Sva pažnja usmerena ka većim objektima

Slika: Pogled sa evropskog meteorološkog satelita Snimak meteora u atmosferi iznad Rusije 15. februara

Naučnici su se sada usredsredili da utvrde karakteristike meteora koji je eksplodirao nad Rusijom 15. februara na osnovu podataka prikupljenih seizmičkim instrumentima koji snimaju potrese i mikrofona za nuklearne eksplozije. Za razliku od asteroida DA14, koji je istog dana kako je i predviđeno samo prošao blizu Zemlje, ovaj objekat bio je suviše mali da bi ga otkrili pre nego se njegov rep pojavio na nebu iznad ruskog grada Čeliabinsk.

Pa ipak i mali meteorit, mali u smislu da bismo ga uočili pre nego udari u Zemlju, može da nanese veoma velika razaranja. Prema izjavi Margaret Campbell-Brown, astronomu sa Western univerziteta iz Londona, Ontario, ovaj objekat je po svoj prilici bio 15 metara širok (naspram 50 metara asteroida AD14) i težak više od 7000 metričkih tona kada je ušao u atmosferu. Prema njenoj proceni parao je nebo supersoničnim brzinama od oko 18 km u sekundi pre nego je eksplodirao na visini od 15 do 20 km, izazvavši udarni talas koji je razneo staklo u zaglušujućoj eksploziji kada je stigao na površinu. Iz raznih izvora stižu vesti o stotinama oštećenih zgrada i oko 1200 povređenih stanovnika.

Igrom slučaja najveći meteor posle Tunguskog događaja 1908. stigao je nekoliko sati pre mnogo većeg objekta koji je 'mirno' prošao pored planete na udaljenosti od približno 27 000 km.

"Bolid nema nikakve veze sa asteroidom 2012 DA14", kaže Paul Chodas, stručnjak za planete iz tima Nasinog Programa za objekte u blizini Zemlje sa Jet Propulsion Labortory, Pasadena, Calif. Između ostalog i zbog toga što se kretao u pravcu sever jug, suprotno putanji DA14.

Jačina eksplozije je bila ekvivalent eksploziji 500 000 tona TNT, trinitrotoluena, kaže Campbell-Brown. To je eksplozija približno 30 puta jača od eksplozije atomske bombe u Hirošimi ali samo 5 posto oslobođene energije u eksploziji tunguskog meteora 1908., kada je sa zemljom sravnjena šuma na površini 2000 kvadratnih km u Sibiru, mestu inače udaljenom oko 2 400 km od mesta eksplozije od 15. februara. Pretpostavlja se da je tunguski meteor bio približno veličine asteroida 2012 DA14.

Nije čudno što naučnici nisu detektovali meteor iznad Rusije unapred, kaže Alan Chamberlin iz tima na Near Earth programu. Astronomi širom sveta koriste teleskope sa Zemlje koji mogu uhvatiti samo objekte koji su dovoljno veliki da se sa njih reflektuje dovoljno svetlosti na osnovu koje ih detektuju. Teleskop sa La Sagra opservatorije na jugu Španije otkrio je DA14 22. februara 2012. zato što se asteroid kreatao blizu Zemlje na svojoj orbiti od 366 dana. Astronomi nisu bili iste sreće i sa ruskim objektom ne samo zato što je bio manji već i što nam se približavao iz pravca ka Suncu, pa je sunčeva svetlost eliminisala svaku šansu da ga detektujemo teleskopom unapred.

NASA se uglavnom bavi 'lovom' na mnogo veće objekte. Američki Kongres je 1998. zatražio od Nase da identifikuje 90 posto asteroida u blizini Zemlje prečnika od kilometar i više, što je Nasa uspela da obavi. Samo jedan udar asteroida tih dimenzija ugrozio bi naš opstanak na planeti. 2005. taj zahtev se proširio na asteroide prečnika 140 metara i veće. Do sada Nasini naučnici su registrovali više od 9 600 objekata u blizini Zemlje, od kojih veći deo čine oni prečnika većeg od 100 metara i ni jedan ne predstavlja opasnost za Zemlju.

Manji asteroidi i drugi objekti ne bi mogli zbrisati našu civilizaciju sa lica Zemlje ali bi ipak mogli naneti ogromne štete, zbog čega se astronomi osećaju pozvanim da se ozbiljnije bace na posao. Fondacija B612, koju su osnovali naučnici među kojima su bivši astronauti Ed Lu i Rusty Schweickart, planiraju da do 2018. lansiraju u svemir teleskop koji bi mogao da registruje objekte u blizini Zemlje prečnika i do 30 metara. Prema Schhweickartu, napravili su i katalog ovih objekata ali u njemu je tek pola procenta od preko milion asteroida te veličine u blizini Zemlje.

Teleskop B612 može da uoči asteroid poput tunguškog pre nego ovaj udari, ali identifikovati stenu od petnaestak metara bilo bi mnogo teže. U doglednoj budućnosti ovakvi udari, mada retki, nastaviće da nas iznenađuju. "To nas doista opominje šta čak i mali asteroid može da napravi", kaže Chodas. "To je Majka priroda koja 'odapinje strele'".

ScienceNews, Web edition: February 15, 2013

Prevela T. Petrovic