Sovjetska 'Луна-2' je još 1959. prva u istoriji dospela na Mesec, 'Венера-3' je 1966. prva dospela na Veneru, a 'Марс-2' je 1971. prvi put u istoriji speteo na Mars. Naučnici su imali jedinstvenu priliku da istraže od čega se tlo sastoji. Ko je i kako osmislio i napravio instrumente za to.
What it's like to live on the International Space Station
BENJAMIN GRANT
Benjamin Grant je stvorio medijum koji nam govori o uticaju i odnosu čoveka prema Zemlji. Osnivač je Daily Overview, jednog od danas najpopularnijih blogova na svetu. Snimke iz Dilu Overviewa se objavljuju u stotinoma publikacija širom sveta...
...Samo je 558 ljudi ikada bilo u svemiru. 558 ljudi imalo je priliku promatrati Zemlju s divljenjem, čuditi se našem planetu, plutajući u beskonačnom moru tame. Ali što da je ta brojka bila veća?
Stalno pričamo o Plutonu, o Saturnu ili Marsu. Ali se vrlo retko pominje Jupiter. Zašto? Pa to je Zevs, Jupiter, najveća planeta solarnog sistema. Ima 318 puta veću masu od Zemlje
Stiže nam nov supermesec! Događaj je zakazan za 9. marta ove, 2020. godine u 16 sati 30 minuta i 03,06 sekundi, prema podacima CalSky za Novi Sad (razlike za ostala mesta regiona su gotovo zanemarljive)
Napokon možemo da Nasinu misiju 'Mars 2020' nazovemo pravim imenom. Rođak rovera 'Radoznalost' ('Curiosity') zvaće se ... 'Postojanost'! Ime je odabrano zahvaljujući konkursu koji je organizovala NASA u kojem su sudelovali američki studenti. Od ukupno 28.000 prijava, žiri je broj redukovao na 155 imena. Potom je NASA organizovala javni online konkurs za odabir među devet finalnih imena, a to bi bila Clarity, Courage, Endurance, Fortitude, Ingenuity, Perseverance, Promise, Tenacity i Vision. Konačnu odluku doneo je Thomas Zurbuchen, šef naučnog otseka Nase, iako se verojatno konsultovao sa drugim direktorima agencije pre nego što je doneo konačnu odluku 5. marta.
Naša planeta ima ograničene resurse, ali neke od sirovina koje ćemo uskoro potrošiti možemo pronaći u kosmosu. Konkretno, na asteroidima, malim telima s gotovo neograničenom količinom metala, 'retkih zemalja' i drugih elemenata koji na Zemlji počinju da nestaju[1] (ili koji imaju sve skuplje troškove ekstrakcije u smislu energije i zaštite okoline). Ovo atraktivno polazište osnova je za rudarenje na asteroidima. Ali, ostavljajući po strani tehnologiju za izvlačenje elemenata i jedinjenja iz asteroida kakvu danas ne posedujemo, kakvi su zapravo ti metalni asteroidi?
'Voyager-2' ostaje sam u međuzvezdanom kosmosu do 2021.
Baš sam nedavno pisao o Putnicima i mislio sam da više neće biti vesti od njih dok se ne ugase. Ali mafiš – NASA je javila da će 'Voyager-2' ostati bez kontakta sa Zemljom najmanje 11 meseci! Da li to diskretno dižu ruke od njega ili je nešto trivijalnije u pitanju? Pročitaj.
Sledećeg meseca će biti tačno 83 godine od kada je osnovana jedna od kompanija bez koje bi istorija svetske kosmonautike bila drastično okrnjena. Kompanija je osnovana davne 1937. godine kao OKB-301, sovjetski biro za konstruisanje. Oktobra 1945. godine, za šefa konstruktorskog biroa dolazi inženjer Semjon Lavočkin. Tokom II sv. rata njegovi klipni avioni su činili okosnicu avijacije Crvene armije, da bi se kasnije, posle rata, prebacili na projektile i mlazne avione. Nakon smrti glavnog inženjera, OKB-301 je podlegao rastućoj moći Vladimira Čelomeja i krajem decembra 1962. postao podružnica OKB-52 №3, koji će godinama biti glavni konkurent Koroljevu. Naročito su postali slavni po uspešnim međuplanetnim sondama za donošenje uzoraka sa Meseca, programu 'Lunohod' i programima 'Vega', 'Fobos' itd. Bivši OKB-301 je 1971. promenio nazim i postao NPO 'Lavočkin'. Početkom 2012, direktori 'Lavočkina' su se suočili s administrativnom kaznom zbog toga što su napravili propuste prilikom dizajniranja računara što je uzrokovalo pad ruskog broda 'Fobos-Grunt'. Ovog leta ih očekuje veliki ispit, jer svi iščekujemo 'ExoMars' koji će nositi ruski lender.
(ne, ovo nije priča o novom Nasinom brodu već o nečem mnogo VEĆEM)
Navikli smo da čitamo kako su međuplanetna putovanja skupa, složena i da zahtevaju mnogo vremena. Znamo da će putnička misija na Mars potrajati duže od godinu dana, možda i tri. Ali šta ako to nije istina? Šta ako ti kažem da možemo da stignemo do Crvene planete za mesec dana? Ili da smo u stanju da pošaljemo ka Jupiteru brod sa 20 ljudi? I sve to koristeći tehnologiju od pre četiri decenije. Čini se nemogućim, ali u stvarnosti je vrlo jednostavno: treba nam samo hiljadu nuklearnih bombi male snage!