Veliki pisci naučne fantastike

ONEOBIČAVANJE OBRAZACA

Jan Votson

J

an Votson (1943) je svoju literarnu karijeru započeo krajem 1960-tih predstavljajući se čitaocima kao autor vrlo profilisanih interesovanja i ambicija: on je u potpunosti koristio sve ikonografijske elemente žanra (putovanja kroz svemir, vanzemaljce i njihove civilizacije, paranormalne sposobnosti, superiorne tehnologije) i obrasce zapleta ali je uvek uspevao da bude svež i nepredvidiv, da oneobiči priče i iznađe nova razrešenja. U njegovom prvom romanu «Uklapanje» (1973) sudbina čovečanstva zavisi od ispunjenja mističnog predskazanja u koje su umešani vanzemaljci i mutant mesija. Roman «Jonina oprema» (1975) opisuje masovna samoubistva kitova koji su upoznali sadržinu ljudskog uma. «Marsovski Inka» (1977) bavi se revolucijama Indijanaca u Južnoj Americi izazvanim infekcijom virusom sa Marsa. U «Izaslaniku vanzemaljaca» (1977) Zemlja u 23 veku je pretvorena u raj zahvaljujući umo-putnicima kroz duboki svemir; jedna od njih otkriće veliku Istinu koja neće doneti oslobođenje čoveka. Roman «Čudesni posetioci» (1978) vodi stučnjaka za NLO na putešestvije kroz izmešane realnosti, sve do stanja u kome je san realniji od stvarnosti. U «Božijem svetu» (1979) ljudi bivaju pozvani na Božiju planetu; astronauti tamo nalaze neobičnog vanzemaljca. «Vrt uživanja» (1980) prati pokušaje astronauta da otkriju ko je od nepoznate planete napravio živu verziju Bošove slike. Roman «Ispod rajskog mosta» (1981), napisan sa Majklom Bišopom, prati susret ljudi i vanzemaljaca koji liče na skulpture i ne reaguju na pokušaje uspostavljanja kontakta. «Lovac smrti» (1981) meša naučnu fantastiku sa hororom: vodič kroz Kuću smrti i jedan ubica hvataju samu Smrt koja ih vodi do planete vanzemaljaca. «Čehovljevo putovanje» (1983) odnosi filmsku ekipu, koja hipnotičkom reikarnacijom uvodi glumca u biće pisca Čehova, do znamenite Tunguske katastrofe 1908, sovjetskog vremeplova i svepristutne magle iz koje nema izlaza. «Preobraćenici» (1984) otkrivaju šta se dešava kada bogataš poželi da, uz pomoć tehnologije, postane Supermen. Trilogija «Knjiga Crne Struje» (romani «»Knjiga Reke» 1984, «Knjiga Zvezda» 1985, «Knjiga Postanja» 1985) epska je priča o Jelin, brodarici, koja upoznaje zabranjeno znanje i postaje akter u velikom sukobu moćnih sila spremnih na osvajanje i uništenje Univerzuma; tokom priče junakinja stasava, upoznaje i biva izdana od prijatelja i prihvaćena od dojučerašnjih neprijatelja. «Kraljičina magija, kraljeva magija» (1986) spaja epsku i naučnu fantastiku u velikom ratu negde u svemiru. Roman «Sila» (1987) novo je poigravanje sa hororom: drevni parazit budi se posle nuklearnog rata. «Vatreni crv» (1988), u priči o srednjevekovnoj katastrofi meša fakte i spekulacije gradeći pogodbenu istoriju. «Kurve Vavilona» (1988) nastavljaju Votsonovo slobodno poigravanje žanrom: mitski Vavilon stvoren je u pustinji Arizone, u njemu se mešaju savremena tehnologija i stare priče a moderni ljudi žude da uđu u njega ne pitajući za cenu. «Muve sećanja» (1990) dovode insektolike vanzemaljce-turiste na Zemlju; pošto ih ljudi ometaju u obilascima, vanzemaljci kradu gradove i odnose ih u svemir, tako Minhen 'završava' na Marsu. «Knjigu mane», složenu sagu o planeti-koloniji na kojoj se ljudi mentalno i fizički menjaju a sa njima se društveni i porodični odnosi bizarno komplikuju, čine romani «Lakijeva žetva» (1993) i «Pali mesec» (1994). «Teška pitanja» (1996) su naziv konferencije o ljudskom umu; među učesnicima su naučnici, harizmatični vođa i špijuni koji pokušavaju da otkriju tajnu kvantnog kompjutera koji je, moža, i vremeplov. U «Proročanstvu» (1997) se mešaju sadašnjost, sukobi IRA-e i Britanske tajne službe, državne zavere i tajni eksperimenti; rezultat jednog od njih je rimski centurion 'ukraden' iz prošlosti. «Lažni čovek» (2000) je jedan od ljudi koji pristaje da bude lutka u službi vanzemaljaca; on počinje da se seća prošlosti učesnika u nacističkim okultnim eksperimentima. Votson je priče sabrao u 9 zbirki od koji su najpoznatije: «Vrlo spori vremeplov» (1979), «Sunčanica» (1982), «Spore ptice» (1985), «Staljinove suze» (1991), «Veliko bekstvo» (2002). Votsonova proza je bogata globalnim vizijama ali i municioznim detaljima, puna složenih značenja i ljudske topline i kao takva je primer umetnički valjane naučne fantastike.

Još pisaca: 

Veliki pisci naučne fantastike