Misije

Tone smeća razbacane unaokolo

mars smece1smPrilika za našu mladost i buduće inženjere

Civilizacija smo smeća, ono je postalo i problem i prilika. Danas uglancano novo vozilo kroz samo dvadesetak godina postaje oronula hrpa izbljedjelog lima i plastike. Smeće! Uz protek dovoljnog broja godina svo smeće izgubiti će se prirodnim procesima razgradnje. Ponešto od toga, igrom slučaja, preživjeti će eone a onda postati prave civilizacijske relikvije kojima ćemo se diviti čak i više nego njihovi tvorci. Svojevrsne statue „čovjeka-prostora-vremena“ na licu mjesta ili u domicilnom muzeju, odnosno kao pokradeni artefakti u nijemim imperijalističkim propovjedaonicama svjedoka prošlosti.

 

 

Kineski rover 'Yutu 2': tri godine i preko kilometra na daljoj strani Meseca

11

Kineska sonda 'Chang'e 4' postala je prvi ljudski artefakt koji je 3. januara 2019. meko sleteo na drugu stranu Meseca. Oko 12 sati nakon sletanja, sonda je aktivirala rover 'Yutu 2', koji je, logično, takođe ušao u istoriju kao prvo vozilo koje se kretalo 'onom' stranom našeg satelita. Od tada su prošle 3 godine i sve to vreme mali rover se kreće, polako ali neumoljivo. Nedavno je 'Yutu 2' (玉兔 二号) prešao oznaku od jednog kilometra na Mesecu 38. lunarnog dana misije (jedan lunarni dan je jednak jednom zemaljskom mesecu). Tačnije, 7. januara 2022. odometar 'Yutua 2' je pokazao 1003,9 metara. To svakako nije impresivna brojka, pogotovo u poređenju sa 10,54 km pređenih 'Луноходом 1' ili skoro 40 km 'Лунохода 2', ali nije loše za mali rover od 140 kg koji može da radi samo u određenim razdobljima lunarnog dana (kada Sunce nije prenisko ili previsoko na horizontu da bi mogla da se kontroliše da temperatura sistema ne izlazi van parametara vozila).

'Starship': Nebo mora da sačeka (na Raptor 2)

1Pre nekoliko meseci činilo se da smo nadomak prvog orbitnog lansiranja 'SpaceX-ovog' sistema 'Starship'. Montaža i testiranje prototipova 'Starshipa' S20 i 'Super Heavyja' B4, koji su javno prikazani prošlog avgusta, sve više je uzimalo maha s realnom mogućnošću lansiranja krajem godine. Ako bi i došlo do kašnjenja...

 

'POSEIDON': evropski 'hidrodron za istraživanje Titanovih jezera

1'Dragonfly', Nasina sonda koja će se sastojati od velikog drona koji će leteti nebom Titana, najvećeg Saturnovog meseca, biće lansirana 2027. godine. Ali ova sonda, koja će do ovog fascinantnog tela stići oko 2034. godine, neće istraživati metanska jezera i mora na severnoj hemisferi. Iz tog razloga i dalje se pojavljuju predlozi misija koje ne zanemaruju glavnu 'turističku' atrakciju ovog satelita. Poslednji od ovih projekata je 'POSEIDON, misija na Titan osmišljena za proučavanje jezera metana i etana. Misija bi morala da se sastoji od orbitera i 'površinskog' elementa, koji može biti ili veliki amfibijski dron, nazvan 'hidrodron' - vrsta plutajućeg 'Dragonflya' - ili mala flotila manjih dronova (ova posljednja opcija je jeftinija).

 

Pokušaj razumavanja organizacije kineskog kosmičkog programa

6S naglim porastom kineskih kosmičkih aktivnosti, lako je upasti u pogrešku misleći da je njihova organizaciona struktura slična Nasi-i ili Esi (obe su puno složenije i različitije organizacije nego što većina javnosti obično zamišlja, ali to je druga tema). Stoga se uobičajeno srećemo u medijima s pozivima na povećanje saradnje s Kineskom kosmičkom agencijom (CNSA), pod pretpostavkom da ova organizacija igra ulogu sličnu onoj Nase. Ali nije tako, nikako. Pokušaj razumevanja organizacije kineskog kosmičkog programa još je složeniji zadatak ako pokušamo da izbegneno ulaženje u detalje kineske politike koja se proteže kroz gustu mrežu odnosa između Komunističke partije Kine i nacionalne vlade na različitim nivoima, od Pekinga pa do najmanjih gradova. Tj., suočavamo se s temom koja bi stala u omanju knjigu, ali to nije cilj ovog posta. Pa prijeđimo na posao. Organizaciona šema kineskih kosmičkih napora može se sažeti u sledeću tabelu:

 

 

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
 
 
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka