Ovo je vrlo zanimljivo pitanje. Zapravo sve u vezi nastanka svemira spada u najznačajnija i najzanimljivija pitanja koja postoje. Sam proces dolaska do odgovora ima istoriju dugu više od jednog veka – ako ne računamo na razne pretpostavke koje su postavljane još u rano vreme, tj. od starih Grka.
Eta Karine je gigant među gigantima. U celoj galaksiji takvih zvezda ima svega nekoliko desetina (prema skoro 400 milijardi drugih). Da se nalazi na mestu Sunca, progutala bi sve planete zaključno sa Jupiterom. Njen prečnik iznosi 11 astronomskih jedinica, što je preko jednu i po milijarde kilometara. Sija pet miliona puta sjajnije od Sunca, a oko sebe se obrće brzinom koja dostiže 90% od teorijskog maksimuma. Eta Karine spada u najmasivnije zvezde u čitavom univerzumu. Da je malo veća već ne bi bila moguća.
Novo otkriće na Marsu će mnoge obradovati i razveseliti. Na susednoj planeti Nasin orbiter Reconnaissance, koji od 2006. godine obleće Mars i snima njegovu površinu, ovog puta je poslao snimak reljefa koji iz daleka, iz pozicije kamere letelice, liči na glavu medveda.
Ovako: uzmete 600 miliona tona vodonika i termički ga obradite na oko 10 miliona stepeni ili više. Posle kuvanja ostane vam 596 miliona tona helijuma, a ostalo, 4 miliona, ispari. Mislim, to što ispari je suva energija. Tako je bar u Suncu. Sunce svake sekunde isporuči u prostor toliku energiju od koje samo delić, nekoliko milijarditih delova, dospe do Zemlje i od te energije mi živimo. Mi, čitav živi svet planete.
Pre 50.000 godina kometa C/2022 E3 (ZIF), zvaćemo je jednostavno E3, došla je do Sunca, obišla ga i zatim se vratila u tamne dubine Sunčevog sistema – sve do sada. Sada je ona ponovo tu, kod nas, ponovo je obišla Sunce i upravo ovih dana proći će na najmanjem rastojanju od Zemlje.
Dok je pažnja zemaljskih astronoma usmerena prema malo vidljivoj kometi C/2022 E3 (ZTF), koja će 1. februara proći pored Zemlje na udaljenosti od oko 42 miliona km, u svoj perihel oko Sunca ulazi kometa 96P/Machholz.
Eto mene i jedna od onih koje pravim bez velikih pretenzija neko onako za uspomenu! Pravljena je nekih 100 km od kuće u pravcu mora, jer je tamo bilo koliko toliko jasnoga vremena i pola Lune, tako da sam vidio postavit robu, hehe!
Juval Noa Harari je istoričar, filozof i autor bestselera „Sapiens“, „Homo Deus“, „21 lekcija za 21. vek“ i serijala grafičkih romana „Sapiens: grafička istorija“. Danas se smatra jednim od najuticajnijih javnih intelektualaca u svetu.
Eta Karine je gigant među gigantima. U celoj galaksiji takvih zvezda ima svega nekoliko desetina (prema skoro 400 milijardi drugih). Da se nalazi na mestu Sunca, progutala bi sve planete zaključno sa Jupiterom. Njen prečnik iznosi 11 astronomskih jedinica, što je preko jednu i po milijarde kilometara. Sija pet miliona puta sjajnije od Sunca, a oko sebe se obrće brzinom koja dostiže 90% od teorijskog maksimuma. Eta Karine spada u najmasivnije zvezde u čitavom univerzumu. Da je malo veća već ne bi bila moguća.
Novo otkriće na Marsu će mnoge obradovati i razveseliti. Na susednoj planeti Nasin orbiter Reconnaissance, koji od 2006. godine obleće Mars i snima njegovu površinu, ovog puta je poslao snimak reljefa koji iz daleka, iz pozicije kamere letelice, liči na glavu medveda.
Yuval Noah Harari
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
