Osmog aprila 2017. u 86. godini preminuo je slavni sovjetski kosmonaut Georgij Grečko. 

Grecko

Georgij Grečko (1931-2017.)

Tiho odlaze kosmički heroji. Koliko pred kraj prošle godine, rastali smo se sa Džonom Glenom, prvim Amerikancem u orbiti (sahranjen je pre tri dana, na Arlingtonskom nacionalnom groblju u Vašingtonu). Onda, početkom ove godine, preminuo je Judžin Sernan - poslednji čovek sa Meseca, a sada opraštamo se sa još jednom kosmičkom legendom - sovjetski kosmonautom Georgijem Mihailovičem Grečkom. Preminuo je izjutra 8. aprila 2017. u bolnici Verasajeva u Moskvi.

Prvi put sam za kosmonauta Grečka čuo januara 1975. kada sam bio VI razredu osnovne škole. U večernjem dnevniku TV Beograd Milivoj Jugin je objavio da je sa kosmodroma Bajkonur lansiran novi kosmički brod "Sajuz-17" sa dvojicom kosmonauta. Komandant posade je bio potpukovnik Aleksej Gubarjev, dok je brodski inženjer Georgij Grečko.

 PosadaSajuza

Posada "Sajuza-17" - Grečko (levo) i Gubarjev

U februaru 2015. iznenada je preminuo kosmonaut Gubarjev. Iako zdravstveno već oronuo, Grečko je prisustvovao sahrani, ali je samo nekoliko meseci kasnije zbog problema u radu srca hitno odvežen u bolnicu. Kada je, samo nekoliko dana kasnije izašao iz bolnice, dao je jedan od poslednjih intervjua. Na pitanje kako objašnjava to da je toliko puta bio na kora do smrti i da je uvek uspeo da je izbegne, u šali je odgovorio - "to je zato što mene čuvaju dva anđela čuvara". Naime, kada je rođen, bilo je to 25, maja 1931. u Lenjingradu, njega su krišom od roditelja (otac Ukrajinac, a majka Beloruskinja) koji su pripadali Komunističkoj partiji SSSR, odvojeno krstile obe babe - prvo ona po ocu, pa onda baba po majci. One su to uradile bez znanja jedne druge.

"Kažu da kada se krstite", rekao je Grečko, "vi dobijate jednog anđela čuvara koji vas čuva do kraja života. Kako sam ja dva puta i to tajnio kršten, ja sam dobio dva anđela čuvara".

I stvarno Grečko je imao itekako veliku sreću tokom dugog i tako interesantnog života. Za vreme II svetskog rata preživeo je Lenjigradsku golgotu. Još kao srednjoškolac (pohađao je srednju školu Karla Maja), 1947. učestvovao je u zapolarnoj geološkoj ekspediciji na Kolskom poluostrvu. Po završetku srednje škole 1949, maštajući o kosmosu i raketama pokušava da se upiše na čuveni Moskovski avijacioni institut (MAI), ali bez uspeha. Naime, kada je spomenuo da želi da studira rakete, nisu hteli da ga puste da uđe u zgradu MAI, misleći da mora da je neki špijun. U to vreme, spominjanje reči "raketa" bilo je maltene zabranjeno - čak i u konstruktorskim biroima gde je e projektovana kosmička tehnika za raketu se govorilo "naprava".

Zbog toga, Grečko e vraća u Lenjigrad i upisuje se na Lenjigradski vojno-mehanički institut gde je diplomirao 1955. i postao inženjer mehanike. Diplomski na temu lansiranja raketa sa podmornica je branio, ni manje-ni više, nego u OKB-1, čuvenom Konstruktorskom birou Sergeja Karaljova gde su se projektovale kosmičke rakete, prvi veštački sateliti, mesečeve i međuplanetarne stanice i kosmički brodovi. Godine 1967. odbranio je magistarki rad na temu sistema za spuštanje mesečevih stanica "Luna-9" i "Luna-13", dok je 1984. doktorirao fizičko-matematičke nauke.   

Po diplomiranju, Grečko prelazi da radi u OKB-1 i, samo šest meseci kasnije dobija zadatak da proračuna putanju leta rakete-nosača za vreme lansiranja prvog sputnjika. Kasnije je, međutim taj prvi sputnjik koji je težio pola tone zamenjen malim, jednostavnim i mnogo lakšim sputnjikom PS-1 ("Sputnjik-1"), ali je lansiran 1958. kao treći sovjetski sputnjik.

Zanimljivo, pre nego što je oficijelno postao kosmonaut, Grečko je maja 1964. prošao kroz medicinska ispitivanja sa još 13 inženjera-kandidata iz OKB-1 za let na prvom višesedom kosmičkom brodu "Vashod". Međutim, nije uvršten u najuži izbor kandidata.         

Nekoliko meseci posle smrti Karaljova, krajem maja 1966. Grečko postaje kosmonaut-kandidat konstruktorskog biroa CKBEM (preimonovani OKB-1), koji je danas dobro poznato podimenom Raketno-kosmička korporacija "Energija" koja nosi ime Sergeja Karaljova. Dve godine kasnije, po završetku osnovne obuke, ukazom Karaljovjevog naslednika Vasilija Mišina, Grečko dobija status kosmonauta-inženjera koji je zadržao do maja 1986. kada je iz NPO "Energija" prešao u Institut fizike atmosfere AN SSSR gde je šest godina radio kao kosmonaut-instruktor u laboratoriji za istraživanja atmosfere iz kosmosa.

U CKBEM-u, Grečko je obavio sve neophodne pripreme kroz koje su prolazili i vojni kosmonauti u Zvezdanom gradu. Međutim, oktobra 1966. za vreme padobranskih skokova, polomio je nogu, pa jedno vreme napušta pripreme. Posle oporavka, vraća se među kosmonaute i do februara 1969. prolazi kroz obuku letova u okviru programa L-1 leta oko Meseca. Tom prilikom je boravio u Somaliji, gde je sa grupom kosmonauta proučavao zvezde i sazvežđa Južne nebeske polusfere.

Put Georgija Grečka do prvog kosmičkog leta je bio veoma dug i praćen mnogobrojnim pripremama što kao član rezervnih posada, što u okviru osnovnih ekipa kosmonauta. Prvo direktno imenovanje u jednu od kosmičkoh posada je usledilo februara 1969, kada je Grečko određen za brodskog inženjera rezervne posade sva tri "Sajuza" koji su trebali da obave grupini let tri kosmička broda krajem te godine. Sledeće godine bio je dubler brodskog inženjera kosmičkog broda "Sajuz-9" (Vitalija Sevastjanova) koji je obavio dugotrajan kosmički let. Zatim, se pripreamo kao lan osnovne posade aktivnog broda "Sajuz" u okviru programa "Kontakt" od koga se sredinom 1971. odustalo.  Od oktobra 1971. do jula 1972. Grečko se priprema kao član treće rezervne posade orbitalne stanice DOS-2, koja međutim nije dospela na orbitu zbog problema sa raketom-nosačem za vreme lansiranja.

Posle DOS-2, Grečko u leto 1972. nastavlja pripreme sada za prvi autonomni let posle pogibije posade "Sajuza-11" detaljno modifikovanog broda "Sajuz". Međutim, ova misija je odložena, a Grečko prelazi na pripreme leta na orbitalnoj stanici DOS-3 koja je lansirana aprila 1973. Međutim, zbog kvarova na stanici odmah posle njenog izlaska na orbitu, svi planovi sa DOS-3 su otkazani i ni jedna posada, uključujući onu u kojoj je bio Grečko, nije poletela u kosmos. Onda je usledilo još jedno dublerstvo u programu autonomnog leta modifikovanog broda "Sajuz" (misija "Sajuz-12"). Kada je ova misija septembra 1973. obavljena, Grečko skupa sa Gubarjevim, skim je već nekoliko godina bio u posadi, započinje pripreme za let na orbitalnoj stanici DOS-4 ("Saljut-4").

crewmenGubarjev

Grečko i Gubarjev u simulatora stanice "Saljut-4"

Gotovo jednomesečni boravak na orbitalnoj stanici "Saljut-4" januara/februara 1975. bio je prvi kosmički let Georgija Grečka. On je skupa sa Gubarjevim kosmičkim brodom "Sajuz-17" (pozivni znak "Zenit") stigao na stanicu dan posle lnsiranja i tamo obavio mnogobrojna naučna istraživanja, uključujući proučavanja Sunca. Pored toga, za vreme tog kosmičkog leta on je skupa sa kosmonautom Gubarjevom snimio kadrove koji su kasnije uvršteni u naučno-popularni film "Službeni put - na orbitu". Misija je trajala 29 dana, 13 časova i 19 minuta što je, u to vreme bio najduži let sovjetskih kosmonauta.

romanjenko 

Romanjenko2Tri meseca u kosmosu - Grečko i Romanjenko

Po povratku iz prvog kosmičkog leta, Grečko odmah prelazi u grupu kosmonauta koja se pripremala za misije na sledećoj orbitalnoj stanici serije DOS (DOS-5 - "Saljut-6"). Prvo je bio u jednoj rezervnoj ekipi, onda u osnovnoj posadi kratkotrajne misije posete (EO-1) skupa sa Jurijem Romanjenkom. Zbog promena u grafikonu misija, igrom slučaja Grečko i Romanjenko bivaju porebačni u prvu dugotrajnu posadu orbitalne stanice "Saljut-6". Bio je to njegov drugi kosmički let (pozivni znak "Tajmir") koji je trajao 96 dana i 10 časova. Sada, ovo je bio najduži kosmički let u istoriji kosmonautike tog vremena. Grečko je tom prilikom boravio u otvorenom kosmosu, gde je proveo 1 čas i 28 minuta. Zanimljivo, Grečko je do pojasa bio u otvorenom kosmosu ne iz prelaznog odseka koji je inače bio planiran za takve operacije, nego kroz otvor mehanizma za spajanja. Naime, za vreme prehodne misije, kada u oktobru 1977. posada "Sajuza-25" nije uspela da spoji svoj brod sa stanicom "Saljut-6" postala je bojazan da je mehanizam za spajanje stanice oštećen. Zbog toga su se Grečko i Romanjenko spojili uz drugi uređaj za spajanje, na suprotnom kraju stanice, a onda je Grečko "provirio" kroz prednji otvoreni dok za spajanje i proverio njegovo stanje.

uotvorenkosmos

Grečko pred izlazak u otvoreni kosmos

test

Grečko (levo) i Gubarjev (desno) sa prvim čehoslovačkim kosmonautom Remekom na stanici "Saljut-6"

Pored toga, za vreme ove misije obavljena su prva dvostruka spajanja u kosmosu - dva "Sajuza" (uključujući sa prvom međunarodnom sovjetsko-čehoslovačkom posadom) i jedan (prvi) teretni brod "Progres" su bila spojena sa stanicom dok su se tamo nalazili Grečko i Romanjenko.

I pored dva kosmička leta iza sebe, Grečka sudbina dublera nije mimoilazila. Sada, bio je dubler sovjetsko-indijske posade, posle čega prelazi u osnovnu posadu za kratkotrajnu misiju na stanici "Saljut-7". I sada je došlo do promene grafika letova, jer je na stanica došlo do serijskog ispada gotovo svih sistema. Podhitno, pripremljena je "spasilačka" misija, a let Grečka je prebačen za kasnije, posle "oživaljavanja" stanice "Saljut-7". Konačno, septembra 1985. Grečko po treći i poslednji put leti kosmosom, kao brodski inženjer "Sajuza T-14" (na startu, pozvni znak "^eget") i "Sajuza T-13" (za vreme povratka, pozivni znak "Pamir"). Njegov poslednji let je trajao nešto manje od devet dana.

news 040817d lg

Grečko, uoči trećeg kosmičkog leta

soyuz t 14 salyut

Orbitalna stanica "Saljut-7"

soyuz t 14

Posada kosmičkog broda "Sajuz T-14" (l-d) - Aleksandar Volkov, Vldimir Vasjutin i Georgij Grečko

soyuz t 14 1

Poslednji put u kosmosu - Grečko (u pozadini levo) sa kolegama na stanici "Saljut-7"

Posle je, kako smo pisali prešao u grupu kosmonauta AN SSSR, a po napuštanju odreda kosmonauta-naučnika 1992. radi u AN SSSR. Zatim, prelazi u jednu banku gde je radio u njenom posmatračkom savetu, pa u savetu direktora "Investsberbanke"

Georgij Grečko je bio predsednik Federacije skijaških i automobilskih sportova SSSR. Takođe, bio je u Sovjetskom komitetu zaštite mira. Kandidaovao se 1989. na izborima za Vrovni Sovjet SSSR, ali je otkazao svoju kandidaturu u korist predstavnika Dručtva invalida. Po raspadu SSSR-a radio je u jednom Konsultativnom organu Ujedinjenih nacija.      

Kosmonaut Grečko je dvostruki heroj Sovjetskog Saveza, heroj je Čehoslovačke i početni doktor Baltijskog instituta Voenmeh u Sankt-Petersburgu na kome je 1955. doplomirao. Pored toga, Grečko ima mnogo medalja sa takmičenja u automobilskim sportovima, letenja na delta-planerima, lakim avionima, streljaštvu i padobranstvu.

Grečko se tri puta ženio, a iza njega su ostala dva sina i jedna ćerka.

1027992627

Jedan od poslednjih snimaka kosmonauta Georgija Grečka

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 19 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...