U organizaciji Regionalnog centra za talente Zrenjanin od 20- 23. avgusta 2018. održan jePrirodnjački kamp Botoš 2018 koji je okupio učenike zrenjaninskih škola kao i škola iz Tomaševca i Botoša.
Planirano je da se učesnici kampa upoznaju sa teleskopom i osnovama astrognozije, posmatraju planete, Mesec i Mesijeove objekte, mere prečnik Sunca. Planirana su i predavanja na temu Planete Sunčevog sistema i Istraživanje Sunčevog sistema. Astronomsko veče je realizovano u sve tri večeri od 21– 23.h. 

  I ASTRONOMSKO VEČE

U toku prve astronomske večeri Velizar Monić, profesor fizike, jedan od realizatora kampa je predstavio fizičke i tehničke karakteristike teleskopa refraktora i reflektora i pokazao kako se njima manipuliše. Predstavljena je i njihova istorijska linija. Kasnije u toku posmatranja učenicima je omogućeno da samostalno manipulišu teleskopom.   

    Planete i Mesec

Posmatranja su počela u toku građanskog sumraka kada se još nisu videle zvezde. U defileu planeta prva svetla tačka koja se pojavila na nebu bila je Venera, u ovom slučaju Večernjača. Venera koja je u polovini faze, reflektuje manje svetlosti, nije blještava, što je omogućilo jasno viđenje kontura polovine njenog diska. Ubrzo posle nje počeo je da se pomalja i Jupiter koji se uobičajeno lepo video u društvu svoja četiri najveća satelita: Ioa, Evrope, Ganimeda i Kalista. Na žalost ove dve planete vidljive u građanskom sumraku su bile blizu zapadnog horizonta pa se nije imalo mnogo vremena za njihovo posmatranje. Saturn je prilično nagnut prema Zemlji pa se lepo video prorez između planete i prstena. Mars koji je 31 jula 2018. bio najbliži Zemlji u poslednjih 15 godina, samo na 57,7 miliona km, iako se udaljava, jasno je pokazao svoj crveni disk.

     Sazvežđa

Pojavom prvih svetlijih zvezda objašnjen je pojam građanskog, nautičkog i astronomskog sumraka. Tokom nautičkog sumraka pokazana su Velika kola, deo sazvežđa Velikog medveda a sa dolaskom astronomskog pokazan je način nalaženja Severnjače i orijentacija na Zemlji pomoću ove zvezde.

U polovini svoje faze, kada od svoje površine reflektuje priličnu količinu sunčevih fotona Mesec se teže posmatra. Ipak na terminatoru koji deli Mesečev disk na dva podjednaka dela lepo su se videli krateri, planine i mora. Na žalost već prilično svetao Mesec je izazvao i svetlosno zagađenje koje je omelo viđenje Mlečnog puta i planirano pomatranje Mesijeovih objekata.

     Predavanje: Priče iz Finske

Nemanja Micić, profesor fizike, jedan od nastavnika realizatora kampa održao je predavanje o svom boravku na Međunarodnoj konferenciji mladih fizičara, koja je sredinom avgusta. održana u Helsinkiju.

II ASTRONOMSKO VEČE

    Određivanje prečnika Sunca

U toku poslepodneva drugog dana kampa rađeno je određivanje prečnika Sunca. Meren je prečnik projektovanog lika Sunca na hartiji, koji je dobijen prolaskom Sunčevih zraka kroz otvor na aluminijumskoj foliji, prečnika 1mm. Matematičkom metodom u kojoj su korištene proporcija i sličnost trouglova, urađen je proračun prečnika Sunca označenog sa X. Dobijen je rezultat sa skromnom relativnom greškom obzirom na uslove merenja. Na slici se mogu videti dva proračuna. Desno je proračun sa velikom relativnom greškom od 33%. Nakon ponovljenih merenja, dobijen je proračun, na levoj strani sa povoljnijom greškom od 13%. Priložena slika prikazuje radnu verziju proračuna urađenog nakon neposredne obrade rezultata merenja.

    Planete i Mesec

Teleskopom su posmatrani Venera, Jupiter, Saturn, Mars i Mesec. Posmatranjem Jupitera druge večeri, učenici su mogli da primete drugačiji položaj njegovih satelita od položaja prethodne večeri. Mesec koji je prošao polovinu svoje faze druge večeri je posmatračima otkrio još više svoga reljefa, ali je još više sakrio Mlečni put.

Snimak Meseca Anđele Novakov napravljen pomoću mobilnog telefona na okularu teleskopa. 

    Sazvežđa

Obrađena su cirkumpolarna sazvežđa i sazvežđa Letnjeg trougla: Labud, Lira i Orao. Pokazane su i najsjajnije zvezde ova tri sazvežđa: Deneb, Vega i Altair. Skrenuta je pažnja da zvezda koja je sada Polarna zvezda nije to uvek bila. Po objašnjenju Milutina Milankovića Zemlja se vrti kao čigra, zbog čega osa njene rotacije menja pravac, ustvari pravi krug u odnosu na druge zvezde. Zvezda Vega je zbog promene pravca ose rotacije Zemlje pre 12 000 godina bila polarna zvezda i to će opet biti za oko 14000 godina. Kasnije u toku večeri posmatrana su sazvežđa Pegaz i Andromeda. Teleskopom je pokazana galaksija Andromeda.

    Predavanje: Priča o Jupiteru i Saturnu

Predstavljena su fizička svojstva dve najveće planete Sunčevog sistema, struktura, magnetna polja, prstenovi, njihovi najveći sateliti, misije koje su ih do sada istraživale i aktuelne misije.

      III astronomsko veče 

   U toku ove večeri meteorološki uslovi nisu bili povoljni za astronomska posmatranja pa je ono proteko u znaku predavanja Srđana Penjivraga, sekretara Astronomskog društva „Milutin Milanković“ iz Zrenjanina. Učesnike kampa Srđan je upoznao sa najznačajnijim kosmičkim misijama koje je čovečanstvo preduzelo u poslednjih 60 godina sa ciljem istraživanja Sunčevog sistema, kao i aktuelnim i budućim misijama. Ovo je bio i rezime onoga što su učesnici čuli i naučili u prve dve večeri.

U ove tri astronomske večeri se pokazalo da su mladi učesnici kampa zainteresovani za astronomske pojave, da su imali dovoljno vremena da ponove i utvrde ono što im je pokazano, dato ili preneto kao znanje i umenje. Ovo je bila i probna sonda za mesto Botoš kao potencijalni astronomski resurs.

SVE JE FIZIKA Miša Bracić