Žozef-Anri Beks, poznatiji pod pseudonimom J. H. Rosni, stariji (1856-1940), najčešće je smatran najvećim piscem naučne fantastike na francuskom posle pionira Žila Verna (Rosni je Belgijanac ali je pisao na francuskom). Iz perspektive žanra, Rosnijev značaj je, kako to primećuju mnogi mlađi kritičari, čak, dugosežniji jer je otvorio brojne teme i postavio standarde koji će biti dosegnuti tek decenijama posle njegovih dela. Već svojom prvom naučno fantastičnom pričom, «Ksipevuzi» (1887), Rosni otkriva sklonost ka intrigantnim zapletima: 1000 god. pre Vavilona, ljudsko pleme sreće neorganska-mineralna bića, sa kojima ne uspeva da uspostavi kontakt pa ih uništava a glavni junak ostaje da žali za gubitnom drugog oblika života. Priča «Drugi svet» (1895) otkriva da ljudi dele planetu sa drugim, miroljubivim bićima koja žive na tlu (Medingeni) i u vazduhu (Vureni); samo ljudski mutanti mogu videti ove nenametljive 'komšije'. U priči «Kataklizma» (1896) deo Francuske doživljava poništenje fizičkih zakona kao posledicu dolaska elektro-magnetnih vanzemaljaca. U romanu «Smrt Zemlje» (1910) u dalekoj budućnosti kada je planeta isušena, ostaci čovečanstva postaju svesni pojave nove vrste, Feromagnetalsa, koji će zameniti čoveka. Ovo je prva žanrovska priča o nestajanju ljudi u prirodnom procesu evolucije. Roman «Misteriozna sila» (1913) pripoveda o hlađenju planete i velikim društvenim potresima izazvanim pojavom vanzemaljaca. «Zagonetka Givreusa» (1917) zadivljujuća je priča o biparticiji-kloniranju ljudi u dve individue od kojih svaka za sebe veruje da je original. U «Mladom vampiru» (1920) prvi put je vampirizam opisan kao genetska mutacija. Roman «Fantastično putovanje Heratona Ajronkastla» (1922) opisuje otkriće fragmenta vanzemaljskog sveta, sa florom i faunom, na mestu gde su posetili Zemlju. Roman «Navigatori beskraja» (1925) i njegov nastavak «Astronauti» (1960) smatraju se Rosnijevim definitivnim remek-delom. Ekspedicija sa Zemlje putuje brodom sa veštačkom gravitacijom na Mars gde otkriva umiruću rasu Tripedesa, osetljivih, miroljubivih bića sa tri noge i šest očiju i njihove naslednike, mineralne Zoomorfe, doseljenike sa druge planete. U nastavku, koji prvi u žanru koristi termin 'astronaut', marsijanka sposobna za razmnožavanje partenogenezom rađa dete pošto se zaljubila u zemaljskog istraživača (što je prva romansa između ljudi i vanzemaljaca u žanru); ovo rođenje začetak je obnove Marsa i njegovih stanovnika. Romani su ode snazi nauke i ljubavi, poruka da je razumevanje između bića nužno a da su sva živa stvorenja, u svemiru, povezana.

Rosni je začetnik u Francuskoj a potom i čitavom svetu popularnog žanra - priča iz praistorije ili izgubljenih svetova; ovoj temi pripadaju romani «Vamireh» (1892), «Ejrimah» (1893) «Rat za vatru» (1909) po kome je snimljen istoimeni film, «Džinovska mačka» (1918) i «Helgvor sa Plave reke» (1930).

Širina vizija, posebno onih vezanih za tzv 'prvi kontakt' i izbegavanje bilo kakvih antropomorfističkih ili ksenofobičnih obrazaca (popularnih tada i u potonjim decenijama), sposobnost da izgradi intrigantne i ubedljive priče koje zadržavaju svežinu uprkos proteku vremena, čini Rosnija, starijeg, piscem koji je trajno upisan u istoriju naučne fantastike.