|
Smrću legendarnog astronauta Nila Armstronga, prvog čoveka sa Meseca, nažalost broj ljudi čije su stope ostale na našem najbližem nebeskom susedu, postaje sve manji. Od dvanaest ljudi koji su za vreme programa "Apolo" (Apollo) u periodu 1969-1972. bili na Mesecu, posle Amrstrongove smrti, sa nama su ostala još samo osam astronauta. Nobična koincidenicja je da se medju ljudima sa Meseca kojih nema više, nalaze komandanti prve tri mesečeve misije. |
Sledi kraće podsećanje na ljude sa Meseca koji su nas pre Armstronga napustili.
| Džejms Irvin (1930-1991.) |
 |
|
Pukovnik Džejms Irvin
|
P
ukovnik Džejms Irvin (James Benson Irwin) je osmi čovek koji je hodao Mesecom. Bio je član pete grupe astronauta NASA-e (iz 1966.). Kao pilot mesečevog modula (LM) “Falkon” (Falcon), Irvin je učestvovao u misiji "Apolo-15". Skupa sa Dejvidom Skotom (David Scott), komandantom misije, proveo je više od tri dana u mesečevoj planinskoj oblasti Apenina, nedaleko od kanjona Hedli (od 31. jula do 2. avgusta 1971.). Dok su Irvin i Skot bili na Mesecu, gore u orbiti ih je u komandnom modulu “Endevor” (Endeavour) čekao astronaut Alfred Vorden (Worden). Tri puta Irvin je izlazio na površinu Meseca, gde je ukupno proveo 18 časova i 35 minuta. Izmedju ostalog, vozio je prvi mesečev elektromobil.
 |
| Džejms Irvin i lunarni rover u misiji Apolo 15 |
"Apolo-15" je bila jedina kosmička misija astronauta Irvina. Napustio je NASA-u godinu dana kasnije, delom i zbog afere koja je iskrsla posle otkrića da su astronauti na Mesecu, u dogovoru sa jednim nemačkim filatelistom, potpisali postanske koverte koje su kasnije prodate. Irvin je od uvek imao snažno izražena religijska osećanja, koja su njegovim boravkom na Mesecu još više ojačala. Tako je osnovao jednu jevandjelističku organizaciju u Kolorado Springsu. Napisao je četiri autobiografske knjige i Čak učestvovao u ekspedicijama potrage za Nojevom barkom na planini Ararat. Tokom jedne od tih ekspedicija, Irvin se povredio, pa su ga konjem spustili sa planine i odveli u bolnicu.
Problemi u radu srca kod Džejmsa Irvina su prvi put primećeni dok je hodao Mesecom. Tada su lekari prateći podatke o stanju zdravlja dva astronauta uočili neregularnosti u ritmu rada srca kod Irvina u kojoj su abnormalni otkucaji srca smenjivali u odredjenim vremenskim intervalima (tzv. bigeminija). Lekari u Hjustonu su već tada alarmirali menadžere misije “Apolo-15” da je stanje srca astronauta Irvina vrlo ozbiljno i da je se po njegovom povratku mogu očekivati veliki problemi. U stvari, on je tada, prema mišljenju lekara, boraveći u kosmosu, u uslovima niske gravitacije i u atmosferi čistog kiseonika, bio najzaštićeniji. Po povratku sa Meseca, tokom povratne etape misije, Irvin se oporavio i njegovo srce je radilo u normalnom režimu. O problemima koje je Irvin imao na Mesecu nije se govorilo u Hjustonu, sve dok nekoliko meseci kasnije astronaut nije imao prvi infarkt.
Irvin je preminuo od infarkta 8. avgusta 1991. u bolnici grada Glenvud Springsa (Glenwood Springs), država Kolorado. Sahranjen je na Nacionalnom groblju Arlington, država Virdižnija.
| Alen Šepard (1923-1998.) |
 |
| Alen Bartlet Šepard |
Alen Bartlet Šepard, mladji (Alan Bartlett Shepard, Jr.) je jedna od legendarnih ličnosti astronautike. Kao član prve grupe astronauta NASA-e, one iz aprila 1959. Šepard je samo nekoliko nedelja posle Gagarinovog leta, postao prvi Amerikanac u kosmosu. Bilo je 5. maja 1961. Istina, Šepard je obavio kratkotrajni kosmički let po balističkoj putanji, u kapsuli “Merkjuri” (Mercury-Redstone 3) u trajanju od samo petnaestak minuta. Bio je kosmički skok koji se nije mogao uporediti sa Gagarinovim orbitalnim letom, zbog čega je Džon Glen februara 1962. posle prvog američkog orbitalnog leta postao daleko slavnija ličnost od Šeparda.
Zbog problema sa centrom za ravnotežu, Šepard je morao da napusti pripreme za kosmičke letove. Nekoliko godina je rukovodio selekcijom članova budućih kosmičkih posada i pripremama astronauta. Zbog toga, njegove prirode, ali i načina na koji mu je preko noći vraćen status aktivnog astronauta i preko reda (odn. preko veze, kako bismo to mi rekli) odmah dato mesto komandanta misije “Apolo-13” nije baš bio popularan medju astronautima NASA-e. Iako prvi Amerikanac u kosmosu, sa samo 15 minuta provedenih u kosmičkoj kapsuli, imao je najmanji tajming među astronautima. Zbog toga nije želeo da u njegovoj posadi budu iskusni astronauti, već mu je dozvoljeno da odabere novajlije Edgara Mičela (Edgar Mitchell) i Stjuarta Ruza (Stuart Roosa).
Iako im nije bilo pravo što je Šepard bez časa obuke za let na Mesec imenovan za komandanta treće meseče misije, iz vrha NASA-e su samo naglasili da mu možda treba malo više vremena za obuku, tako da je došlo do rotacije posada “Apolo-14” i “Apolo-13”, što za ekipu Džejmsa Lavela (James Lovell) koja je prebačena za misiju “Apolo-13” kao što znamo umalo nije bilo kobno.
 |
| Šepard pored američke zastave na Mesecu. Misija Apolo 14 |
Sve u svemu, kao peti (i najstariji) čovek, Šepard je februara 1971. kročio na Mesec, iz LM-a “Antares”, u oblasti Fra Mauro, gde je dva puta izlazio sa Mičelom. Izvan LM-a, na površini Meseca, Šepard je ukupno proveo 9 časova i 23 minuta. Astronauti su tom prilikom koristili malo vučno vozilo za prevoz opreme i uzoraka tla, ali se nisu baš proslavili na Mesecu jer zbog grešaka u orijentaciji (neko kaže i zbog neozbiljnog pristupa Šaparda geološkim pripremama) nisu uspeli da nađu jedan od kratera koji su trebali da istraže.
Nekoliko meseci po povratku sa Meseca, Šepard napušta NASA-u. Bio je koautor je dve knjige.
 |
| Memorijalni kamen u gradiću Deri (Derry), u Nju Hempširu posvećen prvom Amerikancu u kosmosu, |
Preminuo je u noći 21. jula 1998. u snu, u bolnici grada Monterej, u Kaliforniji, od leukemije, dve godine posle njenog dijagnoziranja. Memorijalni kamen u gradiću Deri (Derry), u Nju Hempširu posvećen prvom Amerikancu u kosmosu, postavila je Šepardova supruga Luiza (Louise). Sa njom je Šepard bio u braku 53 godina. Ona je preminula samo pet nedelja kasnije. Oboje su kremirani i njihov pepeo je raspršen u more, iz helikoptera, nedaleko od njihove kuće u Pebl Biču (Pebble Beach).
| Čarls Konrad (1930-1999.) |
 |
| Čarls "Pit" Konrad |
Čarls “Pit” Konrad, mladji (Charles “Pete” Conrad, Jr.) je jedan od najpopularnijih i najšaljivijih astronauta koje je NASA ikada regrutovala. Kao član druge grupe astronauta iz 1962. Konrad je u rasponu od samo 12 meseci (avgust 1965 - septembar 1966.) obavio dve unikatne misije, prvo kao pilot broda “Džemini V”, a zatim kao komandant leta “Džemini XI”, jedne od najzanimljivjih kosmičkih misija tog vremena.
Kada je posle pogibije prve posade “Apolo” za vreme treninga u požaru na vrhu rakete na Kejp Kenediju januara 1967. i potonjih promena programa letova došlo do nekoliko rotacija ranih misija programa “Apolo”, Konradove šanse da postane prvi čovek na Mesecu su izvesne vreme bile vrlo visoke. Igrom sudbine je međutim posadi “Apola-11” dodeljena istorijska misija prvog sletanja na Mesec, dok je Konradu poverena druga, ali daleko složenija mesečeva misija.
 |
| Pit Konard pored lendera Servejor 3. Oko 200 metara iza je lunarni modul |
U novembru 1969. kao komandant misije “Apolo-12”, Konrad je postao treći čovek koji je kročio na Mesec. Prethodno je juvelirskom preciznošću spustio LM “Intrepid” u oblast Okeana bure, na oko 200 metara od automatske letelice “Servejor-3” (Surveyor) koja je sletela na Mesec dve i po godine ranije. Do nje su Konrad i pilot LM-a Alen Bin (Alan Bean) i sa aparata skinuli nekoliko delova koje su vratili na Zemlju. Astronauti su dva puta izlazili na površinu Meseca. Konrad je tamo nakupio 7 časova i 45 minuta.
Posle “Apola-12”, Konrad se izvesno vreme pripremao za poslednju mesečevu misiju “Apolo-20”. Kada je ova misiju ukinuta, prelazi u program orbitalne stanice “Skajlab” (Skylab). Godine 1973. kao komandant prve misije proveo je 28 dana na prvoj američkoj stanici i tom prilikom dva puta izlazio u otvoreni kosmos (tamo je nakupio pet časova).
Napustio je NASA-u februara 1974. Kao predstavnik kompanije “Mekdonel Daglas” boravio je u Beogradu gde je u konkurenciji sa “Boingom”, uspešno lobirao za prodaju aviona DC-10 JAT-u.
Konrad je poginuo onako kako je i živeo, kao vagabund u 69-oj godini, vozeći velikom brzinom motorcikl nedaleko od grada Odžai (Ojai) u Kaliforniji. Na jednoj krivini izgubio je kontrolu nad motorciklom. Iako se verovalo da njegove ozlede nisu opasne po život, šest časova posle incidenta, usled unutrašnjeg krvarenja Konrad je preminuo. Bilo je to 8. jula 1999. Sahranjen je na Nacionalnom groblju Arlington, država Virdižnija.
Zanimljivo da za razliku od većine astronauta tog vremena, Konrad nije iza sebe ostavio ikakav pisani materijal, tako da je posle njegove pogibije Konradova druga supruga Nensi (Nancy) ovekovečila sećanja na jednu od najimpresivnijih ličnosti astronautike 1960-ih.
***
Pored Irvina, Šeparda, Konrada i Armstronga, još su tri astronauta koja su kružila oko Meseca preminula.
 |
Džon Svajgert (John L. Swigert, 1931-1982.), pilot komandnog modula dramatične misije "Apolo-13" iz aprila 1970. preminuo je 27. decembra 1982. od raka kostiju i na plućima. Sahranjen je na groblju Maunt Olivet, u državi Kolorado. |
 |
Ronald Evans (Ronald E. Evans, 1933-1990.), pilot komandnog modula “Apolo-17”, poslednje mesečeve misije iz decembra 1972. preminuo je 6. aprila 1990. u snu od srčanog udara u gradu Skotsdejl (Scottsdale), u Arizoni. Sahranjen je tamošnjem gradskom groblju. |
 |
Stjuart Ruza (Stuart A. Roosa, 1933-1994.), pilot komandnog modula misije “Apolo-14” iz februara 1971. preminuo je u Vašingtonu, 12. decembra 1994. od posledica zapaljenja pankreasa. Sahranjen je na Nacionalnom groblju Arlington, država Virdižnija. |
APOLLO PROGRAM
u brojevima
APOLO
pojedini članci
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
