Žorž LEMETR (1894 – 1966)

Sretnu se ateista, vernik, i vanzemaljac i krenu na put kolima. Kad auto pođe, svo troje se zavale unazad. Auto skrene na levo, oni se zanesu na desno. Kola na desno, oni na levo. Kad auto naglo stane svi malo polete unapred. To je fizika, univerzalni zakon inercije, isti za sve, hteli ili ne hteli. Šta je pri tome svako od njih u sebi mislio, to su njihova posla. Važno je samo da zbog toga što misle ne gnjave jedno drugo i da se na sedištu ne podbadaju laktovima (pipcima?).

Žorž LEMETR (Georges Lemaître, 1894 – 1966) bio je belgijski matematičar i fizičar koji je pre skoro sto godina dao ključan doprinos kosmologiji. Kako sada znamo, bio je dva put nominovan za Nobelovu nagradu, a Međunarodna astronomska unija je pre neku godinu sugerisala da takozvani Hablov zakon širenja svemira treba zvati Habl-Lemetrovim zakonom. Lemetr je međutim bio i katolički sveštenik, pa takozvani kanon, pa monsinjor, a posle i predsednik Papske akademije nauka.

Šta je tačno Lemetr uradio u kosmologiji objasnićemo zasebno. Ovde je interesantna ta dualnost, naučnik-sveštenik! Kako je ovaj čovek pomirio ne samo svoja unutrašnja verovanja već i dve zasebne karijere, kroz koje je, i kroz jednu i kroz drugu, interagovao sa spoljašnjim svetom?

Treba odmah naglasiti da je Lemetrova fizika univerzalna. Ko se potrudi da je nauči biće ista za sve, bez obzira na kom jeziku je nauči i u kom kutku sveta. Lemetrova verovanja su međutim, njegova, individualna, bez obzira što su vezana za jednu crkvu. Neko može da ih deli, neko ne, čak ako je nominalno u istoj crkvi sa njim, a za nekoga ta verovanja nemaju nikakvog značaja.

Postoji međutim prirodna radoznalost, pogotovo pošto se Lemetr bavio kosmologijom, naukom o svemiru kao celini. Da li su i njega, kao tolike druge, znane i neznane, mučile sumnje oko odnosa nauke i religije? Kako je pomirio slobodu naučnog istraživanja sa bar naizgled krutim zabranama i pravilima koja karakterišu svaku organizovanu religiju? Da li je video neke logičke protivrečnosti i kako ih je rešio? Da li je tražio u novim naučnim otkrićima potvrdu svoje vere? Da li je bio uz one koji čitaju i tumače religiozne tekstove kao konačnu presudu po pitanju metoda i novih otkrića nauke?

Uz to, postoji obilje pisanih i Internet izvora u kojima se na temu Lemetra,  kosmologije i vere, iznose neistine i polu-istine koje imaju malo veze sa samim Lemetrom a u stvari samo odražavaju ograničeno znanje i predrasude svojih autora. Takav je na primer slučaj sa knjigom „Anđeli i demoni“, Dona Brauna, koja je bila veoma popularna pre petnaestak godina. A jedna skorašnja američka anketa je pokazala da većina učesnika ne razlikuje standardnu Teoriju Velikog praska od kreacionizma kao verovanja, šta više, da pominjanje Lemetra kao jednog od tvoraca Teorije Velikog praska a u isto vreme sveštenika samo pojačava tu zabunu!

Da pustimo zato Lemetra da sam kaže šta ima oko svog shvatanja odnosa nauke i religije. On je ostavio samo nekoliko kratkih pisanih komentara na tu temu ali tu skoro došlo je do izvanrednog otkrića. Pre kraj prošle, 2022. godine, novinari flamanske radio-televizije su slučajno naišli na snimak intervjua sa Lemetrom koji se smatrao izgubljenim!

Intervju je emitovanom 1964. godine kada je Lemetru bilo skoro 70 godina a snimljen je verovatno ne mnogo ranije. Većina razgovora je o kosmološkim temama koje više nisu aktuelne, ali pred kraj, u poslednjih nekoliko minuta, Lemetr odgovara na pitanja u vezi njegovog shvatanja nauke i religije. Tu imamo priliku ne samo da čujemo šta je rekao već i da čujemo njegov glas i osetimo manire i karakter ovog izuzetnog čoveka.

Snimak može da nađe na ovom linku.

Ko razume francuski može sve lepo da prati, ko čita flamanski razumeće prevod, a grupa fizičara se potrudila da zapiše konverzaciju na francuskom a zatim da je prevede na engleski: https://arxiv.org/pdf/2301.07198

Tako da koristeći na primer http://translate.google.com sada je ovaj dokument svima dostupan.

Evo relevantnih odlomaka iz konverzacije pred kraj intervjua. Napomena: Lemetr je svoju kosmološku hipotezu nazvao hipotezom „Prvobitnog atoma.“

*

Novinar: „Činjenica da prema Vašoj teoriji svemir ima početak (barem jedan početak), da li to za Vas ima religiozno značenje?“

Lemetr: „ Da odgovorim na Vaše pitanje, poenta je da se odbaci upravo ono što mnogi ljudi očekuju, poenta je da ja ne branim hipotezu „Prvobitnog atoma“ radi bilo kog verskog skrivenog motiva. Naravno, niko ne zna tačno šta je nečija psihologija.  Samo znam da svesno uopšte nemam tu ideju.“

Novinar: „Ako se ne varam, monsinjore, niste li upozorili verske vlasti čak i protiv...“

Lemetr (upada u reč): „Vidite, pre svega, previše poštujem verske autoritete koji dovoljno dobro znaju šta treba da urade. Ali svakako bih upozorio... Uvek sam upozoravao moje kolege, dobronamerne duhove, koji bi hteli raspravu o ovome… Ne postoji ništa specijalno u početku svemira. Početak nije mesto gde biste dodirnuli Boga kao hipotezu, kao Laplasov početni pokret, ili kako je rekao Džins, „prst Božiji je uzburkao etar“,  i  to je bio početak. To nije prijatna ideja za religiozni um. To je ideja koja Boga spušta u carstvo primarnih uzroka, i mislim da je jedan od doprinosa da teorija poput moje izbegava upravo takve teškoće.“

Novinar: „Dakle, da budemo jasni, vi odbijate da prihvatite ideju da Bog treba da objasni kretanje galaksija?“

Lemetr: „Naravno, to se podrazumeva! Apsolutno. Drugim rečima, ako Bog podržava galaksije, on se ponaša kao Bog, on ne deluje kao neka sila koja bi svemu protivrečila. Nije kao Volterov časovničar koji mora da navija svoj sat s vremena na vreme, zar ne ... (smeh). Eto!“

*

Da opet naglasimo. Lemetrova fizika je univerzalna, neosporna i ista za sve. Njegova verovanja, iskazana ovde i drugde su njegova. Mogu da budu simpatična, odbojna, ili irelevantna, kako je ko nastrojen. Ali zbog toga što su njegova, jesu interesantna.

Za kraj jedna anegdota, koja takođe baca svetlo na ovog čoveka. U najvećem delu intervjua Lemetr govori o odnosu svoje kosmološke hipoteze i one čiji je jedan od zastupnika bio skoro dve decenije mlađi Fred Hojl, jedan od pionira primene nuklearne fizike na astrofiziku i kosmologiju i vrlo glasni ateista. (Po jednoj teoriji zavere ovo poslednje je koštalo Hojla Nobelove nagrade.)

Kako piše Hojl, krenuli su on i Lemetr kući kolima sa nekog skupa u Rimu. Hojl je vozio a Lemetr koji je često išao u Rim i odlično poznavao Italiju, preuzeo je ulogu navigatora. Znalački je birao put kroz manja mesta gde su lepi trgovi, spomenici, fontane, ili bi se baš potrefilo da se tada tu održava neka slikovita lokalna svečanost. Put je potrajao nekoliko dana, u najboljem redu, bez ikakvih diskusija o religiji ili kosmologiji. Postojao je međutim, kako piše Hojl, samo jedan problem. Lemetr je voleo dugu podnevnu pauzu za obilan, ležeran ručak, uz dobro italijansko vino. Hojl bi mu se naravno pridružio a onda proveo sunčano popodne vozeći kao u bunilu, dok bi Lemetr blaženo dremao na zadnjem sedištu.

Šta da se kaže?