Rodio se 23. avgusta 1949. godine u Osijeku. Kasnije prelazi u Beograd gde je završio astronomiju 1972. magistrirao 1976. i doktorirao 1989. godine. 

U žiži naučnih interesovanja i istraživanja dr Kneževića nalaze se pre svega mala nebeska tela iz čega je proizašao niz radova oko određivanja masa i orbita asteroida. Posebnu pažnju Knežević posvećuje problemu haotičnog kretanja malih planeta, zatim astrografskim i fotometrijskim osmatranjima objekata Sunčevog sistema, dinamičkim procesima u Sunčevom sistemu, itd. Glavni naučni doprinos Kneževića (za sada) nalazi se u oblasti analitičkih teorija kretanja malih tela. 

Rad Zorana Kneževića vezan je za Astronomsku opservatoriju u Beogradu u kojoj tokom godina vrši niz različitih istaknutih funkcija, a od 2002. je i njen direktor. 

2009-te godine posto je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, a 2015. i njen redovni član. Trenutno u SANU je predsednik Odbora za nauku.

Dr Knežević spada u red najvećih poznavalaca malih tela u svetu, pa je, na predlog italijanskih astronoma, jedan asteroid (pod rednim brojem 3900) dobio ime Knezevic. 

Zoran Knežević je član više međunarodnih i domaćih astronomskih organizacija. 

Govori engleski i italijanski.

Akademik Knežević (desno) u razgovoru sa prf. Dragoslavom Petrović (NS PMF) i prof Draganom Stanić (predsednik Mstice srpske) tokom konferencije posvećene razvoju astronomije u Vojvodini