TV Astronomija

Agelast: Osiromašeni uranijum: efekti, mitovi i zablude | Prof. dr Koviljka Stanković

KS1

Naša nova gošća je prof. dr Koviljka Stanković, vanredna profesorka na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, za užu naučnu oblast nuklearna tehnika i predsednica Srpskog nuklearnog društva. S obzirom na novonastale okolnosti u našoj zemlji, pozabavili smo se temom zakonske regulative o nuklearnim programima, samim modularnim reaktorima, ali smo govorili i o principima rada reaktora, gorivima za reaktore gde smo pokrivali i teme poput jonizujućih zračenja i adresiranja mitova o uticaju osiromašenog uranijuma na ljude i životnu sredinu. Takođe smo pokrivali teme o primenama fizike atomskog jezgra na problem klimatskih promena, kao i primenu u medicini, agrokulturi, arheologiji i drugim oblastima. Naravno, jedan deo je posvećen, ne samo zračenjima, već i zaštiti od zračenja i upravljanju nuklearnim otpadom..

   

Opširnije: Agelast: Osiromašeni uranijum: efekti, mitovi i zablude | Prof. dr Koviljka Stanković

Write comment (0 Comments)

TED: Zašto naš univerzum možda postoji na prelomnoj tački

Prelom 1

Zašto naš univerzum možda postoji na prelomnoj tački / Why our universe might exist on a knife-edge

Najveće iznenađenje otkrića Higsovog bozona? Da u stvari nema iznenađenja. Đan Đudiče vodi nas kroz problem teoretske fizike: šta ako Higsovo polje postoji u ultra-gustom stanju koje može da znači kolaps svih atomskih materija? Na šaljiv i šarmantan način, Đudiče u glavnim crtama predstavlja mračnu sudbinu - i zašto još uvek ne moramo da brinemo o tome. (Snimljeno na TEDxCERN.)

Opširnije: TED: Zašto naš univerzum možda postoji na prelomnoj tački

Write comment (0 Comments)

Kakve su bile planete pre 3,8 milijardi godina?

Pre3.8mlrd 2

What Were The Planets Like 3.8 Billion Years Ago

Da li ste se ikada zapitali kako je naš solarni sistem izgledao u prošlosti? Da li su planete bile takve kakve su danas ili su izgledale potpuno drugačije? U ovom videu, putovaćemo nazad da saznamo kako su planete izgledale pre 3,8 milijardi godina.

 

Opširnije: Kakve su bile planete pre 3,8 milijardi godina?

Write comment (0 Comments)

Meseci Sunčevog sistema - Enkelad

EnkeladGM 2

Meseci Sunčevog sistema - Enkelad

Enkelad je jedan od Saturnovih unutrašnjih meseca, I šesti je po veličini u ovom planetarnom sistemu sa prečnikom od samo 500 km, međutim njegova skromna veličina ne treba da nas zavara jer je on jedan od najinteresantnijih objekata u čitavom sunčevom sistemu sa aspekta astrobiologije. U ovom videu otkrićemo šta sve znamo o Enkeladu, I videćemo zašto ovaj maleni mesec ima najbolje uslove za postojanje nekakvog oblika života van Zemlje.

Opširnije: Meseci Sunčevog sistema - Enkelad

Write comment (0 Comments)

TED: Budućnost popravljanja ljudskog tela / The future of repairing the human body

PopravkeTED 3

Budućnost popravljanja ljudskog tela / The future of repairing the human body

Kako ljudi žive duže nego ikada pre, potrebno je da nam implantati traju onoliko dugo koliko i mi sami, kaže bioinženjerka Nina Tendon. Upotrebom matičnih ćelija i digitalne proizvodnje, ona radi na uzgajanju anatomski preciznih rezervnih delova za ljudsko telo, zamenjujući oštećene kosti, hrskavicu i još štošta sa implantatima koji savršeno odgovaraju i doživotno traju.

 

Opširnije: TED: Budućnost popravljanja ljudskog tela / The future of repairing the human body

Write comment (0 Comments)

Šta ako donesemo vodu sa Evrope na Zemlju?

VodaEvrope 3

Šta ako donesemo vodu sa Evrope na Zemlju? / What If We Brought Europa's Ocean Water to Earth?

"Duboko ispod guste ledene površine Evrope leži okean veći od svih Zemljinih okeana zajedno. Ali to je prilično beskorisno. Pošaljimo tu vodu nazad na Zemlju. Kako bi mogao da iskopaš vodu ispod svog tog leda? Koliko bi trajala cela ova ekspedicija? I da li bi ova voda uopšte bila za piće?

 

Opširnije: Šta ako donesemo vodu sa Evrope na Zemlju?

Write comment (0 Comments)

Zašto je tako teško poslati orbiter ka Uranu i Neptunu i kako to možemo postići?

UranNeptun 2

Zašto je tako teško poslati orbiter ka Uranu i Neptunu i kako to možemo postići?

Uran I Neptun su najudaljenije planete sunčevog sistema I do sada smo ih posetili samo jednom putem sonde Voyager 2 još tokom 80tih godina, ali zašto se u međuvremenu nismo vratili da ih ponovo istražimo? U ovom videu otkrićemo zašto je tako teško posetiti ove udaljene planete, I videćemo jedan od predloga za slanje misije orbitera ka Uranu I Neptunu.

Opširnije: Zašto je tako teško poslati orbiter ka Uranu i Neptunu i kako to možemo postići?

Write comment (0 Comments)

Anizotropijom protivu gravitacije | Oliver Tošković | TEDxVršac

Anizotropija 2

Anizotropijom protivu gravitacije | Oliver Tošković | TEDxVršac

Da li ste primetili da Mesec na horizontu izgleda i do dva puta veće nago kada je u zenitu? Pošto sa priličnom sigurnošću možemo pretpostaviti da Mesec ne raste i smanjuje se, bar ne tokom jedne noći, ovu promenu možemo pripisati grešci našeg opažanja. Pored ove, postoje i druge iluzije koje ukazuju na drastične greške našeg opažanja. Ako zamislimo koliko je opažanje važno za naše svakodnevno funkcionisanje, od hodanja preko hranjenja do odnosa sa drugim ljudima, pitanje je zbog čega taj proces može biti toliko pogrešan? Zbog čega nas naš vid vara, u odnosu na šta nas zapravo vara i što je možda najvažnije, kada nas vara? I zašto je Oružjem protivu otmičara postalo Anizotropijom protivu gravitacije? Odgovore na ova pitanja ćete dobiti ako poslušate govor Olivera Toškovića..


Opširnije: Anizotropijom protivu gravitacije | Oliver Tošković | TEDxVršac

Write comment (1 Comment)

Ogroman kosmološki problem je možda jednostavno nestao

HubbleTension 3

Ogroman kosmološki problem je možda jednostavno nestao / A Huge Cosmology Problem Might Just Have Disappeared

Brzina kojom se univerzum trenutno širi poznata je kao Hablova konstanta. Poslednjih godina, različita merenja su dala različite rezultate za Hablovu stopu, neslaganje između teorije i posmatranja koje se naziva "Habl tenzija". Sada, tim astrofizičara tvrdi da je napetost Habla nestala i da su za to krivi podaci o supernovama. Hajde da pogledamo.

 

Opširnije: Ogroman kosmološki problem je možda jednostavno nestao

Write comment (0 Comments)

Komentari

  • mikac said More
    bas je pun info, hvala :D 1 dan ranije
  • jevgenin2004 said More
    :D Super je tekst. hvala i jos, slicnih,... 2 dana ranije
  • Duca said More
    >Što se žena tiče, pa verujem da je...
    3 dana ranije
  • Baki said More
    Jedna od najvećih prednosti Hubble... 4 dana ranije
  • Dragan Tanaskoski said More
    Ovo je zanimljiva tema, i traži širu... 4 dana ranije

Foto...