Svemirski teleskop Habl (Hubble Space Telesope, HST) ima ozbiljnu istoriju dugu gotovo 33 godine i to istoriju ispunjenu brojnim, često vrlo dramatičnim događajima od kojih su neki govorili o skorom kraju teleskopa, o njegovom deorbitiranju i odlasku u zaborav. 

Stubovi stvaranja snimljeni Hablovim (levo) i Vewbovim teleskopom

Ipak, teleskop i dan danas radi. Nekako se nametnulo pitanje šta će s njim biti nakon što Svemirski teleskop Džejms Veb (James Webb Space Telescope, JWST) bude postavljen u svoju orbitu. Džejms Veb je ipak moćniji teleskop i to ubedljivo o čemu jasno svedoče već njegovi prvi, test, snimci i mnogi su pomislili da zato Habl odlazi u staro gvožđe. 

Ali ozbiljni astronomi se užasavaju od takvih ideja i žele ostarelom teleskopu još dug radni vek. I zaista Habl nas i dalje ostavlja bez daha svojim novim snimcima svemira i astronomi i drugi naučnici govore  kako je Habl i dalje sposoban za velika otkrića.

HST

JWST je sposoban da detektuje infracrvene talase što ga čini idealnim da za posmatranje udaljenih galaksija, i to je sjajno, od tih moći ovog teleskopa nauka, ne samo astronomija, će imati nemerljive koristi. 

S druge strane HST posmatra svemir na drugim talasnim dužinama među kojima je naročito dragoceno ultraljubičasto svetlo visoke energije koje emituju npr. zvezde tokom svojih eksplozija. Sem toga, HST odlično vidi i na vidljivim talasnim dužinama i upravo sa tih dužina ovaj teleskop nas snabdeva fantastičnim fotografijama koje pune magazine sveta i zadivljuju čitaoce. 

Zbog ovakvih svojih mogućnosti HST je i dalje veoma tražen i njegov kalendar je toliko ispunjen da on nije u stanju svima da izađe u susret. Problem je zato u tome što Habl ne može još dugo da radi. Inženjeri se nadaju da on može da izdrži do kraja ove decenije, a uz nešto sreće i duže i da zađe u tridesete godine ovog veka. I problem je što Nasa ne planira da napravi još jedan moćan UV teleskop sledećih dvadeseta godina. 

Ali ima još nešto, možda od svega važnije. Habl i Veb mogu savršeno da se dopunjuju i da rade zajedno. Na primer, fotografije bližih galaksija koje je zabeležio Habl interesantno je porediti sa sličnim ali dalekim galaksijama koje je snimio Veb. Na taj način može da se dođe do zanimljivih podataka o evoluciji galaksija. Ili vrlo je korisno kada se izučavaju egzo planete snimljene i sa jednim i sa drugim teleskopom. Svaki daje podatke koji se ne vide drugim teleskopom. 

Sve u svemu najvažniji problem je koliko će još dugo Habl biti operativan, a to niko ne može pouzdano da kaže. Neki to pitanje porede sa pitanjem: kada će vam se auto pokvariti. Pa to niko ne može da zna. Od kako je postavljen u orbitu Habl je pet puta bio posećen radi popravke i nadogradnje. Bilo je to između 1993. i 2009. godine. Ali te posete su bile moguće dok je spejs šatl bio u upotrebi, a to ova letelica nije od 2011. godine. Od tada se uopšte ne planira nikakvo servisiranje Habla i taj teleskop je prepušten sam sebi te će da radi – dok radi. Osnovni sistemi koji održavaju teleskop u radu su funkcionalni, ali već odavno su stari, a svaki ugrađeni element ima neki svoj radni vek. Ponekad kada se nešto pokvari inženjeri poprave sa zemlje, recimo resetuju računar, dopune softver i slično. Sem toga operateri pronalaze radne procedure koje štede pojedine elemente teleskopa i na taj način uspevaju da im produže vek. Tako su promenili način na koji Habl komunicira sa satelitima za prenos podataka na Zemlju te umesto da svaki čas koriste ugrađene transpondere za prenos podataka onid sada prikupljaju više podatka te ih šalju na Zemlju u jednoj sesiji. Ređe aktiviranje transpondera produžava njihov radni vek. 

U svakom slučaju Habl je i dalje vrlo koristan instrument. Do sada je napravio preko 1,5 milion posmatranja, a njegove fotografije su poslužile za osvajanje novih znanja o svemiru do kojih nauka bez njega ne bi došla.