Vlajkony, o epistemoligiji je napisano hiljadu knjiga sa isto toliko shvatanja i tumačenja (zato i jeste napisano toliko knjiga) i mi bismo o njoj mogli doveka da raspravljamo bez ikakvog rezultata. Šta je epistemologija, šta je to saznanje, šta je realnost, da li je saznanje isključivo ljudska delatnost, da li drugi živi organizmi imaju svoja saznanja, kakvo je to matematičko, perceptivno, etičko, religiozno itd. saznanje – svaki epistemolog ima svoju teoriju. Sem toga epistemologija se suočava sa velikim problemom istine, a to je tek beskonačna i nerešiva tema. Koliko filozofa, toliko filozofija. Zbog svega toga M. Mlađenović u svojoj sjajnoj knjizi „Moć nauke“ kaže: „... nauka formuliše šta joj izgeda relativno realno, jedan mogući vid realnosti, ali ne tvrdi da naposredno opisuje realnost niti da zna šta je realnost.“ Prema tome, takvim diskusijama se samo udaljavamo od teme i diskusija postaje sve besmislenija. Kakua ne možeš ti rečima i velikim izjavama pobiti (a ni filozofijom), već samo formulama i matematikom (bilo bi lepo da to uradiš jer bi verovatno dobio Nobelovu nagradu). Uostalom, Kaku na početku knjige navodi pedesetak najpoznaijih živih fizičara kojima se zahvaljuje na sugestijama, komentarima, savetima i idejama. Vajnberg, Lederman, Gel-Man, Gut, Dajson, Tajson, Dejvis i tako dalje svi su na ovaj ili onaj način bili uključeni u pisanje ove knjige. Sem toga Kaku u knjizi ne iznosi svoje teorije već knjigu zasniva na teorijama drugih kvatnih fizičara. 2) Primer s teorijom evolucije nisi shvatio kako sam želeo. Ja nisam govorio o sadržaju, već o vokabularu. 3) Tvoj stav o „realnosti“ jeste anropocentričan u tome što polaziš da je realno ono što se tebi (nama ljudima) čini da je realno, a ne šta realnost jeste.
Komentari  
Vlajkony
0 #1 Vlajkony 10-09-2013 20:39
„Moć nauke“ kaže: „... nauka formuliše šta joj izgeda relativno realno, jedan mogući vid realnosti, ali ne tvrdi da naposredno opisuje realnost niti da zna šta je realnost.“

Vidiš sa ovim se u potpunosti slažem. Zadatak nauke je da tačno predvidi, a ne da opisuje samu realnost. Većina naučnika se slaže da je svrha nauke nije da objasni. A kako je svrha interpretacija da objasni tj. u ovom slučaju da neposredno opiše relanost ti dalje sam zaključuj. Citat koji si naveo direktno se kosi sa iznešenim objašnjenjima iz knjige Kakua jer on pokušava da interpretira tj. objasni. Inače su interpretacije više filozofija nego nauka same po sebi.

Takođe, grešiš što se tiče epistemiologije . Ukoliko ne možemo da se dogovorimo oko minimalnih kriterijuma šta je istina onda je svaka nauka izlišna. A integralna teorija istine koju sam napomenuo nije neka puka filozofija koja varira od filozofa do filozofa nego postulat na kome počiva današnja nauka (i kvantna mehanika) i ona kao takva predstavlja uvod u formalnu logiku bez koje nauke i nema. Ti to jako olako preskačeš iako je to osnova celokupne nauke.

Takođe, da ponovim ja ne tvrdim da je priroda determinisana, ali se ne slažem da je i nederminisana pogotovo na načine opisane u ovoj knjizi. Sve što pokušavam da kažem svo vreme stalo je u citat koji si sam ostavio.
I upravi si što se tiče filozofije i fizike jer nakon Maxwella fizika izmiče vizuelizaciji i objašnjenju običnim jezikom, a matematički formalizam ne nosi sa sobom viši konceptualni sadržaj koji se može jezički izraziti. Imajući to uvidu bilo bi logično da iza korica Kakuove knjige zateknem gomilu više matematike koju ne razumem. Međutim, ipak zatičem pitku pričicu koja je mnogo bliža filozofiji nego fizici.

I za sve one koji tvrde da je potpuno irelevantno šta se dešava sa objektom dok ga ne posmatramo tj. merimo (po fazonu mesec ne postoji kada ga niko ne gleda) da pitam jedno prosto pitanje: jel prestaje i gravitaciono dejstvo Meseca kada ga ne gledamo-merimo?
Dodaj komentar


ODABRANA MESTA
Svet nauke
ADNOS vivafizika adastra
aduniverzum
astrobobo
zvjezdarnica
auvidulini eureka BOR logo
marininiafizika