Tamna materija i tamna energija danas su verovatno dve najveće zagonetke koje kosmos stavlja pred astronome. O čemu je, ukratko, reč?

Tamna materija je nevidljiva forma materije, za koju se pretpostavlja da mora da postoji zbog gravitacionog uticaja na običnu, vidljivu materiju, materiju od koje smo i mi sazdani, neemitujući i nerasejavajući pri tome elektromagnetno zračenje, dakle ostajući pri toj interakciji nevidljiva. Tamna energija je, prema teoriji, jedan vid energije koji prožima čitav svemir i koji povećava brzinu širenja kosmosa.

Pretpostavlja se da tamna energija zauzima čak 72%, a tamna materija 24% celokupne mase i energije kosmosa; na vidljivu materiju i energiju „otpada“ svega oko 4%. Sve što smo mogli da vidimo u celom kosmosu, do teorija o ovim nevidljivim komponentama univerzuma, je samo četiri procenta cele „torte“! Nije zato nikakvo čudo što se potrazi za tamnom materijom i tamnom energijom posvećuje izuzetna pažnja.

Astronomi i ovom prilikom koriste efekat gravitacionog sočiva, pojavu da svetlost, kao jedan oblik elektromagnetnih talasa, skreće sa pravolinijske putanje u blizini tela velikih masa. Kao i kod običnih sočiva koje poznajemo iz klasične, geometrijske optike, i gravitaciona sočiva ne moraju obavezno da „uveličaju“ objekat posmatranja: često se dešava da se objekti iza gravitacionog sočiva pojave više puta, blago deformisani pri tome. Višestrukim, vanredno preciznim merenjima mogu se donekle naslutiti tajne tamne energije.

Galaktičko jato Abell 1689, smešteno u sazvežđu Devica, ponaša se kao džinovsko gravitaciono sočivo, udaljeno 2,2 milijarde svetlosnih godina. Galaksija koju je Nasin teleskop Habl (Hubble Space Telescope) „nanišanio“ u svojoj potrazi za tamnom energijom nalazi se na istoj vizuri, a udaljena je čak 12,8 milijarde svetlosnih godina. Da bi se dobila ova izuzetna fotografija bila je potrebna ekspozicija od 10,5 sati.

Link na fotografiju: HST