Više svjetla ujutro a popodne kako bude
Vi već znate, mi podsjećamo; od 27. marta do 30. otobra živjeli smo sat vremena ispred pravog, sunčevog vremena. U noći s subote na nedjelju, kad naši strojevi kronološkog računanja vremena stignu na tri sata nedjeljnog jutra tridesetog dana listopada, „kazaljke“ će se vratiti na dva sata ujutro.
Mobiteli, tableti, laptopi, automobili, skuteri, perilice suđa, sušilice rublja..odraditi će taj posao vraćanja kazaljki sata jedan sat unazad bez našeg znanja i intervencije. Tek rijetki satni mehanizmi na zidovima tražiti će skidanje i ručno vraćanje jednog sata unazad. Oni koji su bili lijeni te nisu kazaljke sata pomjerili unaprijed početkom proljeća, a u istima imaju kvalitetne baterije, doći će na svoje. Šest mjeseci čekanja se isplatilo, zanemarimo li istih šest mjeseci preračunavanja koliko je zapravo sati.
Pred nama su preljepi, jesensko-ljetni koloritni dani. Nećemo vas sada zamarati razlozima za i protiv ovih satnih rašomona, odlukama da to više nećemo (ili hoćemo?!) raditi, a koje nisu još provedbeno izglasane, kao ni statistikama koje naginju na ovu ili onu stranu. Idemo van iz stanova i kuća, sat prije ili sat poslje nije presudno. Pješačenje u prirodi, sami ili u dobrom društvu, zna koketirati s izrekom „izgubili pojam o prostoru i vremenu“. Sat vremena je samo ono vrijeme koje zaista proživimo!
Još o računanju vremena:
Kratka istorija letnjeg računanja vremena
Evo šta piše u Vikipediji o ovom vremenu:
Letnje računanje vremena (engl. Summer time или Daylight saving time (DST) ili letnje ukazno vreme, je dogovor po kojem se preko leta časovnik pomera da bi poslepodneva imala više dnevnog svetla nego prepodneva. Sprovodi se tako što se službeno vreme pomeri unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vrati nazad u jesen. Vreme se obično pomera za jedan sat, ali tačan broj časova i datumi izmena se određuju lokalno, i podložni su promenama. Ovakvo podešavanje doprinosi boljem prilagođavanju i većem iskorišćavanju dana i štednje energije.
Letnje ukazno vreme se u većini zemalja koristi u regionima između tropsko-ekvatorskog regiona i polarnih područja, zbog većeg uticaja na dužinu obdanice za vreme leta i zime. Sve evropske zemlje koriste letnje ukazno vreme: Zapadnoevropsko letnje vreme, Srednjoevropsko letnje vreme, Istočnoevropsko letnje vreme, Moskovsko letnje vreme; od uobičajne zone preko zime, npr. Srednjoevropsko vreme.
Datum kada počinje računanje letnjeg vremena je različit od države do države. Pomeranje vremena se u većini slučajeva vrši u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.
Na severnoj hemisferi, letnje vreme počinje od poslednje nedelje u martu ili prve nedelje u aprilu, i završava se poslednje nedelje u oktobru. Od 2007. godine i SAD na letnje računanje vremena prelazi poslednje nedelje u martu. Američke države Havaji i Arizona ne prelaze na letnje vreme. Od 2002, Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi su odredile da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedelje u oktobru (CEST).
Na južnoj hemisferi, početak i kraj letnjeg vremena je obrnut od severne.
Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena. Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla prelaziti na izraelsko letnje vreme.
Još
Kako se meri vreme - solarno, zvezdano UT, GMT.... vreme
Izračunajte vreme u drugoj vremenskoj zoni (skript)
Kalendar - ukratko o nastanku kalendara
Kalendar - kako je nastao (još jedan tekst o nastanku kalendara)
Kalendar kroz istoriju • Sadržaj sa popisom poglavlja objavljiih u AM (Uvod • Kalendraski ciklusi • Meseci u godini • Nedelje - sedmica • Od kada brojimo godine • Današnje računanje godina • Astronomsko numerisanje godina • Kada je rođen Isus • Vremenske epohe itd. + kalendari: jevrejski • kalendar Maja • kineski • slovenski....)