Sa Slavkom Stojanovim  sam se upoznao davno, toliko davno da sam mislio da ga oduvek poznajem. U svakom slučaju bilo je to u zadnjoj deceniji prošlog veka.  

On je tada već živeo u Švajcarskoj i samo je povremeno dolazio poslom u Novi Sad, uglavnom zbog kuće koju je tu imao. Sretali smo se na Tvrđavi, u ADNOSU. On nam je tada donosio astronomske časopise iz sveta i pokazivao nam svoju novu opremu. Uvek je imao dobru astronomsku opremu, a mi u Jugoslaviji bili smo tada odsečeni od sveta i vrlo siromašni. Bavio se fotografijom, astrofotografijom i skupljanjem fosila.

U Nišu su ga dobro znali, posebno u AD Alfi. Uostalom on je poreklom iz jugoistočne Srbije, pa je i tamo redovno odlazio.

Voleo je da putuje. Posebno ga je interesovao Egipat i uopšte severna Afrika. Romane i filmove Agate Kristi, u kojima su opisivani ti delovi sveta, znao je na pamet.

Obično bi u naš kamp dolazio na nekoliko sati, pričao sa teleskopdžijama, pregledao opremu i porazgovarao sa prijateljima. Uvek bio rado viđen sagovornik. 

Ove godine nije došao u kamp i ja sam se malo ljutio na njega. Bilo mi je krivo baš zbog toga što je kamp bio izvanredan i znam da bi mu se svideo. Tada još nisam znao da je, u vreme kampa, već bio dosta bolestan. O tome nije želeo da priča, da ne opterećuje prijatelje svojom bolešću.

Mesec, S. Stojanov

Pre neku noć Slavko je umro, u snu. Danas smo ga sahranili.

Fotografije Slavka Stojanova u AM:

https://astronomija.org.rs/fotografija/16341-jupiter-mesec-i-venera-slavko-stojanov

http://static.astronomija.org.rs/razno/foto/2007/Stojanov/nad_piramidama/