26. novembar 2010.

Petnički ugao

U Istraživačkoj stanici Petnica nesvakidašnja situacija – u petak, 19. novembra, ovde se moglo videti oko pedeset stručnih saradnika, studenata, bivših polaznika, naučnih radnika, članova raznih tela Petnice, ali nigde srednjoškolaca. Obrnuta situacija u odnosu na redovnu. Svi ovi ljudi su se okupili da u razgovoru sa potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom za nauku i tehnološki razvoj Božidarom Đelićem saznaju šta će se dešavati u skoroj budućnosti sa Petnicom – ovom, i u svetskim razmerama, veoma posebnom institucijom koja se bavi naučnim obrazovanjem mladih ljudi.

Piše: Nikola Božić

Budući izgled Petnice

Pre toga se odigrala ceremonija potpisivanja Protokola o proširenju kapaciteta Istraživačke stanice Petnica, između ministra Božidara Đelića, gradonačelnika Valjeva Zorana Jakovljevića i direktora Petnice Vigora Majića. Za izgradnju novih i rekonstrukciju starih kapaciteta tokom ovog proširenja namenjeno oko pet miliona evra, a za opremanje laboratorija najsavremenijim naučnim uređajima i potrošnim materijalom obezbeđeno je dodatnih oko 2,5 miliona evra.

Kako je to izgledalo u formalnim obraćanjima na samoj ceremoniji? Ministar je izrazio zadovoljstvo što se njegovi planovi i podrška Petnici konačno dovode u fazu realizacije, ponovo podvukao značaj Istraživačke stanice za razvoj nauke u našoj zemlji, i podsetio na mogućnosti koje se otvaraju nakon završetka gradnje. Zbog svega toga naglasio je da Vlada Srbije ne želi samo da izgradi nove zgrade, već hoće i da osavremeni opremu, ali i da pomogne Petnici da u novom prostoru bude finansijski stabilnija i samostalnija.

Koliko je Valjevo ponosno na Istraživačku stanicu posebno je istakao gradonačelnik Jakovljević, dodajući da ona nije lokalna, a više ni samo nacionalna, već ona koja ponekad u inostranstvu jeste prva asocijacija za grad Valjevo. Zbog toga je, kako kaže gradonačelnik, Valjevo spremno da sve svoje resurse stavi na raspolaganje ovom projektu i budućem razvoju Stanice.

Zahvaljujući na podršci i na viziji da u Petnicu treba ulagati, direktor IS Petnica Vigor Majić naglasio je da će preko 45.000 bivših polaznika biti presrećno što će svi oni novi, koji će doći, raditi u mnogo boljim uslovima.

Fazni prelaz

Upravo zbog veličine investicije, ali i zbog značaja "faznog prelaza" koji će se Petnici desiti nakon proširenja kapaciteta Istraživačka stanice je zamolila ministra Đelića da isplanira vreme za razgovor sa bivšim polaznicima, studentima, stručnim saradnicima, svima onima koji učestvuju u kreiranju i realizaciji programa. Diskusija koja je usledila nakon prezentacije arhitektonskog rešenja je bila veoma zanimljiva i konstruktivna, a najčešće se doticala garancija od strane države da će Petnica biti prepoznata kao institucija od velikog značaja za neformalno obrazovanje mladih ljudi, i dugoročnost u finansijskoj podršci.

Razgovaralo se i o budućim programskim proširenjima i unapređenjima, paralelama sa sličnim svetskim institucijama. Razgovor je na kraju pokazao da je sama Petnica veliki agregator naučnika u jedan virtuelni oblak, jer su teme u razgovoru počele da liče na diskusije vezane za budućnost nauke uopšte, razvoj instituta, saradnju sa univerzitetima. Tako da je ministar, verovatno neočekivano, "pročešljan" po svim pitanjima koja tište domaće naučnike, a ne samo o temama vezanim za Petnicu.

I ovaj događaj, ali i prethodni meseci intenzivnog rada na pomoći arhitektama zaduženim za izradu idejnog rešenja novog kampusa, kao i pravljenju spiska opreme za svih 15 naučnih disciplina kojima se polaznici u Petnici bave, naterali su mnoge od nas godinama povezane za Petnicom da počnemo da razmišljamo o tome šta nam suštinski mogu doneti novi prostor i oprema. Koja je nova uloga Nove Petnice.

I do sada je Istraživačka stanica inovirala svoje programske sadržaje, ali zbog nedostataka kapaciteta najčešće jednokratno. Nova Petnica će moći da se bavim različitim aktuelnim temama na sistematski način, kao na dosadašnjim regularnim programima. Energija i energetska efikasnost, klimatske promene, ekonomija, sociologija, robotika, ekologija… U nauci je mnogo novih disciplina i oblasti koje su interesantne i našim srednjoškolcima.

S druge strane, kao što znamo, školski programi se sporo menjaju i adaptiraju na nove informacije i saznanja. Petnica bi mogla upravo da zauzme tu neformalnu poziciju predstavljanja novih tema iz nauke našem obrazovnom sistemu. I učenicima, koji su uvek najviše zainteresovani, upravo baš za te moderne teme, ali i nastavnicima, kako bi u redovnoj nastavi mogli da odgovore na sva pitanja svojih učenika. Mnogo pre nego se te teme pronađu u udžbenicima i nastavnim planovima. Na ovaj način Petnica bi mogla još uspešnije da nastavi da bude most između formalnog obrazovnog sistema i novih tema, ideja i inovacija u nauci.

Podela novih uloga

Što se tiče ciljne grupe korisnika programa Istraživačke stanice Petnica, ona se može proširiti na četiri stuba. Prvi stub je popularizacija nauke, i on podrazumeva proširenje programskih sadržaja za osnovce, pa čak i uvođenje programa nastave u prirodi za najmlađe osnovnoškolce. Drugi stub je naučno obrazovanje, i on najviše odgovara dosadašnjim aktivnostima u Petnici. Srednjoškolci će dobiti priliku da kroz simulaciju naučnoistraživačkog procesa nauče kako izgleda baviti se naukom, naprave svoje prve naučne korake, i proizvedu naučne rezultate.

Treći stub je edukacija naučnih edukatora, što podrazumeva rad sa nastavnicima iz osnovnih i srednjih škola, ali i organizaciju stručnih skupova i seminara za univerzitetske profesore. Ovaj stub je veoma važna nadogradnja rada sa učenicima, jer podrazumeva dugoročno poboljšavanje uslova u kojima se nauka uči u školama, i omogućava mnogo većem broju učenika da budu adekvatno informisani i upoznati sa aktuelnim naučnim trendovima.

Četvrti stub je stub verifikacija naučnog rada mladih, i on podrazumeva rad sa studentima i postdiplomcima. Do sada su studenti, bivši polaznici redovnih programa, bili angažovani kao vršnjački edukatori, i usput su dobijali priliku da i sami rade na sopstvenom usavršavanju. Nova Petnica bi trebalo da omogući i podstakne naučni rad studenata redovnih studija i postdiplomaca, i da im omogući ambijent za verifikaciju naučnog rada i pre nego što se i formalno izbore za naučna zvanja. Ovo će omogućiti da se i afilijacija IS Petnica počne pojavljivati u naučnim časopisima, što je do sada bio slučaj samo u nekim naukama (astronomija, psihologija).

Prethodnih 28 godina Petnica je zahvaljujući svojoj kreativnosti, praćenju naučnih i tehnoloških trendova, osluškivanju potreba mladih koji vole nauku, i svojoj nezavisnosti uspela da izraste u instituciju koja je veoma cenjena u celom svetu, podržana od strane celokupne domaće naučne zajednice i prihvaćena od strane nastavnika kao mesto za kvalitetno usavršavanje.

Nova, Petnica v3.0, mogla bi da ostane sve to, ali i postane mnogo snažniji zamajac obrazovanja, usavršavanja, podsticanja kreativnosti kod mladih, ali i mesto gde će prava nauka i tehnološke kompanije biti na izvoru mladih ljudi koji upravo žele da se bave naukom i tehnologijom. Petnica bi trebalo da bude prepoznata kao mesto za podsticanje svih oblika kreativnosti, bez obzira na uzrast, i kao mesto koje produkuje buduće snage za razvoj naše zemlje.

***

Autor je rukovodilac Odeljenja matematičko-tehničkih nauka i programski rukovodilac seminara astronomije ISP.

Izvor: Vreme.