Kada četiri Nasina junaka udruže svoje snage, ne može se očekivati da nastane ništa drugo osim – predivne fotografije. Zaista, slika u kojoj možete uživati nastala je udruženim snagama četvorke, koju čine „Habl“ (Hubble Space Telescope), „Čandra“ (Chandra X-ray Observatory), „Spicer“ (Spitzer Space Telescope) i „Galeks“ (Galaxy Evolution Explorer).

Da bi slika koja je pred vama mogla da izgleda ovako atraktivno, svaki od ove svojevrsne „velike četvorke“ bacio je „svoj“ pogled na objekat sa oznakom M101. Reč je o spiralnoj galaksiji u sazvežđu Veliki medved, 101. objektu u katalogu Šarla Mesjea (Charles Messier), čuvenog francuskog astronoma; pomenuti katalog i njegov autor veoma dobro su poznati astronomskim maratoncima, lovcima na M-objekte.

Astronomima – i ne samo njima – veoma dobro je poznato da je svetlost, u širem smislu, mnogo, mnogo više nego što ljudi mogu zapaziti čulom vida. Ono što se ne može videti bez upotrebe instrumenata ili je veoma slabog sjaja, ili zrači najvećim delom u nekom drugom, nevidljivom delu spektra, a moguće je, za isti objekat, i jedno i drugo. Kada se još ovi teleskopi „popnu“ dovoljno visoko da im ne smeta Zemljina atmosfera, usmere svoje moćne senzore ka nekom dalekom objektu, i počnu sa višečasovnim eksponiranjem, a potom naučnici na zemlji „uklope“ fotografije svakog od njih pojedinačno, nastaju kompozitne fotografije, poput ove pred vama.

Npr. „Čandra“ je M101 fotografisao u domenu iks-zraka, a potom je ovaj, inače nevidljivi deo spektra, veštački prikazan purpurnom bojom. S druge strane, „Hablov“ lov u vidljivom delu spektra na slici je prikazan mahom žutom bojom. „Spicer“ je zabeležio M101 u infracrvenom domenu (na slici crvena boja), a „Galeks“ u ulatraljubičastom (na slici plava boja).

Ako ste u prilici, usmerite pogled ka Velikom medvedu (cirkumpolarnom sazvežđu za naše geografske širine). Nećete videti nešto poput ove fotografije, ali znaćete da je M101 uvek tu, na rektascenziji 14h 03m 12,59s i deklinaciji +54º 20’ 56,70“.