Od male sestre velikog brata do najslavnije astronomke svog vremena

Karolina-sm
Caroline Lucretia Herschel,
16. mart 1750 - 9. januar 1848.

Uvod

Sve do prethodnog stoleća istorijom astronomije su dominirala velika otkrića načinjena od strane sjajnih  naučnika, kao što su bili Tiho Brahe, Galileo, Kepler, Vilijam Heršel i drugi. Broj žena-naučnica koje su priznate kao inovatorke je bio veoma mali. Više faktora je doprinelo tome, od društvenog pritiska do nedostatka

mogućnosti  u institucijama i nedostatka sistematskog naučnog obrazovanja. Pa ipak, istorija beleži povremeno pojavu briljantnih naučnica-astronomki; jedna od njih je Karolina Heršel.

William_Herschel01
Vilijam Heršel
Kada je  1781.  engleski astronom-amater Vilijam Heršel   otkrio novo nebesko telo, u  prvi mah se nije znalo da li je to kometa ili planeta. Medjutim,  ubrzo se ustanovilo da je to zaista planeta, «prva novo otkrivena od zore istorije»; nazvana je Uran. Njen pronalazač je takoreći preko noći postao svetski poznat i slavan. Sam kralj Džordž III  ga je primio, i ubrzo mu je dodelio doživotnu  platu, sa jedinom obavezom da se nastani u blizini Vindzora i da bude na raspolaganju kraljevskoj porodici kad god zaželi da pogleda nebo.

Ova ponuda se nije mogla odbiti, i Vilijam se seli zajedno sa svojom sestrom Karolinom iz Bata, gde su i on i Karolina bili na vrhuncu svoje muzičke karijere, u selo Dačet, nedaleko od kraljevskog dvora. Za Karolinu to je značilo prekretnicu, napuštanje muzike i veliku neizvesnost. Strah, koji ju je pratio od detinjstva, da neće imati od čega da se izdržava,  ponovo se rodio.

Detinjstvo i mladost

Karolina se rodila 1750. u Hanoveru (današnja Nemačka) , kao peto dete od šestoro dece Isaka Heršela. To je bila nesumnjivo muzički nadarena porodica; otac i sva četiri sina (uključijući i Vilijema u mladosti) bili su talentovani muzičari. Dvema sestrama, Sofiji i Karolini, medjutim, bilo je uskraćeno bilo kakvo obrazovanje, sem onog najnužnijeg za kućne poslove. To je naročito teško padalo Karolini, koja je bila željna znanja, a s druge strane znala je da se neće moći udati. Naime,  bolesti u detinjstvu su na njoj ostavile neizbrisive posledice; na licu su se videli tragovi malih boginja, a  posle preležanog tifusa ostala je vema niskog rasta. Otac je želeo da je nauči da svira violinu, ali njena majka se tome oštro protivila. Takodje joj je bilo dozvoljeno da uzima časove veza i šivenja, ali samo u onoj meri da može da sama pravi svoju odeću.

Druga velika teškoća je bila  Sedmogodisnji rat (1756-1763), koji se stalno vodio oko Hanovera i u kojem je njen voljeni otac narušio zdravlje u toj meri da je pao u krevet i umro kad je Karolina imala 17 godina. Karolina se našla na milost i nemilost svojoj majci, koja je smatrala da je njeno mesto u kuhinji, i najstarijem bratu Jakovu, koji je sad bio glava porodice. Karolinu je hvatao užas na pomisao šta će biti kad se Jakov oženi, i od čega će onda ona živeti.

«Počela sam da osećam veliki strah u pogledu moje budućnosti,  jer pored svih  mojih napora nisam  uspela da ne budem teret mojoj braći;  u medjuvremenu sam postala suviše ponosna da bih uzela mesto sobarice, a za guvernantu nisam imala kvalifikacije  zbog nepoznavanja stranih jezika.».

Spas je došao od drugog brata, Vilhelma (kasnije Vilijam), koji je u medjuvremenu izbegao od ratnih nemira otišavši u Englesku. Krajem 1766. Vilijem je dobio mesto orguljaša u pomodnoj banji Bat, gde je bilo mnogo prilika za preduzimljivog muzičara. Pošto je saznao o žalosnom položaju svoje sestre Karoline, pozvao ju je da dodje kod njega u Englesku, jer je čuo od svoje braće da ima prijatan glas, i da bi mogla postati učiteljica muzike ili pevačica.

Muzički intermeco

Karolina je imala 22 godine kad je došla u Englesku. U početku, ni tu joj život nije bio lak. Osećala je nostalgiju, a sa svojim slabim znanjem engleskog  trebalo je da vodi kućanstvo svog brata i nadzire poslugu. Želela je da učini sve što je bilo u njenij moći da stvori karijeru kao pevačica, ali kad bi zimska  sezona počinjala njen brat bi, organizujuće koncerte,  imao sve manje vremena da joj daje časove. Pa ipak, njena muzička karijera je polako napredovala. Karolina je pripremala muzičke partiture za instrumentalni deo Mesije i Jude Makabejskog, sa oko 70-80 izvodjača, kao i za vokalni deo Samsona. Takodje je bila odgovorna za probe soprana u horu, pa je i sama pevala neke solo sopranističke deonice. U sezoni 1777. Karolina je nekoliko puta pevala kao prva solistkinja. U medjuvremenu,  Viliam je našao novu strast: to je bila astronomija. Samouk, samo po knjigama krenuo je da pravi najveći i najbolji teleskop reflektor na svetu. Naime, knjiga koja ga je inspirisala je bila Fergusonova Astronomjia, u čijem drugom izdanju je bilo i poglavlje o zvezdama.  To je bilo nesto novo u odnosu na tadasnju astronomiju, koja se uglavnom odnosila na Sunčev sistem, nešto što je zaintrigiralo Vilijama. Njegovi astronomski planovi su uključivali i veću ulogu za Karolinu, pa je počeo da joj daje časove iz geometrije, trigonometrije i algebre. No to se neumitno odrazilo na njenu muzičku karijeru, koja je bila na vrhuncu u sezoni 1778. 15 aprila  te godine ona je imala ulogu prve solistkinje u oratorijumu Mesija. Izgledalo  je da je  to  uloga njenog života, i da će se najzad osamostaliti. Medjutim, ponudu koju je tom prilikom dobila da peva u Birmingamu, ona je odbila, s motivacijom da peva samo kad njen brat diriguje. Prilika je bila izgubljena: sledeće sezone Karolina opet peva, ali sad kao druga solistkinja.  To je bio početak kraja i sledećeh sezona ona samo vodi hor soprana. Nedostatak vežbe je bio uslovljen sve većim angažovanjem njenog brata u astronomskim posmatranjima sa novo izgradjenim teleskopima . Karolina je morala da mu pomaže na svaki način, izmedju ostalog prepisujući kataloge koje je koristio i članke koje je slao londonskom  Kraljevskom Društvu i Filozofskom Društvu u Batu.

Najzad, novembra 1781. Vilijam dobija  Koplijevu medalju Kraljevskog Društva za već spomenuto otkriće nove planete. Sa muzikom je bilo završeno: 19 maja 1782. brat i sestra poslednji put javno nastupaju kao muzičari, na izvodjenju jedne Vilijamove kompozicije, on za orguljama, a ona kao solo sopran.

Partnerstsvo

gallery_14903_3_154Po dolasku u Dačet, Karolina nije bila mnogo srećna: njena karijera pevačice se raspala, a umesto burnog društvenog života u Batu, gde su se dolasci učenika smenjivali sa probama za koncerte i nastupima, čekala je je usamljenost u malom selu, gde bi kad je njen brat bio otsutan bila potpuno sama. Medjutim, Vilijam je za nju imao velke planove. Dao joj je specijani teleskop kojim je trebalo da pretražuje nebo, tragajući prvenstveno za kometama, ali i drugim nebeskim telima kao što su dvojne zvezde, nebule, klasteri zvezda. Trebalo je nekoliko meseci da se uživi u ulogu pomoćnika astronoma i da počne da uživa u pretragama. Preokret je nastupio u februaru 1783, kad je prvo našla dve nebule koje nisu bile u postojećem katalogu francuskog astronoma Mesijea. Sledećih meseci je našla još dve, kao i jedan klaster zvezda. Nepunu godinu dana od svog zadnjeg nastupa kao sopran, Karolina je povećala broj poznatih u astronomiji nebula za 5%!

Njeni uspesi su otvorili oči Vilijemu; shvativši kakva je žetva pred njima; on je rešio da se sam posveti traganju za nebulama, sa svojim novim «velikim» teleskopom od 6 metara (sa prečnikom ogledala od 18 inča), dok bi Karolina trebalo da traži dvojne zvezde pomoću «malog» teleskopa od 6 metara (sa ogledalima od 12 inča).  Ni jedno ni drugo, medjutim, nije išlo.  Karolini je stalno pretila opasnost da u mraku  padne sa lestvica sa visine od 6 metara,  a kako tek da locira dvojnu zvezdu i zabeleži podatke. Ni Vilijemu nije išlo bolje: kad bi mu se oči navikle na mrak, on bi morao da pomeri veliku cev sa jedne na drugu stranu za nekih 12 do 14 stepeni, a zatim da zapiše šta je video. Zatim bi ponovo morao da čeka da mu se oči adaptiraju, i sve od početka. Rešenje se našlo u timskom radu: Vilijam bi posmatrao, čekajući da rotacija neba dovede nebulu u njegovo vidno polje,  a Karolina bi sedeći u blizini  trebalo da  beleži šta bi joj on rekao, i da zatim glasno ponovi šta je zapisala. Svako jutro bi Karolina prepisala svoje noćne zabeleške, izvršila potrebna proračunavanja i pripremu za katalog. Kad su brat i sestra počeli svoju potragu, astronomi su znali samo za stotinak nebula iz Mesijeovog kataloga; kad su završili, taj broj je porastao do 2.500. Ovaj ogromni projekat je trajao dvadesetak godina, sve do oko1802.

U medjuvremenu, Karolini je ostajalo malo vremena za njene sopstvene potrage, uglavnom kad bi Vilijam bio otsutan. Uz  to, tu su  bile i selidbe.  Pošto je Dačet, na reci Temzi bio suviše vlažan, oni su se preselili prvo u Klej Hol, a zatim,1786,  u Slou, tada malo seoce nekoliko milja severno od kraljevskog zamka.  To je bila značajna godina za Karolinu -1. avgusta, dok je Vilijem bio na putu, ona je zapazila jedan objekat za koji se zatim ispostavilo da je kometa. To je bila njena prva kometa,  Heršel (C/1786 P1)  i ujedno prva kometa koju je otkrila jedna žena, prva «damska» kometa. Već ovo otkriće joj je donelo slavu i osiguralo njeno sopstveno mesto u istoriji nauke. O njoj je napisano više članaka, u jednom od njih ona je opisana kao  «Vrlo mala, vrlo nežna, vrlo skromna i vrlo pronicljiva», dok je jedan drugi članak opisuje kao «Izvanredno stvorenje, dobrog srca».

Godinu dana kasnije, Karolina i Vilijem su primili u Slou samog Kralja, Kraljicu, i njihovu svitu, da im pokažu napredak u izgradnji novog velikog teleskopa. Naime, Vilijam je bio zaključio da je za njegove ambicije ispitivanja dubina nebeskog prostora nephodan  još veći teleskop, ovoga puta sa cevi dugom 40 12 metara i 1,5 metara  u prečniku, sa ogledalima prečnika preko 36 inča.  Naravno, takav poduhvat je bio neverovatno skup i ne bi mogao da se ostvari bez kraljeve finansijske potpore.  Kraljevska poseta nije bila slučajna: i pored velike sume koja je bila utrošena, poduhvat je bio u finansijskoj krizi. Stoga je je Vilijem morao da zatraži dodatnu sumu, bez koje se teleskop ne bi mogao završiti. Tu su bili predvidjeni i troškovi rada, za astronoma, njegovog pomoćnika i dva radnika. Ova prilika je bila iskorišćena da se Karolinin položaj asisitenta ozvaniči. Vilijem je pisao Kralju da ne može imati boljeg asistenta od svoje vredne i sposobne sestre:

«Mozda bi naša plementa Kraljica,  da bi ohrabrila ženu-astronomku, pristala da joj dodeli malu godišnju apanažu, oko 50-60 funti, koja bi je oslobodila straha šta će biti sa njom ako se meni nešto desi».

Poredjenja radi, Vilijamova godišnja plata je bila 200 funti, ma da je on mogao da dopunjava svoja primanja pravljenjem teleskopa za prodaju. Medjutim, postojao je još jedan razlog za ovaj potez - Vilijam je nameravao da se ženi. Za Karolinu, vratila se noćna mora iz mladosti, briga šta će biti sa njom ako njene usluge više ne budu potrebne.

Srećom, Kralj je prihavatio zahteve svog astronoma, uključujuči i 50 funti godišnje za Karolinu, ma da pod uslovom da više nikad ništa ne traži. Karolina je postala  nezavisna u svakom pogledu.

Samostalna astronomka

Posle ženidbe Karolininog  brata 1788.  jednom bogatom udovicom, timski rad je takoreći prestao, i ona je mogla da se više posveti samostalnom radu. Bogata «žetva» je usledila, još iste 1788. - ona  pronalazi još jednu kometu, koja se sad zove Heršel-Rigole (P35). Zanimljivo je da ovo ime potiče otud što je 150 godina kasnije istu kometu zapazio francuski astronom Rože Rigole, a sledeći prolazak ove komete kroz unutrašnji Sunčev sisitem se očekijue tek krajem 21. veka.

Sledeće godine su bile takodje veoma plodne - Karolina 1790. otkriva dve komete, Heršel (C/1790 A1) i Heršel (C/1790 H1), a 1791. kometu Heršel (C/1791 X1). Njeno poslednje otkriće je bila kometa  Buvar-Heršel (C/1797 P1), koju je istovremeno zapazio i francuz Ežen Buvar, tako da kometa nosi oba imena. Ovde nismo naveli još neke komete koje je Karolina pronašla, ali su  ih  pre nje zapazili neki drugi astronomi pa ne nose njeno ime.

Pored pretrage neba, Karolinina briga je bila, kao i ranije, da olakša posmatranja svom bratu. U tom cilju ona od 1795. radi na preradi i dopuni velikog Flamstidovog Kataloga Zvezda. Ovo delo je tako savesno i pažljivo uradjeno, tokom više od dve godine, da je Kraljevsko Društvo rešilo da ga o svom trošku objavi, pod naslovom « Katalog Zvezda, načinjen prema Posmatranjima G. Flamstda, koja se nalaze u drugoj knjizi Historia Coelestis, a koja nisu ušla u Britanski katalog ».

Pored izostavljenih zvezda, dat  je indeks i spisak  grešaka. Knjiga je štampana 1799, sa predgovorom njenog brata.

Uspeh ovog dela je ohrabrio Karolinu da se prihvati još jednog velikog poduhvata U junu  1799. ona počinje da preračunava položaje zvezda koje su korišćene kao reperi u  velikoj potrazi za nebulama. Zbog precesije Zemlje, Severni Nebeski Pol se stalno kreće i položaji zvezda u odnosu na Pol  se moraju dati za svaku odredjenu epohu.

1804, Karolina je završila račune; preko 8.760 posmatranja su preračunata na 1800. godinu. Njen sjajni rukopis, "Katalog Zvevda koje je posmatrao V. Heršel u nizu pretraga, sa koordinatama preračunatim po zonama udaljenosti od Severnog Nebeskog Pola i po  poretku nebeskog ekvivalenta longitude, za godinu 1800", ležao je neupotrebljen oko četvrt veka. Tek onda je doneo brojne plodove.

Naime, početkom 19. veka  zdravlje njenog brata počinje naglo da popušta, ma da je on veoma aktivan u pisanju članaka (koje Karolina mora da prepisuje) za Filozofske Transakcije. U ovom periodu, Vilijam  daje malo novih podataka, više je okrenut analizi neuporedivog blaga prikupljenog u ranijim posmatranjima.

Sir_John_Herschel
Džon Heršel

Bilo je tako mnogo stvari koje Vilijem više nije bio u stanju da uradi. Najveća neispunjena želja mu je bila posmatranje Južnog neba. Ali tu je bio sin-naslednik, Džon  Frederik Vilijam, rodjen 1792.  Džon nije započeo svoju karijeru kao astronom, ali  je njegov otac dao sve od sebe da ga zaintereresuje za telescope, i da se iz Kembridža, gde je imao uspešnu karijeru, vrati  kući kao učenik svog oca.  1821. godine 82-godišnji Vilijam podučava Džona u njegovim prvim pretragama. Karolina, koja je već u 70-tim godinama,  posle dve decenije je opet za stolom, beležeći rezultate. Nažalost, već sledeće 1822. godine Vilijam umire; za Karolinu opet počinje novo poglavlje života - ona se vraća u Hanover.

Ponovo kod kuće

Karolina je mislila da i ona neće još dugo poživeti; s druge strane, njen bratanac Džon Heršel je bio 40 godina mladji od nje i nije mu bila neophodna neposredna Karolinina pomoć. On je, iako mlad, redjao uspehe i bio jedan od osnivača Astronomskog Društva u Londonu. Karolina se vratila u porodicu svog najmladjeg brata Ditriha u Hanover. Ipak, kad se Džon prihvatio revizije velikih kataloga svog oca pokazalo se da je  Karolinina pomoć dobro došla. Da bi mogao da odredi i proveri položaj svake  od 2.500 nebula i zvezdanih jata,  bile su mu potrebne koordinate organizovane na način pogodan za pretragu. Da bi pomogla Džonu, Karolina je, uzevši svoj neobjavljeni katalog zvezda za 1800. godinu preračunala koordinate nebula. One su sada bile grupisane po zonama, prema njihovom rastojanju og Severnog Pola. Ovo je bio ogroman posao, koji je 1825. priveden kraju. Veliki volumen, od 104 strane, sada je u Biblioteci Kraljevskog Društva. Ne samo Džon, i drugi astronomi su bili impresionirani ovim delom. Jedan od njih je pisao: «To je izvanredan spomenik nepresušive usrdnosti jedne gospodje pd 75 godina na polju apstraktne nauke».

U februaru 1828. Londonsko Astronomsko Društvo (Buduće Kraljevsko Astronomsko Društvo) je dodelilo Karolini Heršel Zlatnu Medalju  za ovaj rad od ogromnog značaja za astronomiju. (Nijedna žena nije dobila ovo priznanje sve do Vere Rubin, 1996.) Karolina je bila dirnuta,  ali je kao i uvek smatrala da se, kad god se mnogo govori o njoj, suviše malo odaje priznanje njenom slavnom bratu U starijim godinama, njena privrženost uspomeni na Vilijema je postala opsesija. Pa ipak,

Karolina je zadržala svoju mentalnu svežinu sve do samog kraja. 1840. Ssada već sa 90 godina, ona piše - za svog bratanca - drugu verziju svoje autobiografije. Na njen 97. rodjendan posetili su je Hanoveranski princ i princeza; ona ih zabavljla dva sata, čak im je i otpevala jednu melodiju svog brata Vilijama. Umrla je 1848, u u 98.oj godini.

Mnogobrojne počasti je primila kako za života talo i posle smrti. 1835.ju je Kraljevsko Astronomsko društvo, dotle čisto muškog sastava, imanovalo počasnim članom, zajedno sa Meri Somervil.  Tri godine kasnije, Karolina biva izabrana za članicu Kraljevske Irske Akademije, a 1846. dobija od pruskog kralja Zlatnu Medalju za nauku, «kao priznanje za vredne doprinose Astronomiji u partnertstvu sa svojim besmrtnim bratom, Sir Vilijamom Heršelom.».

Tu su i druga priznanja:

- 1889. asteroid Lukrecija je dobio ime po drugom Karolininom krsnom imenu.

- 1935. krater C. Herchel  na Mesecu je dobio po njoj ime.

- Teleskop FIRST,. predvidjen za lansiranje 2009,  nazvan je Heršelovska Svemirska Opservatorija,  po Vilijamu i Karolini Heršel.

Zaključak

Na kraju,  postavlja se pitanje da li je Karolina Heršel bila samo pomagačica od neprocenjive vrednosti svom slavnom bratu, ili je i njen sopstveni doprinos astronomiji značajan i bitan.

Nema sumnje da je ovo prvo tačno, kao što se vidi iz dela govora koji je održan prilikom dodeljivanja  Karolini Heršel Zlatne Medalje Astonomskog Društva, i koji otslikava njen udeo u epohalnoj preorijentaciji astronomije, uvedenoj od strane Vilijema Heršela, na posmatranja van Sunčevog sistema:

«Ko je učestvovao u njegovim naporima? Ko se zajedno s njim suprotstavljao teškim vremenskim uslovima? Ko je delio njegova odricanja? Jedna žena. Ko je bila ona? Njegova sestra. Mis Heršel je noćima radila kao njegova pomoćnica; njeno pero je prenosilo na hartiju  opažanja iz njegovih usta; ona je zabeležila tačne položaje i polarna rastojanja posmatranih objekata; ona bi, provevši noć u blizini instrumenta svako jutro načisto prepisivala zabeleženo; ona je planirala rad za svaku narednu noć; ona je analizirala svako opažanje, vršila sva proračunavanja; ona je uredila sve podatke u sistematski red; ona je ta koja mu je pomogla da da zasluži svoju neprolaznu slavu».

Ali, kao što sledi iz svega izloženog,  Karolina nije bila samo interpretatorka sjajnih rezultata svog brata.  Njen originalni  doprinos i njena inovatorska uloga, posebno u otkrivanju kometa i u novom, pogodnom za upotrebu prilazu katalogizaciji nebeskih tela, čine da je u  istoriji nauke zabeležena  kao jedan od najvećih astronoma - ne samo astronomki - svog doba.


Literatura

Michael Hoskin
The Herschel Partnership as viewed by Caroline,
2003 Science History Publications Ltd.
Cambridge, U.K.
J.J. O' Connor and E. F. Robertson
Caroline Lucretia Herschel
Greg Bryant
The Comets of Caroline Herschel
Caroline Herschel-Celestial Cinderella

 

Još jedan članak prof. Dobrosavljević-Grujić

Galilej i njegova ćerka
(Nauka/Istorija)

... najodanija ćerka, S. M. Ćeleste Članak je iz Astronomije broj 22 Ovo je jedno od 120 sačuvanih pisama koja je iz manastira Galileju pisala njegova starija ćerka, Suor Maria ...
četvrtak, 23 april 2009
Author: Ljiljana Dobrosavljevic-Grujic, prof

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži