao sa „Apollo“ astronautima ASTP (Thomas Stafford, Vance Brand i Deke Slayton). „Союз 19 je lansiran 15. jula 1975, da bi se sa „Apollom“ spojio ukupno dvaput (prvi put 44 sata, a drugi put na kratko). Američki brod je imao specijalni spojni modul koji je omogućavao povezivanje dva broda, svaki sa različitim atmosferama („Apollo“ je imao atmosferu od čistog kiseonika pod malim pritiskom, a „Союз“ atmosferu sličnu Zemljinoj na nivou mora). Razlika u atmosferi sprečavala je Kubasova i Leonova da uđu u „Apollov“ komandni modul, tako da su tokom poseta četvorica astronauta mogla da se vide jedino u prostoru koji su formirali „Союзi spojni modul.

Zanimljivo je da su se sovjetski (sada ruski) kosmonauti i američke kolege iz slavne misije sreli ponovo u Njujorku u julu 2010. godine. Susret je obavljen u tamošnjoj poslovnici „Omega“ satova, jer je svojevremeno „Omega“ proizvela nekoliko ručnih satova koji su bili korišćenu i misiji.

posade

Posade “Apolla” ASTP i Союза 19 (NASA).

intervju

Leonov i Kubasov daju intervju američkom novinaru po sletanju “Союза 19” (NASA). Uoči na rukama putnika satove.

Kubasov je 1977. određen za zapovednika rezervne poсаdeСоюза 30, misije sovjetskog internasionalnog programa “Интеркосмос, u kojoj je jedan poljski kosmonaut posetio stanicu Салют 6“. Posle nekoliko odlaganja, Kubasov je 26. maja 1980. poleteo treći i poslednji put u kosmos, ovog puta na brodu Союз 36“ (7K-TM#52) u misiji EП-5 zajedno sa Bertalanom Farkašom, prvim mađarskim kosmonautom. U kosmosu su ostali skoro osam dana, uglavnom boraveći na “Салюту 6” u društvu Rjumina i Popova, članova zatečene posade. Trećeg juna Kubasov i Farkaš su se u “Союзу 35” vratila na Zemlju.

odela

Kubasov i Farkaš u orbitnoj stanici. Kubasov je bio tek drugi civil zapovednik jedne sovjetske kosmičke misije. Kasnije je Farkaš pričao novinarima da se brđe od Kubasova prilagodio bestežinskim uslovima.

Kubasov je napustio grupu aktivnih kosmonauta 1993. godine, ali je nastavio da radi kao rukovodilac i konsultant u ОКБ-1, sada pod nazivom РКК Энергия. Proglašen dvaput za Heroja Sovjetskog Saveza[10], Kubasov je bio jedan od najlegendarnijih i najčuvenijih kosmonauta u istoriji astronautike.

Leonov-Kubasov

Leonov (levo) i Kubasov. U svojim memoarima, Leonov je napisao da je Kubasov bio alergičan na femijski insekticid kojim su prskali ogledne biljke.



1 Kompleks danas sadrži 10 fakulteta i 3 instituta i 4 filijale koje pohađa više od 20.000 studenata. Zapošljavaju preko 1100 doktora nauka i 250 profesora.

2 Bio je to drugi sovjetski projekat brodova sa ljudskom posadom. Uspešno su lansirana 2 broda (1964. – prvi let višećlane posade; i 1965. – prva šetnja po kosmosu), a nasledili su ih brodovi programa “Союз.

3 Program je trebalo da obezbedi Sovjetima raketu i brod za slanje ljudi na Mesec.

4 Tada je prva zamena Komarovu bio baš Gagarin. i sâm je poginuo godinu dana kasnije.

5 Uređaj je napravio Patonov Institut za elektrozavarivanje iz Kijeva. Paton je bio Jevgeni Oskarovič (1870-1953), inženjera mehanike i mostogradnje. Jedan asteroid nosi njegovo ime.

6 Da podsetim, „Союз“ ima tri modula: sferoidni orbitni (boravišni), mali povratni i cilindrični servisni (agregatni) modul.

7 Posada je boravila u kosmosu 23 dana i 18 sati. Bili su prva i jedina posada na prvoj orbitnoj stanici na svetu. Nažalost, jedina su posada koja je ikada stradala u kosmosu. Za sve je bila krivа nova verzija njihovog broda 7K-OKS – napravljena su samo dva, „Союз 10“ i „Союз 11“, i oba su se pokazala katastrofalno.

8 Bio je to poslednji let jedne „Apollo“ letilice u kosmos.

9 Asteroid 2228 Soyuz-Apollo, koji je 1977. otkrio sovjetski astronom N.S. Čerkin, nosi ime u čast te misije.

10 Dobio je i 3 Lenjinova odlikovanja, Medalju za zasluge u osvajanju kosmosa, Gagarinovu zlatnu medalju, Medalju Ciolkovskog, itd. Takođe je proglađen i za počasnog građanina Kalinjingrada, Kaluge, Njujorka, Hjustona, San Franciska, Atlante, Nešvila i Solt Lejk Sitija.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

Petar Srdanovic
0 #2 Petar Srdanovic 23-02-2014 19:53
I dan danas mi nije jasno kako su se uopste stekli uslovi da se u jeku hladnoratovskog ludila organizuje zajednicka misija. Jasno mi je da su se astronauti medjusobno postovali (to se recimo videlo po izrazima zalosti kod nesreca druge strane) i da su su naucnici i inzenjeri zudeli da razmene informacije. Ali pitali su se politicari. Kad pogledate reakcije politicara na uspehe druge strane, jedino sto su zeleli da razmene jesu bili nuklearni projektili. Kako su to dogovorili?
PETAR59CG
0 #1 PETAR59CG 22-02-2014 18:23
SJAJAN TEKST KAO I SVE STO NAPIŠETE O HEROJSKOJ EPOHI OSVAJANJA KOSMOSA ! SAMO NASTAVITE.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži