Bio sam 4. razred i izasao sam sa drugovima na ulici da se igramo (znam zvuci kao pocetak sastava nekog osnovca).Prolecno vreme, nije hladno , niti toplo, oblacim trenerku i izlazim srecan. Dogovorili smo se da igramo zandar-lopov, stariji ljudi znaju sta je to.I tako u zaru igre popnem se ja na jedan obliznji nizi krov, da izigravam snajperistu.Krov je bio od nekog rebrastog lima, sav klizav.U jednom trenutku izgubio sam ravnotezu i pao na krovu, zabolela me ruka al ja nastavljam da se igram sa drugarima.Medjutim, posle kraceg vremena, prestajem da osecam ruku.Podigo sam rukav trenerke i sav zaprepasten zaplakao od boli i prizora.Polomio sam ruku i prizor je bio bas grozan, od bolova i straha drugari su morali da me vode kuci, da bi me na kraju roditelji odveli u bolnicu. Tog dana sam nosio crvenu trenerku ( neke od legenda kazu da na petak 13. ne treba nositi crvenu boju) ; Polomio sam desnu ruku (obe koske , ruka je izgledala kao opelov znak u sredini, nesto kao, ---___ ) . Nikad mi se vise u zivotu tog dana nista nije desilo, ne verujem u takve stvari, ali eto , ispricao sam jedan nemio dogadjaj iz mog zivota koji se tice "tog" dana.
Author: Gost

Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 8 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 14 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 17 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 17 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije

Foto...