albireo
Albireo (Tom Wildoner)


Dogodilo se u leto 1973-će godine. Mesto: Opservatorija Čolina kapa na Trebeviću više Sarajeva. Privodi se kraju letnja škola za astronome amatere iz cele Jugoslavije i na poslednjem sastanku povela se reč o saradnji raznih astronomskih društava. 

Zapisnik tog sastanka vodio je mladi Peđa Jovanić, saradnik Narodne opservatorije u Beogradu. Među prisutnima, tu su i Maho - domaćin škole Muhamed Muminović iz Sarajeva; Teleki je Dr. Đorđe Teleki sa Astronomske opservatorije u Beogradu i jedan od predavača; a Mišo je Miloš Mihajlović jedan od članova Akademskog astronomskog društva iz Sarajeva, bez dlake na jeziku. 

Peđa zapisuje:

"Sastanak otvara Maho moleći zapisničara da piše latinicom."
Prođe sat vremena lepih reči a bez nekog efekta…
"Teleki: Okreće se Mahi i pita da li bi oni mogli da osnuju jugoslovenski Centar astronoma amatera?“
„(Mišo je nešto promrmljao.)“
„Maho: Da (istorijsko!), ali sa nekim ograničenjima."

Tako je protekao taj događaj i tako ga je video tada dvadesetogodišnji zapisničar. Suština nije mogla bolje da se uhvati.


Peđa Jovanić je uvek bio šeret, uvek vedar, uvek u planovima. Jedna njegova uspešna operacija odigrala se u leto 69-te godine. Povodom predstojećeg spuštanja Apola 11 na Mesec, Američka čitaonica u Beogradu poklanjala je odabranim organizacijama velike karte Meseca koje je izradilo američko Nacionalno geografsko društvo, svaka sa dodatnim objašnjenjima kretanja i karakteristika tog nebeskog tela, uključujući i obeležena mesta planiranih spuštanja. Te mape su i danas na ceni kao neponovljena klasika. Vešti Peđa je organizovao akciju u kojoj je uz pomoć jednog falsifikovanog dokumenta sa zaglavljem, zvaničnog pečata, i dva kooperativna roditelja od čitaonice dobijeno ništa manje nego deset takvih mapa koje su onda podeljene saradnicima Narodne opservatorije. 

astronomi Peđa Jovanić, drugi s leva iza teleskopa, i kolege, posmatraju Maksutov-Kasegrenom od 100 mm, f/10, Narodne opservatorije pomračenje Sunca 25. februara 1971. godine. Slika iz „Politike“ od 26. februara.
   

Na opservatoriji Peđina specijalnost bile su dvojne zvezde. Bio je vredan i nenadmašan posmatrač u ono doba kada je to značilo dobro poznavati nebo, a na one koji traže objekte po koordinatama gledalo se sa visine. U svojoj generaciji isticao se i sklonošću da uvek nešto pravi svojim rukama, što je tada bilo ređe među astronomima amaterima u Beogradu. Na jednom takmičenju pokreta „Nauku mladima“ nastupio je sa teleskopom koji je sam napravio. Na drugom sa astrografom, gde je za polarnu osu koristio pedalu od bicikla – najjeftiniji kuglični ležaj, na koju je montirao časovni mehanizam i sovjetski „Zenit“ fotoaparat.

Voleo je klasičnu muziku, koja se tada na Narodnoj opservatoriji često slušala kada je veče bilo oblačno, Betovena u celini, a jedno vreme naročito njegovu „Misu Solemnis.“ Vraćajući se Dušanovom ulicom kući sa takvih seansi tiho bi pevušio dok mu se u nekom momentu ne otme glasno „Kyrie!“ Slučajni prolaznici bi za svaki slučaj malo zaostali ili se pomerili korak-dva.

Kada je došlo vreme studija Peđa je odabrao tehnologiju, jer kako je rekao „bez toga ništa ne radi.“ Kasnije, kada je postao doktor i profesor, i priznati stručnjak, voleo je sa smehom da kontrastira astronomiju i lepotu zvezdanog neba sa nekom svojom specijalnošću, na primer za tehnologiju otpada. Radio je puno i na ekološkoj zaštiti jezera, kako je rekao „davio sam se u jezerima!“ (postavljajući sonde), a imao je velikog uspeha u saradnji na međunarodnim projektima, uključujući i funkciju profesora po pozivu na Univerzitetu u Padovi. Jedan od njegovih poslednjih, nezavršenih planova bila je opservatorija više Sokobanje.

Napustio nas je prerano januara ove godine.

Milan Mijić 



https://www.youtube.com/watch?v=mt14D1rwoSQ
Dr. Predrag Jovanić (1953-2020) objašnjava kako se prati ekološko stanje Palića.

 

MOJA SJEĆANJA NA PREDRAGA PEĐU JOVANIĆA

Peđu sam upoznao vjerovatno 1969 ili 1970. godine. Mi iz tadašnjeg Akademskog astronomskog društva (AAD)iz Sarajeva, započeli smo ambiciozni projekat izgradnje Astronomske opservatorije na Trebeviću koju smo nazvali Čolina kapa prema najbližem brdu. Imali smo saradnju sa Narodnom opservatorijom iz Beograda, te često putovali radi nabavke astronomske literature (ruska knjižara) i obavezno posjećivali kolege. Također, susretali smo se sa Peđom na Saveznim takmičenjima Pokreta „Nauku mladima“ gdje je učestvovao sa svojim radovima. On se, naravno, najviše družio sa svojim vršnjacima iz AAD. Ja sam bio stariji od njega 5 godina, a u tom dobu to je bila velika razlika. Tako je počeo češće dolaziti u Sarajevo, mi smo na Trebeviću u tadašnjoj austro-ugarskoj tvrđavi imali sve uslove za višednevni boravak, a on je bio rado viđen gost. 

Nakon nekog vremena, došlo je do nekog „kuršlusa“ između Peđe i tadašnjih saradnika Narodne opservatorije. On, kakav je principijelan, napustio je svoju aktivnost u tom krugu. Postao je naš vanjski član, prvi takve vrste. Sebe je u šali, uvijek potpisivao sa PSA (Prvi Srpski Astronom). Kada smo osnovali Centar astronoma amatera Jugoslavije (CAAJ) aktivno je učestvovao u njegovom radu.

Mi smo tih godina napravili mali ručni astrograf (moja konstrukcija) gdje se polarna osa okretala tako što je bila povezana sa dugim zavrtnjem duž koga se „klizao“ za nju zavareni zavrtanj. Na osi su sa jedne strane bili foto aparat Zenit, a na drugoj mali tražilac kroz koji se pratila zvijezda u izabranom dijelu neba. Time su se mogle snimati velike površine neba. Projekat smo nazvali Nunki po zvijezdi sigma u sazviježđu Strijelca. Peđi se to jako svidjelo pošto je i sam imao sklonosti za astro konstrukcije. Kada smo mi za godinu dvije nabavili ozbiljnije instrumente, astrograf nismo više koristili, a on je zamolio da mu povremeno posudimo „Nunki“, no bio mu je poklonjen. 

Kasnije su fakultetske i druge obaveze Peđu odvele na nove puteve ali smo bili uvijek u kontaktu. Dobijao je svaku našu knjigu koju smo objavili. Na moju molbu bio je recenzent trećeg, potpuno prerađenog i dopunjenog izdanja moje knjige „Praktična astronomija“ iz 1990. godine. Rat nas je razdvojio, no posljednju deceniju sam povremeno razmjenjivao mailove sa njim. Njegov odlazak u svemirske prostore ostavlja prazninu u dušama nas koji smo preostali iz tih sjajnih vremena.

Muhamed Muminović

 


Komentari   

Vinka Jovanic
+2 #1 Vinka Jovanic 24-01-2020 17:41
Pedji je u dusi bila astronomija. I svojoj porodici je preneo delic svoje pasije. Svojoj unuci Sari kupio je za 4. rodjendan amaterski teleskop da posmatra zvezde na nebu. Ni u teskim trenucima bolesti nije prestajao da osmatra nebo i nadamo se da ce naci svoju zvezdu kojom ce nas obasjavati sa neba. Vecno nam ostaje u srcima i dusi.
Njegovi najbliizi

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži