Pre skoro dvadeset godina otac i ja smo rešili da napišemo svojevrsnu enciklopediju, u kojoj ćemo da obuhvatimo sve oblasti nauke koja nas je interesovala. Dogovorili smo se da bude podeljena u desetak nezavisnih poglavlja, u kojima će se govoriti o velikim otkrićima i pronalascima iz pojedinig oblasti. Otac se orijentisao na elektrotehniku, hemiju, geologiju i geografska otkrića, a ja na astronomiju i astrofiziku, nuklearnu fiziku, kalendar i ostalo.[1]
U to vreme ništa nismo znali o računarima već smo prve stranice buduće knjige pisali na kucaćoj mašini. Sećam se mukotrpnog seckanja i umetanja pasusa koja su nam promakla ili se 'pojavila' u međuvremenu. Srećom, spasio nas je jedan situirani prijatelj koji nam je poklonio laptop, čudo tehnike u to vreme. Naravno, trebalo je sada sve ubaciti u računar, naučiti o tabelama, ubacivanju slika i fusnota, paginiranju, napraviti margine i tipizirane naslove, i trista čuda, i to onako, usput, pored brige o maloj bebi, porodici, i samom pisanju knjige...
Naravno, ne treba mnogo da objašnjavam šta je značilo za nekog ko piše o pronalascima izlazak na internet. Do tada smo otac i ja imali ličnu 'arhivu' – brdo fascikli sa isečcima iz časopisa i novina, godinama brižljivo biranih i čuvanih – a sada je čitav svet bio naš!
Pišući deo o Sunčevom sistemu, jedan od zadataka mi je bio da opišem svaku planetu pojedinačno: mase, dimenzije, spljoštenost, nagibi orbita, brzinu rotacije oko ose i Sunca, o magnetnom polju, satelitima, prstenovima i sl. Crnački posao, jer je bilo na desetine relevantnih sajtova i podataka u kojima je trebalo znati snaći se. Posle dugog mozganja smislio sam da slavna enciklopedija Britanika, koja ima 32 toma i 35.000 stranica i postoji 250 godina, treba da ni bude glavna referenca. Međutim, vremenom sam video da bi bilo bolje držati se Nase jer su brže i preciznije ažurirali podatke. Kao svaki manijak, beležio sam vredno i punio tabele brojevima sa 5 decimala, koje sam neprestano prepravljao kako neka međuplanetna sonda pošalje nove rezultate. Možeš samo da sanjaš kako je izgledao rad na Jupiteru ili Saturnu, sa desecima starih i novih satelita koje su otkrili 'Voyageri', sa novim podacima o orbitama i periodima. Užas! Stranice su se množile a mi smo zabrinuto posmatrali kako debljina knjige neumoljivo raste.
A onda sam jednog dana, sasvim slučajno, tražeći na netu zanimljiv podatak kako se Mars vidi sa Dejmosa i Fobosa, naletim na jedan sajt koji je nudio taj podatak. Iznenadim se jer to nisam mogao nigde da pronađem. Kliknem i – predamnom se otvori Aladinova pećina! Fenomenalne animacije putanja svih objekata solarnog sistema, najnoviji mogući podaci o svemu i svačemu, i ono što je mene posebno interesovalo – komparativni podaci i njihovi tabelarni prikazi. Pao sam u nesvest! Otkačio sam se od dosadne Nase i prešao na novi sajt. Mom iznenađenju nije bilo kraja kada sam ustanovio da je sajt privatan i da ga održava i ažurira jedan dečko, Poljak, pod imenom Andrzej Karoń. Odmah ga pozovom da se upoznamo. Bio je oduševljen mojim hvalama o njegovom radu i ponudio mi svaku pomoć. Umeo je da izračuna veličinu 'Voyagera' kada bi mogli da se vide sa Zemlje, ili magnitudu Ganimeda kada bi ga gledali sa Evrope. Nažalost, posle nekoliko godina je prodao svoj fenomenalni sajt, koga je novi gazda momentalno ugasio. Andžej je pravio planove da dođe s devojkom u Beograd ali su raskinuli a on potpuno odlepio. Posle smo se godinama dopisivali, poslednji put kada je privatno otišao u Černobilj i lično se uveri o čemu se radi. Pravio je divne fotografije i te slike je objavio i AM.
Ono što je Poljaka izdvajalo od svih koje sam poznavao, to je bila njegova 'specijalka': binarni asteroidi. U to vreme broj malih planeta sa mesecima je bio mali. Prvi put se posumnjalo da tako nešto uopšte postoji bilo je 1977, kada je jedan Amer, astronom-amater, zahvaljujući okultaciji posumnjao da asteroid glavnog pojasa 6 Hebe poseduje pratioca. Trebalo je 17 godina da se i zvanično prvi put potvrdi da asteroid 243 Ida ima satelit nazvan Dactyl. Karon je zvao sve najveće svetske lovce na asteroide, Luua, Truilla, Jewitta, i uvek je imao taze podatke iz prve ruke. Često me je zvao u pola noći da mi sa uzbuđenjem u glasu javi da je otkriven još jedan! Bio sam počašćen i povlašćen jer sam znao vesti koje će tek sutradan biti u vestima. Ne sećam se podataka, ali mislim da je u to vreme bilo poznato stotinjak malih planeta sa satelitima (neki su ih imali i više od jednog!), a danas ih zvanično ima 384 sa 403 poznata pratioca a poznajemo i 4 prstena.
Ovaj text posvećujem velikom prijatelju Andžeju.
Andrzej Karon – pre 20-ak godina imao je bolji sajt o solarnom sistemu nego NASA.
Nova studija Sautvest istraživačkog insistuta (SwRI) koju su potpisali naučnici i doktori Rodrigo Leiva i Marc Buie, otkrila je binarnu prirodu trans-Neptunskih objekata (TNO). Leiva i Buie su koristili podatke dobijene od strane istraživačke okultacione mreže (RECON, Research and Education Collaborative Occultation Network), građanske mreže naučnih istraživanja posvećene promatranju spoljnjeg Sunčevog sistema. Studija je objavljena prošlog mjeseca u časopisu 'The Astrophysical Journal'.
Transneptunci su mala ledena tela koja kruže oko Sunca dalje od Neptuna, koji je daleko od Sunca oko 30 AJ. Binarni TNO se javljaju kad se dva od ovih objekata međusobno okreću jedan oko drugog dok zajedno kruže oko Sunca. Leiva i Buie su otkrili dva objekta u posebno bliskoj gravitacionoj konfiguraciji.
Umetnički prikaz dva TNO objekta koja su nedavno otkrili naučnici. Radilo se o (523764) 2014 WC510.
Par je otkriven pomoću zvezdane okultacije, koja se događa kada objekt prolazi između Zemlje i udaljene zvezde koja skriva, ili 'okultuje', zvezdu od pogleda. Promatrači smešteni na putu senke objekta mogu da zabeleže kako zvezda trepne i ponovno se pojavi. Dužina vremena dok objekat blokira zvezdanu svetlost može da se iskoristi za određivanje njegove veličine.
'U ovom slučaju se ispostavilo da je okultirana zvezda takođe binarni sistem. Binarne zvezde nisu neobične, a nisu neobični ni binarni objekti', rekao je Buie. 'Ali je neobično da smo imali binarni TNO koji je skrivao binarnu zvezdu.'
'Ono što je takođe zanimljivo i neobično su karakteristike ovog objekta', rekao je Leiva. 'Dve komponente su prilično blizu, međusobno su udaljene samo 350 kilometara. Većina binarnih TNO-a je veoma razdvojene, obično 1000 kilometara ili više. Ova blizina čini ovu vrstu binarnih TNO-a teškim za otkrivanje drugim metodama, što je ono za šta je RECON i osmišljen da postigne.'
Otkriće novog TNO omogućio je RECON, kolekcija od 56 promatračkih stanica koje se protežu od Yume u Arizoni do Orvillea u Washingtonu. Projekat koji finansira NSF pruža svakoj stanici niz posmatračke opreme, uključujući teleskope od 11 inča.
Leiva, Buie i direktor Fiske planetarijuma dr John Keller podučavali su srednjoškolske učitelje za upravljanje stanicama i promatranje okultacija kako bi potom mogli da nauče učenike kako da izvrše ista zapažanja. RECON je najavio da će nekoliko učenika nastaviti istraživanja odlaskom na fakultet.
'Za mene je ovaj projekt u najboljem slučaju građanska nauka', rekao je Buie. 'Oni uče, promatraju i pomažu u prikupljanju podataka. Da to nisu učinili, ne bismo saznali više o tim objektima.'
Stanice RECON se obično postavljaju u malim zajednicama duž idealne linije, od južne do sjeverne granice Sjedinjenih Država, za promatranje zvjezdanih okultacija. Osam dodatnih stanica osnovali su u Kanadi 2018. godine kolege Leiva i Buie.
Stanice za posmatranje okultavije. Zelenim su obeležene lokacije opremljene teleskopima i kamerama, plavo su lokacije samo s kamerama a lila volonteri sa sopstvenim teleskopima (bilo ih je 64).
Leiva i Buie će nastaviti potragu za ranije neprimećenim TNO-ima, s ciljem otkrivanja jesu li bliski binarni elementi uobičajeni ili neuobičsjeni u našem Sunčevom sistemu.
'Većina modela Sunčevog sistema ukazuje da su binarci vrlo česti, posebno bliski binarci poput ovog', rekao je Leiva. 'Ako imamo preciznu metodu merenja koliko su česti, možemo da precizno podesimo ove modele.'
'Naš je glavni cilj je da saznamo koliko su česti binarni TNO-i', rekao je Buie. 'Je li ovaj objekt jedan od milion ili je poput 90% njih? To nas sve podstiče da izradimo bolje modele formiranja Sunčevog sistema.'
[1] https://www.astronomija.org.rs/knjiara/9436-neka-velika-otkrica-i-pronalasci-koji-si-promenili-istoriju-covecanstva
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
