Spirale, spirale, spirale...

Polje galaksija oko spiralne galaksije LEDA 2046648.

Galaksije uglavnom u nijansama narandžaste ali i drugih boja. Neke galaksije su dovoljno velike da im se razaznaju spiralni krakovi neke su obične svetle mrlje. Spiralna galaksija LEDA 2046648 pri dnu, na nešto više od milijardu svetlosnih godina od Zemlje, sa drugom galaksijom ispod nje imaju blistava jezgra i oblasti formiranja zvezda koje osvetljavaju njihove spiralne krakove.

Jedan od Vebovih osnovnih naučnih ciljeva je posmatranje udaljenih galaksija u ranom univerzumu da bi se razumeli detalji njihovog formiranja, evolucije i sastava. Infracrveni vid pomaže da se zaviri u prošlost, pošto je svetlost ovih udaljenih galaksija pomerena ka infracrvenim talasnim dužinama. 

Upoređivanje ovih sistema sa galaksijama u lokalnom univerzumu pomoći će da se shvati kako su galaksije rasle i formirale strukturu koju danas vidimo. Veb će ispitati hemijski sastav hiljada galaksija da bi rasvetlio kako su se teški elementi gradili i formirali i kako su galaksije evoluirale.

Da bi u potpunosti iskoristili Vebov potencijal za arheologiju galaksija, astronomi i inženjeri moraju prvo da kalibrišu instrumente i sisteme teleskopa. Svaki od Vebovih instrumenata sadrži lavirintski niz ogledala i drugih optičkih elemenata koji preusmeravaju i fokusiraju svetlost zvezda prikupljenu od strane Vebovog glavnog ogledala. 

Ovo zapažanje je deo kampanje za puštanje u rad Vebovog infracrvenog imidžera i spektrografa bez proreza (NIRISS). 

NIRISS je instrument koji podržava operacije u tri režima posmatranja. Ima kameru koja može da se koristiti sa NIRCam kamerom za dodatna snimanja. Poseduje spektrograf bez proreza, gde se sva svetlost koja pada na kameru rasipa u spektar. Za razliku od običnog spektrografa, izvor svetlosti u spektrografu bez proreza nije uski prorez. NIRISS nudi spektroskopski režim koji je specijalno dizajniran za karakterizaciju egzoplaneta korišćenjem tranzitne spektroskopije koja omogućava proučavanje hemijskog sastava atmosfere egzoplanete kada ona prođe ispred zvezde domaćina. Prateći senzor za fino navođenje instrumenta omogućava Vebu da ostane stabilno zaključan i sa veoma visokom preciznošću usmeren na određeni cilj, čak i onaj koji se kreće. Ovako visokom preciznošću dobijaju se spektri i slike visoke rezolucije. NIRISS će pokazati da li spektri udaljenih planeta pokazuju linije karakteristične za molekule vode, ugljen-dioksida, metana i kiseonika u njihovim atmosferama – ključnih za potragu za životnim uslovima. NIRISS je obezbedila Kanadska svemirska agencija.

NIRCam je snimio ovu sliku sa galaksijama dok je NIRISS posmatrao belog patuljka VD1657+343, dobro proučavanu zvezdu. Ovo omogućava astronomima da tumače i upoređuju podatke iz dva različita instrumenta i da karakterišu performanse NIRISS-a. 

SVE JE FIZIKA Miša Bracić