Istraživačka stanica Petnica je koristeći iskustva sa organizacijom edukativnih online aktivnosti u ovoj godini osmislila novi obrazovni program „Petnički razgovori“ namenjen najširoj javnosti, kojom se predstavljaju najnovija naučna dostignuća i otvaraju diskusije sa relevatnim stručnjacima širom sveta o najvažnijim temama.

Poslednji u nizu „Petničkih razgovora“ pod naslovom „Dedamrazologija“ posvećen je nauci o Deda Mrazu. Želja je bila da se u razgovoru o šaljivim temama objasne one ozbiljne, pa se govorilo o fizici, psihologiji, istoriji i geografiji, koristeći detalje iz mitologije o Deda Mrazu. Od toga kako kvantna mehanika može objasniti činjenicu da Deda Mraz u jednoj noći može da donese paketiće svoj deci na planeti, kako irvasi i sanke mogu da lete, preko toga zbog čega su praznici važni u odrastanju i razvoju dece, kako su se praznici slavili kroz istoriju, pa do toga kako izgleda Laponija i Finska kojoj ona pripada, koji su postojbina Deda Mraza. Naši sagovornici su bili: Saša Obradović, ambasador Srbije u Finskoj; Slobodan Bubnjević, fizičar i naučni novinar; Ana Radanović, psihološkinja; i Vukašin Zorić, istoričar.

„Ideja za ’Petničke razgovore’ je sazrevala godinama. Okolnosti kada su mnogi obrazovni programi prešli u virtuelni svet je tu ideju dovela do realizacije. Želeli smo da naši stručni saradnici, i nekadašnji polaznici, koji imaju ekspertizu u različitim zanimljivim naučnim oblastima, svoje znanje prenesu, ne samo našim polaznicima, nego i svima zainteresovanim u Srbiji. U pitanju je jedan mešoviti model predavanja, i interaktivne diskusije, koja je veoma važna kako online kontekst predavanja ne bi bio suvoparan. Pokazalo se da naši polaznici imaju veliku želju da aktivno učestvuju u diskusiji sa predavačima. Celokupan sadržaj je dostupan i nakon završetka događaja na našim društvenim mrežama, pa ga i škole mogu koristiti za upotpunjavanje svoje nastave.“ – kaže Nikola Božić, programski direktor Istraživačke stanice Petnica.

„Petnički razgovori“ su pre svog prazničnog izdanja imali nekoliko zanimljivih tema – istraživanje planete Mars, zaštita intelektualne svojine (patenti i dizajn), kako se piše naučni rad... Najvažnije od svega je što na ovim događajima Istraživačke stanice učestvuje preko 150 gostiju aktivno kroz diskusiju, a da događaje prati i više hiljada ljudi. Ovo potvrđuje činjenicu da interesovanje za aktuelnim temama, koje predstavljaju vrsni predavači, sa dobro osmišljenom interaktivnom diskusijom, postoji kod velikog broja ljudi, ne samo nekadašnjih i sadašnjih polaznika Petnice, nego i mnogo šire.

„Petnica planira da sa ovakvim događajem nastavi i kada se okolnosti sa pandemijom smire. Kao i sa organizacijom online obrazovnih aktivnosti, i ova će biti iskorišćena da se najbolja iskustva uklope u redovan rad u normalnim okolnostima. Možda jesmo bili priorani da neke aktivnosti organizujemo online, ali treba iskoristiti najbolje za njih, kako bi stečeno iskustvo unapredilo naše programe i u redovnom stanju.“ – zaključuje Nikola Božić iz Petnice.

Istraživačka stanica Petnica je samostalna i nezavisna neprofitna organizacija koja od 1982. godine radi kao jedinstveni nacionalni centar namenjen naprednom dodatnom vanškolskom obrazovanju i podršci mladima uzrasta 14-19 godina koji pokazuju izrazito visok stepen zainteresovanosti i sposobnosti u domenu prirodnih i društvenih nauka i savremenih tehnologija. Danas je IS Petnica najveći evropski i u samom vrhu svetskih centara za profesionalni vanškolski rad sa mladim talentima u nauci i tehnologiji. Istraživačka stanica Petnica raspolaže vrhunskim uslovima za boravak i rad učenika tokom čitave godine. Sa oko 7500 m2 savremenog radnog i boravišnog prostora, Stanica se svrstava u sam vrh svetskih institucija za vanškolsko naučno obrazovanje mladih. Pored učionica snabdevenih savremenom tehnikom, računarima, videom i drugom prezentacionom opremom, u Stanici se nalazi bogata i moderna naučna biblioteka, snažni računarski resursi (preko 100 računara sa bogatom bibliotekom softvera, bežični Internet), odlično opremljeni kabineti i laboratorije za arheologiju, fiziku, geologiju, astronomiju, elektroniku, hemiju, biologiju i biohemiju. U Istraživačkoj stanici postoje vredne zbirke arheološkog materijala, stena i minerala, biljaka i životinja, zbirka logičkih i matematičkih učila itd.