Beogradski astronomski vikend (skraćeno - BAV, a upravo tako se i izgovara u neformalnom druženju astronoma) je manifestacija koju svake godine organizuje beogradsko Astronomsko društvo „Ruđer Bošković". BAV-ovi su osmišljeni kao prilika za druženje astronoma, posetu „Ruđerovom" Planetarijumu i Narodnoj opservatoriji, za prezentaciju drugih astronomskih društava, kvalitetna i pomalo ekstravagantna predavanja i posmatranja, ukratko - za okupljanje ljubitelja astronomije koji inače nisu u prilici da se češće sastaju. Najstarije astronomsko društvo na Balkanu organizovalo je ove godine taj događaj dvadeset sedmi put.

Prvih nekoliko BAV-ova održani su u mnogo većem obimu nego poslednjih nekoliko: Milan Jeličić, sekretar „Ruđera", bez koga ova manifestacija ne može ni da se zamisli, pominjao je da se u Donjem gradu beogradske tvrđave, ispred Planetarijuma, ranije i kampovalo. Poslednjih godina iz ekonomskih i drugih razloga kampovanje izostaje, ali je dobar duh čitavog okupljanja verovatno uspeo da ostane očuvan. Sada se BAV-ovi organizuju za vreme vikenda, sredinom juna, i to uglavnom počinjući u ranim popodnevnim časovima. Ovogodišnji, XXVII Beogradski astronomski vikend održan je 20. i 21. juna u prostorijama popularnog „Ruđera".

Prvi dan BAV-a

S obzirom na to da je u neposrednoj blizini Planetarijuma prvog dana BAV-a bio predviđen koncert, postojala je šansa da ozvučenje napravi problem predavačima i planetarijumskoj publici. Na svu sreću, do problema nije došlo, jer je program u Planetarijumu završen dovoljno pre početka koncerta. (BAV-ovci su imali svoj poseban koncert drugog dana manifestacije.)

G. Jeličić je i ove godine na sebe preuzeo ulogu konferansjea, i redom je najavljivao predavače. Najpre je pozvao predsednicu AD „Ruđer Bošković", profesorku dr Jelenu Milogradov-Turin, da zvanično otvori BAV. Nakon što je čuvena radioastronomka otvorila BAV i iznela nekoliko interesantnih detalja iz istorije „Ruđera", gosti i domaćini su izišli ispred „Planetarijuma" da se fotografišu, pored velikog plakata 2009. godine kao međunarodne godine astronomije sa prepoznatljivim logotipom „Ruđera". U ovoj pauzi publici se pridružila i poveća grupa ljubitelja astronomije iz Valjeva.

Profesorka dr Milogradov-Turin imala je i tu čast da održi prvo predavanje. Budući da je ona doktorirala na radio-astronomiji, prvo predavanje bilo je upravo iz te oblasti. Predsednica „Ruđera" ispričala je sa kakvim su sve problemima morali da se bore pioniri ove izuzetno zanimljive oblasti astronomije. Da je vreme zaista relativno mogli su da posvedoče svi pristuni, jer je tih 60-tak minuta predviđenih za ovo predavanje prošlo naizgled za mnogo kraće vreme.

Predavanje koje je usledilo odnosilo se na novi vebsajt, http://www.astronomija.rs. Srđan Đukić i njegov saradnik predstavili su novu obalu na domaćem internetskom moru. Đukić je inače izuzetan poznavalac naučne fantastike, i njegova predavanja o toj oblasti uvek nailaze na izvanredan prijem kod slušalaca. Međutim, mišljenje autora ovog izveštaja je da su dvojica predavača koji treba da govore o ovakvoj temi istovremeno jednostavno neodgovarajući, pa izgleda da je trebalo da podele uloge, i da svaki od njih govori samo o jednom aspektu sajta.

Da li nam je potreban novi astronomski sajt? Autor ovog teksta nije siguran. Astronomski magazin i Zvjezdarnica su izuzetni, i makar bili jedini sajtovi koje posećuju ljubitelji astronomije na Balkanu, uvek mogu da prime i nove tekstove i nove čitaoce. Samim tim, novi sajt nije neophodan. Međutim, ipak je dobro što je pokrenut i taj novi sajt: da li biste više voleli da je umesto njega na Internetu novi sajt astrologa? Dakle, dragim kolegama možemo samo poželeti sve najbolje, i ponuditi im pomoć, podršku, drugarsku kritiku i poziv na saradnju, koliko smo u mogućnosti. Da potraju...!

Dvodelna predavanja nisu baš česta na BAV-ovima, pa je predavanje profesora dr Ivana Aničina sa Fizičkog fakulteta u Beogradu bilo pravo osveženje. Ovaj nuklearni fizičar pričao je o elementarnim česticama i interakcijama, zašto su važne, kako se detektuju i kako ih možemo iskoristiti. Povod za ovo predavanje verovatno je bilo prošlogodišnje (ne baš uspelo) puštanje u pogon čuvenog velikog sudarača hadrona (LHC, Large Hadron Collider), postrojenja u institutu CERN, kao verovatno najvećeg i najvažnijeg eksperimenta u dosadašnjoj istoriji čovečanstva.

Planirana planetarijumska projekcija, koju inače „Ruđer" prezentuje široj javnosti subotom, ovaj put je izostala zato što je Goran Pavičić, saradnik Društva i jedan od najvažnijih organizatora BAV-a, stolice u Planetarijumu, umesto u koncentrične krugove oko planetarijuma-sprave, poređao tako da su sve okrenute ka „severu" (severnoj tački horizonta u Planetarijumu, odnosno - jednostavnije rečeno - vratima), pa projekcija na kupoli zgrade ne bi mogla da se prati. Umesto toga, pušten je deo jednog astronomskog naučno-popularnog filma, koliko je moglo da se gleda do 19 časova, nakon čega je publika otišla pred zgradu Narodne opservatorije. Sledeća važna destinacija bila je Astronomska opservatorija na Zvezdari (AOB).

AOB-u u pohode

Kada su se posetioci BAV-a popeli od Planetarijuma do Narodne opservatorije, bila je počela da pada lagana kiša, pa je bilo opasnosti da promenljivo (toga dana još uvek prolećno) vreme pokvari planirani nastavak druženja. Ipak, iz „štaba" „Ruđera" potvrđeno je da je meterorološko stanje povoljno, i jedan deo ekipe otišao je do autobuske stanice na Zelenom vencu, a odatle do glavnog objekta, Astronomske opservatorije.

Ljubitelji astronomije okupili su se u biblioteci AOB-a. Sticajem okolnosti, poslednjih nekoliko BAV-ova ova prostorija nije posećivana, pa su svi gosti bili impresionirani enterijerom, ali i bogatim knjižnim fondom. Direktor AOB-a, dr Zoran Knežević, uvek je raspoložen za priču, i ispričao je nekoliko reči o istoriji ove ustanove, o njenom osnivaču, Milanu Nedeljkoviću, o opremi AOB i istraživanjima koja su se tu obavljala i tekućim projektima.

Nakon toga, posetioci su se podelili u dve približno jednake grupe, i otišli u jednu pomoćnu zgradu, u kojoj je bio jedan interesantan instrument, koji takođe ranije nije prikazivan „vikendašima" - dvojni refraktor. Ovaj instrument poseban je zato što se sastoji zapravo iz dva teleskopa, od kojih je jedan namenjen snimanju neba na fotoploče, a drugi da se objekat koji se snima veoma precizno drži u istoj tački vidnog polja, da bi se na taj način optimizovalo dejstvo mehanizma za praćenje samog teleskopa, koji treba da „poništi" efekat rotacije nebeske sfere. Kupola u kojoj je smešten ovaj optički uređaj nije dovoljno prostrana, pa je nakon prve grupe ovu zgradu obišla i druga grupa.

Nakon povratka u predvorje biblioteke, dr Slobodan Ninković, saradnik AOB-a, odveo je posetioce do kancelarije direktora. Posetioci su mogli da vide mermernu tablu punu uklesanih imena svih dosadašnjih direktora AOB-a. Sva je sreća, postoji još jedna, prazna tabla, i izvesno je da će se na njoj naći ime i dr Kneževića. Naravno da se ne može ne poželeti još nekoliko takvih popunjenih tabli...

Na BAV-ovima se uvek, bez obzira na vremenske prilike, obilazi i glavna zvezda, veliki refraktor. Budući da je vreme u Beogradu bilo oblačno, nije bilo smisla da se otvara kupola. Međutim, već i pogled na refraktor, i jednako impresivnu platformu sa ogromnim protivtegovima, one koji su prvi put posetili AOB sigurno je ostavio bez daha. Mada nije bilo posmatranja kroz „čudovište" od sprave, sam veliki refraktor, dr Dačić je bio izuzteno uslužan i odgovarao na svako pitanje, bez obzira na to da li je bilo u uskoj vezi sa astronomijom ili ne.

Kada su se pitanja iscrpla, posetioci su lagano otišli na autobusku stanicu, a zatim na zasluženi odmor, pred sledeći dan BAV-a.

Drugi dan BAV-a

Drugi dan BAV-a bio je i prvi dan leta, ali je bez obzira na ovu činjenicu vreme u Beogradu bilo drukčije nego što je kalendar nagoveštavao: topli i sparni prvi dan BAV-a zamenio je oblačan drugi dan. Posetioci su se ponovo lagano okupili u „Ruđerovom" Planetarijumu oko 15 časova, i program se nastavio.

Prvo predavanje drugog dana održao je Srđan Penjivrag, saradnik „Astronomije", iz Astronomskog društva „Milutin Milanković" iz Zrenjanina. Predavanje se odnosilo na tekuća i buduća, planirana istraživanja planeta Sunčevog sistema, i pratile su ga impresivne fotografije koje su na Zemlju poslale sonde.

Sledeće predavanje održao je Dragan Lazarević iz Prirodnjačkog društva „Gea" iz Vršca. Ovaj profesor fizike pričao je o Marsu, šta o njemu znamo, o mogućnostima nalaženja vode na ovoj planeti, i, možda, i života.

Posetioci Astronomske opservatorije su se prilikom posete AOB-u upoznali sa delom Milana Nedeljkovića, osnivača ove ustanove, ali je detaljnija priča o životu i delu ovog velikana nauke tek usledila, i to od strane izuzetnog predavača - praunuka samog osnivača! Milan Kosović je održao veoma zanimljivo predavanje o svom slavnom pretku. G. Kosović inače nije iz astronomske struke, ali je predavanje bez obzira na to bilo veoma primećeno. Propraćeno brojnim događajima i detaljima iz života velikog naučnika, i uz prezentaciju bogato opremljenu fotografijama, posetioci nisu ni primetili kada se predavanje završilo.

Drugi deo predavanja o elementarnim česticama održao je dr Ivan Aničin, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu. Prilikom ovog predavanja, ni predavač ni posetioci nisu primetili da su prekoračili predviđeno vreme, pa je na žalost dr Aničin morao da svoje predavanje, inače veoma zanimljivo i kvalitetno prezentovano, znatno skrati.

Poslednje predavanje održao je Ilija Strajinić, apsolvent fizike. Njegova priča odnosila se na neutrina, zagonetne čestice koje veoma slabo interaguju sa materijom, pa su samim tim veoma teške za detekciju. Ove čestice važne su zato što nastaju pri nuklearnim reakcijama u jezgrima zvezda, pa i u našem Suncu, i samim tim mogu donekle pružiti uvid u stanje materije u zvezdama.

Poslednje predavanje nije bilo i poslednja tačka BAV-a. Grupa „Supernova" održala je u Planetarijumu koncert eksperimentalne muzike. Ovaj koncert nije bio klasičan koncert, nego svojevrsni performans, s obzirom na to da je sjedinio zvuk zasnovan na improvizaciji, stihove i video. Povremeno se na BAV-ovima održavaju mini-koncerti, ali se autor ovog teksta ne seća kada je poslednji put bilo reči o koncertu eksperimentalne muzike. Veoma interesantno - za promenu. Ovaj koncert imao je nešto drukčiju publiku, jer su se pojavili mahom mlađi ljudi kojih nije bilo na predavanjima. Nadajmo se da je među njima bilo bar nekoliko koje je zaintrigirala astronomija. Tada bi se BAV mogao zaista smatrati uspešnim.

Do sledećeg BAV-a!

Dakle, ovaj BAV se mogao okarakterisati nešto stručnijim predavanjima, i to uglavnom iz fizike elementarnih čestica i visokih energija. Razlog tome je verovatno prošlogodišnje aktiviranje akceleratora LHC u CERN-u. Poslednjih nekoliko godina astronomiju su obeležile i velike misije namenjene ispitivanjima planeta Sunčevog sistema, pa su i te teme bile nezaobilazne.

Ipak, moraju se pomenuti neki problemi koje će „Ruđer" morati da reši. Reč je pre svega o tehničkim problemima, ponajpre o provetravanju Planetarijuma. Prvog dana BAV-a bilo je sparno i toplo, a korišćena oprema za rashlađivanje tokom predavanja morala je da se isključuje zbog buke motora. Takođe, posmatranje filma pri kraju programa prvog dana BAV-a trebalo je da bude osmišljenije, a softver provereniji. Mogućnosti za (samo)poboljašnje uvek ima!

Dakle, mada BAV već neko vreme nije jedina manifestacija astronomije kod nas (Mesijeovi maratoni, kamp na Letenki, Letnja škola astronomije, Letnji astronomski susreti), jedinstven je, i sa najvećim stažom. Važan je i zato što je sigurno imao uticaja na formiranje drugih pomenutih astro-događaja. Nadamo se da će uspeti da opstane, i sa nestrpljenjem iščekujemo XXVIII BAV. Sigurno ćemo se videti!