Cartwheel (Kolski točak), sočivasta galaksija u sazvežđu Skulptora. Snimak je obojen lažnim bojama kako bi se istakli detalji. Credit: NASA/JPL-Caltech/P. N. Appleton (SSC/Caltech)

Velika galaksija na slici likom podseća na točak zaprežnih kola pa je tako i zovemo, Kolski točak. Sad je vidimo kakva je bila pre 500 miliona godina pošto je toliko svetlosnih godina daleko od nas. Ali 100 miliona godina ranije ona je bila posve drugačija i po formi se malo razlikovala od mnogih drugih. A onda se našla na putu druge, manje. U kosmičkom trenu koji se meri milionima zemaljskih godina manja galaksija se zarila u srce Kolskog točka i prošla kroz njega. Sile sudara su izazvale snažan udarni talas koji je prostrujao čitavom galaksijom. Uskomešao je prašinu, gasove i same zvezde koje su u kružnom talasu krenule daleko od središta galaksije. Taj talas je svetloplavi prsten na slici. On je postao snažan izvor UV zračenja, najsnažniji u čitavom tom delu univerzuma. Njegova plava boja govori astronomima da se tu stvaraju jata zvezda, pet do dvadeset puta masivnijih od našeg Sunca. Ružičaste oblasti duž prstena su izvori i X zraka, i tu su verovatno skupine binarnih sistema sa crnim rupama.

Žuto narandžast unutrašnji prsten i jezgro galaksije zabeleženi su u infra-crvenoj svetlosti. Crveni pramenovi koji se šire kroz unutrašnjost galaksije oblaci su organskih molekula osvetljeni obližnjim zvezdama.
Zeleni predeli su manje masivne, starije zvezde koje na slici vidimo u vidljivom delu spektra.

Ne zna se tačno koja galaksija je izvršila ovaj proboj. To može biti plavičasta grudva koju vidimo dole levo, ili još niže, zelena galaksija. A moguć je i treći kandidat koji se nalazi izvan fotografije, te ga ne vidimo.
Kolski točak ne vidimo ceo. Na razdaljini koji prevazilazi ivice ove fotografije nalazi se njen bledi disk.