2. novembar 2009.
ICT

Potpuno gašenje analognog i prelazak na digitalno emitovanje televizijskog programa u Republici Srbiji trebalo bi da bude izvršeno do 4. aprila 2012. godine, a nabavka novog sistema za emitovanje programa koštaće preko 50 miliona evra

Promene su sastavni deo svakodnevnog života, no globalizacija u kratkom vremenskom periodu donosi i one koje se gotovo ne mogu izbeći. Tako je i sa digitalnom televizijom. Ukoliko postoji mogućnost izbora prilikom kupovine, odnosno upotrebe digitalnih fotoaparata, kamera, knjiga, satova, novina, itd., sa digitalnom televizijom to jednostavno nije slučaj. Međutim samo uvođenje digitalne televizije svakako će doneti mnoge tehničke inovacije, pogodnosti korisnicima (gledaocima), prvenstveno kroz unapređenje prijema televizijskog programa sa tehničke strane. 

Prelazak iz analogne u digitalnu eru već je okončan u Americi. Naime, pre samo nekoliko meseci, 12. juna 2009. godine SAD konačno su prešle na digitalnu televiziju. Međutim, napuštanje analogne televizije nije baš išlo sasvim po planu, tako da je prvobitno postavljeni rok za prelazak 17. 2. 2009. godine, morao biti prolongiran. Postojala je mogućnost da preko osam miliona domaćinstava ostane bez TV signala ali je produženjem ASO (Analog Switch Off) roka omogućeno da dodatnih šest miliona domaćinstava obezbedi uslove za prelaz na digitalnu televiziju. 

Da bi se proces prelaska u potpunosti priveo kraju, još dva miliona domaćinstava treba uz pomoć vlade SAD da nabavi set top boksove (STB), kako bi bili u mogućnosti da nastave sa praćenjem televizijskih programa. Potpuno gašenje analognog i prelazak na digitalno emitovanje televizijskog programa u Republici Srbiji trebalo bi da bude izvršeno do 4. aprila 2012. godine, a nabavka novog sistema za emitovanje programa koštaće preko 50 miliona evra. 

Visoko definisana televizija HDTV - High Definition Television), kako sam naziv kaže, nudi korisnicima veću rezoluciju i mnogo bolji kvalitet slike u poređenju sa standardnom analognom televizijom. Standardna, odnosno analogna televizija koristi CRT tehnologiju i može da emituje 480 linija piksela, a za iscrtavanje svake linije potrebno je 1/60 sekunde. Donedavno su televizori sa velikim ekranom morali da se oslanjaju isključivo na CRT tehnologiju, dok danas mogu da koriste i tehnologiju digitalnog prikazivanja. Umesto da se oslanjaju na tehniku preplitanja, digitalni displeji prave svoje slike tako što koriste fiksnu rešetku sićušnih, pojedinačno kontrolisanih piksela, nudeći od 720 do 1.080 linija piksela, gde se čitava slika odjednom pomera na svaku 1/60 sekunde.

Digitalna televizija (DTV) je standard digitalne televizije koji će zameniti analognu televiziju. Ona će omogućiti emiterima da ponude sliku boljeg kvaliteta u odnosu na trenutnu transmisiju i transmisije filmskog kvaliteta pomoću HDTV-a. Digitalna televizija će takođe omogućiti emiterima da ponude više TV programa u isto vreme sa boljim kvalitetom slike i zvuka. Pored toga što ima veću rezoluciju, digitalna televizija nudi i veći format televizijske slike u poređenju sa analognom televizijom. Analogna televizija će funkcionisati do prelaska na digitalnu, a do tada će vlasnici starijih vrsta televizijskih prijemnika morati da nabave konvertore za prijem DTV signala. 

Standardno definisana televizija (Standard Definition Television - SDTV) jeste vrsta digitalne televizije koja može da prenosi i proizvodi slike boljeg kvaliteta nego što se dobijaju standardnim analognim emitovanjem. Iako standardno definisana televizija ne poseduje taj nivo kvaliteta kao HDTV, ona je u poređenju sa konvencionalnom televizijom superiorna u svakom pogledu.

Osnovna prednost digitalne tehnologije u odnosu na analognu, ogleda se u tome što se na jedan TV kanal, u kome se na analognoj televiziji emituje samo jedan program, može smestiti 4 do 10 digitalnih programa. Analogno tome, na taj način će se poboljšati način korišćenja TV kanala, što će doprineti povećanju broja emitovanih programa. Iskustva evropskih zemalja pokazuju da se uvođenjem digitalne televizije broj postojećih TV kanala povećava 3 do 4 puta. Pored toga digitalna televizija nudi bolji kvalitet slike i zvuka, koji postaju mnogo oštriji i jasniji, skoro na nivou studijskog, uz bolju rezoluciju i veći format. 

Ušteda električne energije na predajnicima mnogo je veća, a samim tim i niži su troškovi prenosa signala. DTV pruža i mogućnost prijema signala u pokretu, u automobilu, u vozovima, autobusima, na mobilnim telefonima, čime se stvara baza za pružanje novih servisa. Očekuje se da DTV u budućnosti omogući servise poput: pristupa internetu, i-uprave, i-trgovine i slično. Ukoliko sve bude išlo po planu, 26 od 27 zemalja Evropske unije (sve osim Poljske) biće spremne za isključenje analognog signala do utvrđenog roka 2012. godine. 

Evropske zemlje u kojima je analogni signal već isključen jesu: Švedska, Finska, Švajscarska, Nemačka, Holandija i Luksemburg. Srbija je još uvek priključena na analogni televizijski program i čini se da pomalo zaostaje za ostalim evropskim zemljama. To je posledica činjenice da televizijske stanice ne nude odgovarajuće digitalne platforme i ne pokazuju preveliko interesovanje za pružanje te usluge domaćem gledalištu. Pored toga i razvijenost kablovske mreže značajno utiče na brzinu prelaska sa jednog na drugi signal. Kablovski prijem u Srbiji nije dovoljno razvijen, tako da će se samo isključivanje analognog programa svakako morati odvijati postepeno. 

Da bi ubrzala proces prelaska na digitalnu televiziju, do kraja godine Vlada Republike Srbije planira da donese odluku o izdvajanju emisione tehnike iz Radiotelevizije Srbije. Nakon toga, biće formirano posebno javno preduzeće koje će se baviti isključivo emitovanjem televizijskog programa, ne samo za RTS nego za sve stanice koje imaju dozvolu za emitovanje TV programa na teritoriji Republike Srbije. To praktično predstavlja monopolizaciju prenosa i emitovanja digitalnog signala od strane budućeg javnog preduzeća, ali ujedno pruža i veliku mogućnost racionalizacije poslovanja, jer TV kuće neće morati da imaju svoje predajnike, niti svoju primarnu distribuciju.

Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo (TID) najavila je da će država za kupovinu set-top-boksova subvencionisati sve TV pretplatnike koji plaćaju pretplatu za javni servis, jer je prelazak na digitalnu televiziju stvar od nacionalnog značaja. Uvođenje digitalne televizija omogući će velike uštede u radio spektru, kao i na potrošnji energije za emitovanje programa. 

Pored toga, digitalna televizija otvara mogućnosti za razvoj novih tehnologija i širenja lepze usluga (HDTV, mobilna TV, interaktivna TV), kao i za plasman više vrsta televizijskih programa. Od procesa digitalizacije programa veliku indirektnu korist ostvariće i srpski mobilni operatori, dok će država dobiti deo oslobođenog radio spektra ("digitalna dividenda") koji će moći da ga koristi kao izvor dodatnog prihoda razvojem novih usluga. 

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo predvidelo je jaku promotivnu kampanju, kao i reklame za promociju digitalne radiodifuzije. Za prelaz na digitalnu televiziju moći će da se koristi ista antena, isti televizor ali će korisnici morati da kupe STB kao i D/A konvertor. Krajnji rok za prelazak sa analogne na digitalnu televiziju je 17. jun 2015. godine, tačno u ponoć. Do tada, neophodno je uraditi puno stvari da bi Srbija bezbolno prošla kroz proces digitalizacije. Svakako da je akcenat na Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo i RTS-u kao javnom servisu. Da li će oni uspeti da odgovore predstojećim izazovima u potpunosti i na taj način opravdaju i ispune svoju društvenu ulogu, ostaje da se vidi. 

Prema nedeljniku AKTER.

Izvor: http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=390458

***