26.10.2023.

Barlov sočivo služi za povećanje žižne daljine teleskopa bez većeg produženja fizičke dužine teleskopa. Sočivo je ime dobilo po svom konstruktoru engleskom inžinjeru Peteru Barlovu (Peter Barlow, 1776–1862). U suštini to je rasipno sočivo koje se postavlja na odredjenoj udaljenosti ispred žižne ravni objektiva teleskopa. Od tog rastojanja zavisi i kolika će biti nova efektivna žižna daljina teleskopa.

Na šemi je predstavljen princip rada barlov sočiva, žižna daljina sočiva je –f (negativna), D je rastojanje sočiva ispred žižne ravni objektiva teleskopa, S je rastojanje između barlov sočiva i efektivne žižne ravni. Barlov sočiva se obično prave u varijanti fiksnog povećanja žižne daljine (npr. 2 x, 2,5 x, 3 x, 5 x), ali mogu biti i u varijanti promenljivog povećanja. Obično su barlov sočiva ahromatska negativna sočiva, ali prave se i u apohromatskoj verziji kod kojih je hromatska aberacija još bolje korigovana.

U praksi se ovo sočivo koristi da bi se dobilo veće uvećanje pri upotrebi samo jednog okulara. Naprimer ako vaš teleskop i korišćeni okular daje uvećanje 40 x uz upotrebu barlov sočiva od 2 x, dobijamo istim okularom uvećanje od 80 x.

Barlov sočivo se obično koristi za posmatranje ili snimanje sjajnijih objekata kao što su Mesec, planete, dvojne zvezde. Za posmatranje maglina nije pogodan, jer nam barlov sočivo smanjuje svetlosnu jačinu teleskopa (povećava f-broj, odnosno odnos žižne daljine tele-skopa i prečnika objektiva). Jedino ako je teleskop velike svetlosne jačine može se eventualno koristiti i barlov sočivo.

Najveće povećanje komercijalnih barlov sočiva je oko 5 x, a za veća uvećanja, pre svega pri snimanju, se koristi jedna druga metoda povećanja efektivne žižne daljine, a to je okularna projekcija.

Kod fotografskih objektiva takođe postoji barlov sočivo. Ono se montira između objektiva i fotoaparata i tako se dobija veća žižna daljina. Obično se zovu telekonvertori ili tele-extenderi.