- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: četvrtak, 08 decembar 2016 15:51
-
Autor Draško Dragović
Мisija „ExoMars 2016“ je imala peh da je 19. oktobra započeta „grubim sletanjem“ lendera „Schiaparelli“ što je rezultiralo njegovim gubitkom, tako da su mnogi zaboravili da je orbiter TGO („Trace Gas Orbiter“) još živ i da se uredno okreće oko Marsa. Trenutno se nalazi na jako izduženoj eliptičnoj orbiti – 230 km × 98.000 km – sa periodom od 4,2 dana, i zato je još uvek daleko od svoje finalne naučne kružne orbite u koju će krajem sledeće godine ući neprestano koristeći metod aero-kočenja. Ipak, to nije sprečilo četiri sondina instrumenta da se uključe između 20. i 28. novembra radi sprovođenja složenih procesa kalibracije. Pogledajmo šta su nam od tada otkrili.
Opširnije: Prvi rezultati sonde „ExoMars TGO“
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: nedelja, 23 oktobar 2016 12:00
-
Autor Marino Tumpić
Orbiter uspješno u Marsovoj orbiti, lander eksplodirao pri udaru u Marsovo tlo
Opširnije: ExoMars 2016 – veliki uspjeh u sjeni neuspjeha
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: subota, 22 oktobar 2016 12:58
-
Autor Marino Tumpić
Europsko-ruski lander razbio se o Marsovo tlo
Opširnije: Zapečaćena sudbina Schiaparellija
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: sreda, 01 jun 2016 16:35
-
Autor Draško Dragović
Odbrambene vazdušno-kosmičke snage Rusije (VKO) lansirale su 29. maja 2016. u 08:44 UTC raketu “Союз 2.1б“/“Фрегат-М“ sa rampe №4 (SK-4 ili 17П32-4) Zone 43 kosmodroma Pleseck (ГИК-1). Na vrhu rakete krio se satelit za globalnopozicioniranje „ГЛОНАСС-М №53“ („Космос 2516“). Uprkos imenu, ovaj satelit „ГЛОНАСС-М“ je 45. koji je dospeo u kosmos i tek sedmi lansiran sa Plersecka (deveti, ako se računaju i dva “ГЛОНАСС-а-К1“). Ostali „ГЛОНАСС-i“ su lansirani u trojkama sa Bajkonura raketama „Протон-М“. Početna orbita je imala dimenzije 19.124×19.152 km i nagib 64,8°. Bilo je ovo 9. lansiranje rakete „Союз“ u 2016. i 3. sa Plesecka. Rusi planiraju da ove godine pošalju osam satelita „ГЛОНАСС“.
Opširnije: Postavljen satelit „ГЛОНАСС-М №53“ („Союз-2.1б“)
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: utorak, 12 januar 2016 13:01
-
Autor Draško Dragović
Nisam zaboravio na “New Horizons”. Iako smo već u 2016, sonda i dalje šalje nove podatke, a tim misije nastavlja da iz onih već prispelih izvlači informacije. Neke od poslednjih imaju veze sa analizom fascinantnih planinskih venaca koje okružuju ravnicu Sputnik Planum, istočni kraj karakterističnog “srca” patuljaste planete. Od samog početka znamo da se ti venci moraju sastojati od vodenog leda, jer nijedan drugi led ne bi mogao da dostigne takvu visinu. Ali ono što je iznenađujuće jeste mogućnost da te planine predstavljaju zapravo ledene sante koje plutaju na azotnom ledu.
Opširnije: Planine vodenog leda plove površinom Plutona
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: nedelja, 04 oktobar 2015 12:02
-
Autor Grujica Ivanović
Prvo lansiranje rakete-nosača nosivosti 53t Falcon Heavy (FH) kompanije SpaceX planirano je krajem aprila / početkom maja 2016. Novi lanser ima veliki značaj kako za komercijalne, tako i za planove Ilona Maska vezane za kolonizaciju Marsa.
Opširnije: Super-raketa kompanije SpaceX kreće u proleće 2016.
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: sreda, 29 april 2015 18:51
-
Autor Draško Dragović
Pre dve godine počelo je da se govori o “SLIM”-u (Smart Lander for Investigation Moon), japanskom predlogu za istraživanje lunarne površine. Iako sonda još uvek nije odobrena, sve pokazuje da će se to uskoro dogoditi. “SLIM” je favorit za osvajanje treće runde low-cost sondi Japanske kosmičke agencije, nazvane SPRINT-C. SPRINT-A je ustvari kosmička ultraljubičasta opservatorija “Hiasaki”, lansirana 2013., dok će SPRINT-B, satelit “ERG” (Energization and Radiation in Geospace),biti lansiran ove godine.
Opširnije: „SLIM“: povratak Japana na Mesec 2018. godine
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: četvrtak, 20 novembar 2014 16:23
-
Autor Draško Dragović
Bilo je samo pitanje vremena. Čim je međunarodna klima prinudila Rusiju da po ekonomskim pitanjima potraži savezništvo sa Kinom, odmah su počeli da se čuju prvi glasovi u vezi partnerstva između dve zemlje. To nisu bili bilo kakvi glasovi već ni više ni manje nego čelnika Ruske kosmičke agencije, Olega Ostapenka. On je sugerisao da bi ruski kosmonauti mogli da učestvuju u misijama kineslog broda „Shenzhou“ ka kosmičkoj stanici „Tiangong“. Zauzvrat, kineski astronauti[1] bi mogli da doputuju jednim od ruskih „Sojuza“ na Međunarodnu stanicu (ISS).
Opširnije: Zajednička kosmička misija Rusa i Kineza?
Мisija „ExoMars 2016“ je imala peh da je 19. oktobra započeta „grubim sletanjem“ lendera „Schiaparelli“ što je rezultiralo njegovim gubitkom, tako da su mnogi zaboravili da je orbiter TGO („Trace Gas Orbiter“) još živ i da se uredno okreće oko Marsa. Trenutno se nalazi na jako izduženoj eliptičnoj orbiti – 230 km × 98.000 km – sa periodom od 4,2 dana, i zato je još uvek daleko od svoje finalne naučne kružne orbite u koju će krajem sledeće godine ući neprestano koristeći metod aero-kočenja. Ipak, to nije sprečilo četiri sondina instrumenta da se uključe između 20. i 28. novembra radi sprovođenja složenih procesa kalibracije. Pogledajmo šta su nam od tada otkrili. 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
