Zanimljiva tema, ali da ne preterujemo. AI je još jako daleko. "Inteligencija" današnjih robota jeste i dalje programirana. Jeste da su algoritmi sada beskonačno komplikovani, ali su i dalje algoritmi. Nepravilan rad neke današnje mašine može biti ili posledica kvara ili greške u programiranju ili nepredviđenog slučaja (koji jeste dao greške u programiranju).

Npr. nedavno je jedan putnik poginuo u Tesla vozilu, dok ga je ovaj sam vozio. Istraga je pokazala je da odsjaj sunca na belom kamionu, naveo računar da pobrka kamion sa otvorenim putem.

Dakle, greška je bila u input senzorima (kamera), i u recognition algoritmu, a ne u AI.

Nedavno sam čitao zanimljiv tekst koji je pisala osoba koja radi na programiranju samovozećih automobila. Lepo je i jasno objasnio:

"Moramo predvideti i uprogramirati sve moguće slučajeve. Npr. slučaj da računar mora da bira da li da čuva pešaka pored puta, ili motoraša u drugoj traci, ili putnike u svom vozilu, u slučajevima kada je sudar neizbežan? To ne može i ne zna instinktivno da odluči računar. To moramo mi da uprogramiramo. Mi tada imamo moralne dileme, ne računar"

Zatim navodi brojne primere gde računar korišćenjem verovatnoće i ulaznih podataka, bira manje zlo, kada vidi da jedno od više "zala" mora da izabere. Recimo, da li motoraš kojeg bira između dva zla, ima ili nema kacigu, da li je tamo negde malo dete, da li udara u neki krš ili savremeni i bezbedan automobil.

Asimov nije uzeo u obzir će robot ponekad morati da bira između kršenja dve greške. A mi smo ga doveli u situaciju da mora da bira. Nije se sam našao tamo.

Pozdrav

Miki